bilo jednom u sfrj
Vukovar, jedna priča: Kako je nesposobna jugo vojska upropastila Srbiju i ko voli miris napalma u ranu zoru? (2. deo)
Drugi deo ratne sage donosi priču o krvavim gaćama, nekupanju, beskonačnim stražama u gluvo doba, pijanim ubistvima i trkama BVP-a
"Na dva kilometra odavde naši drugovi ginu! Gaće su im krvave! Spremite se na to i nemojte da mi kukate!".
Mislim da se prezivao Stanić. Iz kog li si ti filma, Staniću i da li si gledao "Apokalipsu", prolazi mi kroz glavu. Onaj američki ludak je bar voleo surf...
Situacija je totalna psihodelija. Ispred kapetanske njuške je postrojeno 110 dečkića od kojih nijedan nije stariji od 19 godina. Kapiram da je rat, ali kakve bre krvave gaće, čoveče?! Pa nismo ti mi Arkanovci, nismo hteli da dođemo ovde, već ste nas potrpali kao goveda u autobuse i transportovali pravo na prvu liniju fronta.
"Imaš li ti decu i da li je i tvoj sin ovde na ratištu ili je u svojoj toploj beogradskoj sobi", mrmljam si u bradu, dok me Mađar Zoltan muva laktom u bubreg da zaćutim.
Ako sam u prethodnih 12 sati mislio da samo ružno sanjam, ovo je bilo brutalno buđenje.
U buđenje spada i ono što se desilo 24 sata kasnije. Jedan Crnogorac, Milović beše, iz Nikšića, te jedan Hercegovac, od one desetorice što su ostali da čuvaju "Stevu Sinđelića" u Nišu, napustili su kasarnu, stopirali do granice, tamo na rampi smandrljali neki izgovor kako su bili bolesni, a njihovi drugari otišli na front i - pojavili su Vukovaru jutro posle nas. Da nam se pridruže, jer čast, čojstvo i junaštvo imaju posebnu težinu u krajevima iz kojih dolaze.
Plakao sam kao retko kad u životu dok su nam pričali ovo što je stalo u pasus iznad.
Sledećih mesec dana, samo fragmenti sećanja:
