OSMI MART POSTAO JE PRAVA GLAVOBOLJA ZA RODITELJE: Kako smo od jednog karanfila došli do vaučera za putovanje!

Jedan karanfil ili ruža, skromni buketić i obavezna rečenica "Draga učiteljice, srećan ti Osmi mart" za ovu priliku su nekada kao mali znak pažnje bili sasvim dovoljni. Vremena su se promenila, pa smo poslednjih godina svedoci toga da ovaj praznik prerasta u "ozbiljan projekat", koji se planira i mesec dana unapred, a razmatraju se uglavnom zlatni setovi, skupi parfemi, pa i vaučeri za putovanja.

Zanimjivo je da su odgovornost za celu organizaciju, bar u nižim razredima osnovnih škola, roditelji u potpunosti s dečjih leđa preuzeli na sebe, a neretko ga sami, bez prisustva najmlađih, učiteljima i uruče. Zbog ove ideje koja je izgubila prvobitni smisao i otišla u nepoznatom pravcu, mišljenja su podeljena i među roditeljima iako su tvorci ideje, ali i učiteljica, koje skupim poklonom nisu uvek oduševljene.

Poklon putovanje ideja roditelja

U zatvorenim vajber grupama roditelji već polovinom februara započinju temu poklona za učiteljice i nastavnice, kao i koliko bi novca trebalo izdvojiti. Napetost počije kada sve ovo započne imućniji roditelj, pa drugima preostaje samo da se slože iako se možda sa predlogom ne slažu.

Dok je u većim opštinama vrag odavno odneo šalu, pa ruže idu samo kao pride uz neko zlato i poklon putovanje, u manjim opštinama prati se ideja, ali dosta skromnije, i uglavnom potiče od samih roditelja.

- Uglavnom ovu temu pokrenemo u vajber grupi dosta ranije pre 8 marta tako što jedan roditelj započne i drugi se nadovežu. Prošle godine neko je predložio vaučer za jednodnevni izlet i svi smo se složili, jer to nije bilo mnogo, oko 2.500 dinara. Svi su dali po 500 dinara pa smo uz vaučer kupili i cveće. Ove godine dajemo malo više jer imamo dve učiteljice i nastavnicu engleskog tako da će trebati tri poklona i odlučili smo se za vaučer u butiku - kaže Mirjana iz Mladenovca.

Ova majka ima dva školarca, pa je tako iznos koji mora da izdvoji dupliran. Prema njenim rečima, iako iznos nije značajno visok za jednu osobu, ima roditelja koji zbog jako teške situacije nisu u stanju da to izdvoje i onda postaje neprijatno.

- Iako ovo nije veliki iznos, ima roditelja koji imaju više dece a mala primanja i prosto mnogo im je da izdvoje dve ili tri hiljade. U nekim školama to nije simbolično već se radi o malo većem iznosu. Oni koji imaju ne razumeju, pa krene rasprava, ponekad i vređanje - objašnjava majka nemilo iskustvo.

Jedva čekam da prođe 8. mart

- Jedva čekam da prođe 8. mart, samo da prestane prepiska u roditeljskim viber grupama! Obe ćerke mi idu u mlađe razrede osnovne škole, a i dok su bile u vrtiću, taj period mi je bio posebno naporan. Kakvih se sve predloga za poklon vaspitačici, odnosno učiteljici, čovek nagleda, to je neverovatno. A onda se na kraju sve ipak svede na poklon vaučer - kaže za "Blic" N.P. iz Beograda.

Ona objašnjava da sve prvo kreće sa idejom da bi trebalo nešto kupiti, onda kreće silna prepiska ko će i kako da sakuplja novac, nakon toga kreće najgori deo - koliko novca je dovoljno, da li 200, 300, 500, i na kraju šta kupiti.

