OVO SU NAJGORI POKLONI KOJE SMO DOBILE ZA OSMI MART! Zamalo jedan da završi pravo u glavu, NIKAKO IH NE KUPUJTE!

Međunarodni dan žena koji se obeležava 8. marta svake godine, nekada davno predstavljao je dan borbe za ekonomsku, političku i društvenu ravnopravnost žena.

Međutim, čini se da je Osmi mart sa godinama izgubio političku konotaciju, a u Srbiji je Dan žena posvećen poklonima, odnosno, muškarci se na taj dan trude da darivanjem pokažu svoju ljubav i zahvalnost majkama, ženama, devojkama, bakama i drugim ženama u svom životu.

Redakcija Espresa napravila je spisak poklona koje nikako ne bi trebalo da poklonite ni jednoj ženi, jer ćete kao povratnu reakciju najverovatnije dobiti kolutanje očiju ili neko traljavo "hvala", čisto radi reda.

Ovo su pokloni ženskog dela ekipe Espresa koji su se našli u našim kućama, a vrlo brzo su završili u kanti za smeće.

- Dezodorans, imali nešto nemaštovitije od toga?

- Plišane igračke, skupljaju prašinu i beskorisne su!

- Ja nisam dobijala glupe poklone, ali moj tata stalno mami kupuje neke stvari za kuću. Poslednji put ga je zamalo gađala šoljama koje je doneo

- Šolja sa posvetom "volim te, srećan 8.mart", ili kecelja sa sličnim motivom i posvetom

- Jeftin parfem nikome ne treba u tri života!

- Pidžamu, to stvarno imam i to mi nikad ne treba

- Veštačko cveće, pa ko to još kupuje, osim kad se stavlja na spomenik na groblju, jer ne može da uvene!

Dakle, muškarci ako već hoćete da kupite poklone i iznenadite žene oko sebe, bar se malo potrudite oko poklona, toliko da na guglu ukucate: "Šta kupiti za Osmi mart, a ne raskinuti i razvesti se posle toga" i sve će vam se samo kasti.

KAKO JE SVE POČELO?

Pojava Feminističkog pokreta krajem 19. i početkom 20. veka, proslavila je mnoge žene, među kojima je bila i Nemica Klara Cetkin koja je 1910. godine u Kopenhagenu predložila da se 8. mart obeleži kao međunarodni Dan žena. Prvi put ovaj praznik obeležilo je više od milion ljudi 1911. godine širom Austrije, Danske, Nemačke i Švajcarske. Ipak, ovaj praznik se kao međunarodni praznik žena slavi od 1917. godine, a Ujedinjene Nacije su ga prvi put obeležile tek 1975. godine.

Razlog zbog kog se baš 8. mart uzima kao dan obeležavanja povezan je sa nizom protesta i demonstracija koje su organizovale žene zaposlene u tekstilnoj industriji u Njujorku 1857. godine. Radnice su tokom protesta napadnute od strane policije što je rezultiralo da one dve godine kasnije osnuju svoje prvo udruženje kako bi se na lakši način borile za svoja prava. Narednih godina baš na ovaj dan žene širom sveta izlazile su na ulice i zahtevale ne samo bolji položaj za sebe, već i potpunu ravnopravnost sa muškarcima, što je u to vreme bilo nezamislivo.

Obeležavanje u svetu

Međunarodni dan žena je zvanični praznik u 55 zemalja u svetu, pa je u državama kao što su Kina i Nepal ovo neradan dan samo za žene. U zapadnim zemljama ovaj praznik se obeležavao sve do sredine prošlog veka, ali je njegov značaj opao pojavom novog, modernijeg talasa feminizma.

U Indiji se i dalje održavaju velike parade i zabave kojima prisustvuju samo žene koje pomoću raznih rituala obeležavaju ovaj dan. U Urugvaju se organizuju koncerti širom zemlje, a Italijanke na ovaj praznik od muškaraca dobijaju buket mimoza. U Poljskoj se ovaj praznik još uvek tradicionalno obeležava maršom feministkinja. Amerikanci i Britanci ovaj praznik obeležavaju kao Dan majki, dok se u severnijim zemljama ovaj praznik obeležava kao prvi prolećni praznik, jer za njih proleće počinje 1. marta.

Prvi masovni protest dogodio se 1909. godine kada je oko 15.000 žena marširalo ulicama Njujorka zahtevajući od države kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.

Novi Zeland se često navodi kao prva država na svetu koja je ženama dala pravo glasa 1893. godine, mada je malo poznato da Švedska prva zemlja u kojoj je još sredinom 18. veka postojalo uslovno pravo glasa za žene koje su su bile članice esnafa i plaćale porez. U Jugoslaviji je opšte pravo glasa uvedeno tek 1945. godine.

(Espreso)