Vukovar, jedna priča: Kako je nesposobna jugo vojska upropastila Srbiju i ko voli miris napalma u ranu zoru? (2. deo)

- nema tople vode, hladnu nam dovoze u cisternama;

- kupamo se jednom nedeljno, dok se spavaona od 30 ljudi ne usmrdi;

- vodu grejemo u ogromnim loncima, pa posipamo jedan drugog po glavi. sve se to dešava dok je napolju debeli minus;

- stražu držimo 2 sata, pa 4 sata odmora, pa opet straža. i tako nedeljama;

- svake noći te hvata straža, a ispred tebe mrkli mrak. pretvoriš se u uvo i moliš boga da tih 120 minuta prođe što pre, a oni traju li traju... pevam Lelu Vranjanku da mi prođe vreme. ne pomaže;

- u susednom odredu, par kilometara od nas, na noćnoj smeni izrešetali se vojnici jer nisu upamtili lozinku. onaj što je čuvao stražu u panici ponavljao: "lozinka, lozinka!", oni preko puta bili pijani, ovaj zapucao, epilog: trojica na mestu mrtvi. svi moje, 1972. godište;

- prvi put u životu sedam u traktor, lakše ga je voziti od bajsa;

- svako malo daju nam uzbunu, prete nam prvom linijom, ali izgleda da negde razuma ipak ima, pa deca zasad ostaju tu gde jesu, u pozadini. doduše, ne tako debeloj, kao njuške u Erdutu među kojima je, gle, i Stanić.

Tih metar dana obeležiće još nekoliko stvari: krhka primirja, trke BVP-a, prva ratnička plata i šetnje po sablasnom Vukovaru.

Idemo redom.

Stvari su, što se Vojske Jugoslavije tih dana tiče, ma šta vam pričali, stajale ovako: uđe se u neko hrvatsko selo, osvajaju ga nekoliko dana, pogine buljuk ljudi i onda proglase primirje. Koje podrazumeva vraćanje na početne pozicije. Pa ponovno osvajanje istih sela, novi buljuk mrtvih i tako unedogled.

Još koje slovo o ozbiljnosti pete najveće armije u Evropi. Sećate se redova za benzin? E pa, do njih je dolazilo, između ostalog, i zbog toga što je jugoslovenska vojska trošila kao da sutra ne postoji.

Naime, mlada vojska na obuci morala je da savlada BVP kao takav. Vožnju, upravljanje, pucanje, iskakanje... Naučiti da voziš tu gvozdenu skalameriju od nekoliko tona bilo je najteže i podrazumevalo je nekoliko sati dnevno u vozilu koje troši 510 litara goriva na 100 kilometara.

U praksi, to je izgledalo ovako: slavonske ravnice bile su naš Hungaroring na kojima smo svaki dan, nedeljama, imali prave trke BVP-a. Desetak u startnoj ravnini, pa ko može najbrže da dostigne 80 km/h, što je kritična brzina posle koje je već nebezbedno voziti se u njemu. Dnevno, samo je naša jedinica, brat bratu, trošila oko 5.000 litara goriva. A koliko je još odreda mehanizovane pešadije bilo na ratištu... I nikom ništa.