Kako kupujemo polovnjake? I zašto se plašimo velike kilometraže?

Da li je problem samo u kilometraži? Kratko i jasno – ne!

Nije isto: ukoliko se automobil vozi u Nemačkoj, od toga 70% vremena na autoputu, bez udarnih rupa na lokalnim putevima, a bude redovno servisiran u ovlašćenom servisu, popravljan isključivo originalnim rezervnim delovima, koristi kvalitetno gorivo, itd.

Ukoliko je vlasnik bahat i nepažljiv ("nije on kupio mene, nego ja njega"), za volanom najviše vremena provodi u kolonama tokom beogradskih saobraćajnih špiceva, "lomi" ga preko šahtova i udarnih rupa, ne menja redovno ni ulje, ni filtere, ni antifriz, ni svećice, toči dizel sumnjivog kvaliteta na "divljim" pumpama, ugrađuje najjeftinije ili polovne delove sam ili kod lokalnog "majstora" koji mu ostavi stare filtere, natoči "falš" ulje (kupuje ga "na bure")...

Zaključak

Savetujemo da se prilikom kupovine ne fokusirate isključivo na pređenu kilometražu i godište, što je mnogima uglavnom najvažnije. Ne odbacujte u startu automobile sa velikim kilometražama, pošto ćete možda kupiti neki drugi sa još većom, ali skinutom kilometražom. Mnogo je važnije u kakvom je stanju automobil.

Ispričaćemo zato jednu anegdotu:

Prodaje čovek auto star 8 godina sa pređenih 310.000 km. Auto uvezen iz Nemačke, korišćen dve godine u Srbiji. U odličnom stanju, motor sjajan, očuvan enterijer, bez ogrebotina... Međutim, niko ne zove, čak ni da ponudi zamenu za građevinski materijal, neki "krš" uz doplatu ili da prepolovi cenu.

Vidi on da od poštenja nema vajde, pa smanji kilometražu na 135.000 km i stavi novi oglas sa cenom višom za par stotina evra. Sledećeg dana poče da zvoni telefon bez prestanka i automobil je ubrzo bio prodat.

Ova "pričica" je izmišljena, ali ne biste verovali koliko ima takvih stvarnih priča...

Dragan Romčević

(Espreso.co.rs / Polovni automobili)