"DA KUPIMO UČITELJICI GARSONJERU?": Viber "MAMIKE" zbog OVOGA navukle GNEV NACIJE, gde je GRANICA?! (FOTO)

Kako bi ukazali mali znak pažnje, za kupovinu poklona učiteljici, učenici su nekada od roditelja tražili simboličnu cifra.

Kada je i zašto mali znak pažnje prerastao u skoro čitavu platu prosvetnog radnika, nije baš najjasnije ali je poznato da se za ovu priliku izdvaja i do 2.500 dinara.

S obzirom na to da je ovo višedecenijska praksa, granica "frljanja ciframa" vremenom se pomerala.

Danas se smatra poniženjem uručiti jeftiniji poklon, pa se nameće i pitanje - da li se cenom poklona meri i količina ljubavi i poštovanja prema učiteljici?

Bilo kako bilo, ovo "podizanje standarda" ili bolje reći pomodarstvo uzelo je maha. Ruku na srce, ima i svetlih primera.

U korak sa tehnološkim dostignućima, danas skoro da nema razreda u osnovnoj školi za koji ne postoji Viber grupa. Članovi su roditelji učenika koji se na taj način povezuju kako bi delili informacije i obaveštenja.

Legenda kaže da čoveku ništa teže ne pada od ovih grupa.

Pred Međunarodni dan žena to uglavnom izgleda ovako: jedna "mamika" u skladu sa svojom platežnom moći (koja je obično iznad proseka) predloži cifru za poklon, ne obazirući se na to koliko ljudi iz grupe radi za minimalac i da će 2.000, 2.500 dinara koje bi trebalo da izdvoje biti udar na njihov kućni budžet.

Ovome svedoče i brojne objave na društvenim mrežama:

Za prigodan osmomartovski poklon skuplja se najmanje po 1000 dinara po detetu.

Kupovina za ovaj dan pretvorila se i u takmičenje među razredima, ali i parola "po poklonu se gleda detetu kroz prste":

Osim za praznik, pokloni se kupuju na kraju školske godine i kao znak zahvalnosti što je učiteljica vodila decu na rekreativnu:

Kako je navela jedna korisnica Tvitera, roditelji sakupljaju po 2.500 dinara za poklon učiteljici na rastanku:

Psiholozi su saglasni da se na ovakav način pravi i razlika među decom, jer nisu svi u mogućnosti da daju novac za poklone, kao ni da donose pojedinačne.

U poslednje vreme u praksu je ušlo i dodeljivanje vaučera koji se mogu iskoristiti u različitim buticima ili prodavnicama satova i nakita.

Mnogi roditelji koji potenciraju priču da su učiteljice osobe koje čuvaju njihovu decu i da su time to zaslužile i da je "lepo da imaju po čemu decu da pamte", smatraju da takva kartica nije isto što i novac "zadenut za pojas".

(Espreso)