bilo jednom u sfrj
Vukovar, jedna priča: Kako je nesposobna jugo vojska upropastila Srbiju i ko voli miris napalma u ranu zoru? (2. deo)
Drugi deo ratne sage donosi priču o krvavim gaćama, nekupanju, beskonačnim stražama u gluvo doba, pijanim ubistvima i trkama BVP-a
Niko nikad nije postavio pitanje svrsishodnosti toga. Zašto se to radi i ko to plaća? Jasno je, doduše, ko je plaćao: srpski poreski obveznici i država Srbija.
Još malo o novcu i štedljivosti. Od prve ratne plate u Vukovaru nisi mogao da kupiš ništa, jer ničeg nije bilo. Crnoberzijanci su valjali kartone "hajnekena" po 20-30 puta većim cenama od regularnih. Para od plate je bilo toliko da je svako od nas mogao da naruči karton dnevno i da ne oseti.
Bilo je i neke ribe, pa smo se bahatili, jeli šarane i pastrmke svaki drugi dan, potpuno iščašenog osećaja za stvarnost oko nas, u kojoj su ljudi ginuli, a pritom sve im je bilo porušeno ili spaljeno.
Sećam se da sam deo plate poslao mojima, od kojih je ćale platio registraciju za "keca" i renovirao potkrovlje. To je trajalo, doduše, samo mesec dana. Setio se neko u Generalštabu da stvar ide dođavola, pa je već januarska plata bila znatno tanja.
Krao i bakar tih dana. Da, da, krao. Kralo se zapravo svašta. Ali o tome, kao i o jezivim šetnjama po sablasnom Vukovaru na kome kamen na kamenu nije ostao čitav, u sledećem nastavku...
(Nastaviće se...)