Majka objašnjava da se tih dana uoči praznika razmeni nekoliko stotina poruka, najviše se lome koplja oko iznosa, jer jedni uporno tvrde da je 200 premalo, a 500 previše, ovo između niko ni ne glasa, ali nekako na kraju uvek bude izabran ovaj najveći iznos.

- Od predloga šta kupiti, bude raznih, ni ne ispratim sve, ali se od toga da deca nešto sama (uz pomoć roditelja) naprave, uglavnom odustaje, a skoro uvek na kraju pobedi - vaučer. Da li za knjižaru, tržni centar, drogeriju... U svakom slučaju svaki predlog prati kontra predlog, i tako u krug i taman kada sve deluje da je dogovor pri kraju, neko se prvi put uključi i sruši ceo koncept. Onda sve ispočetka, dok ovaj što je pokrenuo ideju ne preseče pod pretnjom da će odustati od cele organizacije. Mi smo na kraju kupili skupili po 500 dinara, tako da su obe učiteljice dobile vaučer - svaka po 3.000 za knjižaru i 2.000 za drogeriju (svaka po 5.000) plus po bombonjeru i po cveće - ispričala je ova Beograđanka.

Nastavnice ne žele skupe poklone

Kada je u pitanju druga strana koja poklon treba da primi, ova tema izgleda je takođe za mnoge osetljiva, ali se u u jednom slažu - da poklon treba da bude simboličan i da se niko ne oseti neprijatno.

- Kad god je 8. mart, mi apelujemo na roditelje i decu da se vodi računa šta se kupuje, da nekako bude skromno i da se ne osećamo neprijatno, ni mi ni onaj ko daruje. Lepo je naučiti decu da treba da se daruje, i da je nekad bogatiji onaj koji daje od onog koji prima poklon, ali da to ne bude ništa skupo, pa da ne mogu da sva deca učestvuju u tome. Ja evo radim 30 godina, nikada nisam dobila skup poklon - kaže za "Blic" Snežana Milojković, predsednica Saveza učitelja.

S ovim stavom slaže se profesorka engleskog jezika u penziji, koja smatra da ovaj datum treba da ostane u duhu skromnosti i bez preterivanja.

- Osmi mat treba da nas samo podseti na sve neostvarene ideale Roze Luksemburg jednakosti. I dalje iamo dva puna radna vremena, domaćica i nastavnica. Kao najobraovanii sloj smo poniženi od društva svojim položajem i tretmanom, zato ostanimo i na ovaj datum skromni i dostojanstveni. smeh zahvalnosti i možda jedan svet načeg učenika neka nam bude neprocenjiv dar, jer sve ostalo je sramno preterivanje - reklaje za "Blic" Radmila Dodić, predsednica Foruma osnovnih škola i profesor u penziji.

A kako je Osmi mart izgledao pre

Pošto se vremena menjaju, nije čudno što je sakupljanje novca za poklon za Osmi mart prešlo u onlajn verziju, pa sada faktički roditelji prebacuju s računa na račun "blagajniku" koji se za ovaj projekat zauzeo, a on na sličan način i obavi kupovinu.

Međutim, ne tao davno, učenici su se za sakupljanje novca organizovali i dogovarali sami, i to sve krišom, posle časa, da učiteljica ili nastavnica ništa ne posumnjaju. Pravili su spiskove, zajedno obilazili radnje, gledali cene i na kraju zajedno donosili oduku. Za sumu su neretko žrtvovali i užinu, a roditelj bi možda, a možda i ne, o ovome tek na roditeljskom sastanku saznao.

Izgleda da je velika želja roditelja da decu rasterete u svakom mogućem smislu, ipak otišla malo predaleko, i da će ukoliko se nastavi u tom pravcu, obeležavanje Dana žena u školama prerasti u trku dobro situiranih porodica koji diktiraju vrednost poklona. Zato bi bilo najbolje da se ovaj čin ostavi deci i da sami odlučuju i planiraju kako će na ovaj dan obradovati svoju učiteljicu.

(Espreso / Blic)