STRUČNJACI ZABRINUTI
DECA NA UDARU OVE BOLESTI! Mislilo se da su ISKORENJENE, kakosprečiti novu EPIDEMIJU?
Za stručnjake nema nedoumica kakve bi mogle da budu posledice, kažu - pitanje je trenutka kada će, a ne da li će krenuti epidemija malih boginja, zaušaka i rubeola, jer je manje od 50 odsto dece vakcinisano, a neophodno je da taj procenat bude 95 i više.
Procenat dece koja su primila obavezne vakcine je prilično nizak i iz dana u dan dodatno opada, što dovodi do toga da će masovnije početi da se javljaju bolesti za koje se mislilo da su iskorenjene.
Za stručnjake nema nedoumica kakve bi mogle da budu posledice, kažu - pitanje je trenutka kada će, a ne da li će krenuti epidemija malih boginja, zaušaka i rubeola, jer je manje od 50 odsto dece vakcinisano, a neophodno je da taj procenat bude 95 i više.
Nije problem samo MMR vakcina, čiji obuhvat se i kod nas i u svetu smanjuje sa jačanjem antivakserskih pokreta i njihovom teorijama da ona izaziva autizam, što je nauka demantovala. Zanemareni su, upozoravaju lekari, i programi drugih redovnih imunizacije, kako protiv korone, tako i protiv drugih respiratornih infekcija, kao što su virus gripa, a naručito bakterije pneumokok.
Docent dr Emina Milošević sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju, na edukativnoj tribini "Ko rano rani", koju su organizovali Forum pacijenata Srbije i stručnjaci, uz podršku Komiteta za međunarodnu saradnju studenata medicine, iskazala je zabrinutost za zdravlje društva u celini.
- Imunizacija protiv kovida 19, kao jedna od neophodnih mera u borbi protiv virusa, suštinski je ukazala na problem nepoverenja u vakcinaciju. On je globalan, ali su specifičnosti funkcionisanja zdravstvenog sistema, zdravstvenog prosvećivanja i društva u celini pogodovale tome da u Srbiji postoji nedovoljan obuhvat vakcinacijom protiv kovida 19. Međutim, nije samo vanredna imunizacija protiv kovida zakazala. Situacija je alarmantna, jer smo u riziku od epidemija bolesti za koje postoje redovni programi imunizacije.
Kada je reč o MMR vakcini, doktorka Milošević iznela je podatak da je u nekim sredinama obuhvat dece pao na ispod 50 odsto, a potrebno je da se vakciniše 95 odsto i više da bi ova populacija bila zaštićena.
- Zanemareni su i programi redovne imunizacije, delom zbog fokusa na pandemiju, ali i zbog dvosmislenih poruka javnosti koji su doveli da se stavovi o imunizaciji negativizuju - rekla je dr Milošević.
- Malo smo zaboravili na grip i pneumokokne bolesti, među kojima je najčešća zapaljenje pluća. Za razliku od gripa, pneumokokna bolest nema svoju sezonu i može se dobiti u bilo kom momentu. Pneumokok može da da čitav niz bolesti, od upale srednjeg uha, do vrlo teških bolesti, da prodre u krv, da izazove sepsu i meningitis.
Predsednik Foruma pacijenata Srbije Marko Milovanović ima utisak da je preventivna medicina u zapećku:
- Pacijenti sa kojima smo u komunikaciji, a to su uglavnom oboleli od najtežih onkoloških, autoimunih i drugih bolesti, shvataju značaj imunizacije. Nažalost, veliki deo, pre svega mlađe i zdravije populacije, ima rezerve prema vakcinama. Problem je dvojak, nepoverenje i neinformisanost.
(Espreso/Novosti)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!