SARTID KOGA VIŠE NEMA: Od Intertoto kupa, Ipsviča i jedinog trofeja, do oduzimanja bodova i tavorenja u blatu....

Sećate li se čuvenog Sartida iz Smedereva?

Kluba koji je u jednom trenutku redovno uzimao bodove Večitim rivalima i konstantno bio učesnik evropskih takmičenja. Sada, dvadeset godina kasnije od tih velikih uspeha i stabilnog prvoligaša, tim ponovo grca u problemima i sve je bliži novom tavorenju u nižim ligama...

Ali, pre nego što dođemo do sadašnjosti, podsetimo se meteorskog uspona tima iz nekadašnje srpske prestonice.

Krajem 90-ih godina, Sartid je za nekoliko sezona prešao put od treće lige do ulaska u elitu. Tada još nije nastupao na onom stadionu koji podseća na one sa Ostrva, već je svoje mečeve igrao na terenčetu kraj pruge, sa gvozdenim, ali uvek punim tribinama.

Sartid je 1998. godine ostvario san mnogih generacija i postao član Prve lige. Start je obeležen porazom od velikog rivala Radničkog iz Kragujevca 1:3, ali je već u drugom kolu na Marakani savladana Crvena zvezda rezultatom 1:0.

Zbog NATO bombardovanja fudbalski šampionat je prekinut u trenutku kada se prvoligaš iz Smedereva nalazio na devetom mestu.

Godinu dana kasnije, ekipa je počela da beleži izuzetne rezultate, pa se već 2001. obrela u tadašnjem Intertoto kupu, nostalgičnom takmičenju koga više nema. Za rivala je imala škotski Dandi junajted i pred verovali ili ne 17.000 navijača deklasirala renomiranu ekipu sa ubedljivih 5:2.

U timu se se nalazili igrači kao što su Goran Bogdanović zvani Biciklica, Vladimir Mudrinić, Marko Sočanac, Boris Vasković, pa su hrabri momci već u narednoj rundi za protivnika dobili Minhen 1860 za koji nažalost nisu imali snage.

Narednih sezona u Smederevu su gostovali i slavni Ipsvič sa legendarnim Markusom Bentom u napadu, zatim Slavija iz Praga na čelu sa Radekom Bejblom, pa Sarajevo i Dinamo iz Minska.

Iako su mnogi očekivali da će kratki bljesak Sartida još brže biti ugašen, prevarili su se. Osvajanjem nacionalnog Kupa i velikog srebrnog pehara u trajno vlasništvo 29. maja 2003. godine posle pobede na Partizanovom stadionu u duelu sa Crvenom zvezdom (1:0) četa Gorana Bogdanovića, legende smederevskog fudbala, ostvarila je do sada najveći uspeh.

Gol odluke u produžetku postigao je tada mladi Marko Pantelić efektnim udarcem sa distance, pa je najveće slavlje u istoriji kluba moglo da počne. Istog leta, Pantelić je ostvario svoj dečački san i zaigrao na Marakani, ali pitanje je da li bi do toga došlo da nije morao da postigne pogodak upravo Zvezdi.

Odlaskom USS (Ju-Es-Stila), američke firme koja je tih godina bila glavni sponzor ekipe i grada, sve je polako, ali sigurno počelo da se urušava. Novčanih injekcija bilo je sve manje, igrači su masovno napuštali tim, pa je Sartid 2004. godine otišao u istoriju...

Novi naziv kluba bilo je Smederevo, boje su delimično izmenjene, ali je sa Sartidom otišla i duša kluba.

Rezultati više nisu bili isti, Smederevo se stopilo sa ostalim prosečnim klubovima, stadion koji je neretko bio prepun, je polako gubio svoju draž, a na tribinama se okupljalo jedva nešto više od hiljadu navijača, sa izuzetkom mečeva protiv Zvezde i Partizana.

U klubu su i dalje bili Milorad Zečević i Zoran Ranković, iako im je četvrta decenija života bila na izmaku, a pojavile su se i neke nove nade poput Dragana Ćerana. Tih godina je Partizan imao neki vid saradnje sa posrnulim Smederevom, pa su igrači kao što su Ivan Radovanović i Darko Brašanac odigrali po sezonu na stadionu kraj Železare.

Nazirala se i definitivna propast Smedereva, koja je došla 2013. godine kada su prvi put nakon petnaest godina ispali iz prvoligaškog društva.

Slično kao i nekada Obilić, nastavili su da tonu iz lige u ligu, da bi 2017. godine zbog bankrota morali da ispadnu u petu ligu i promene ime u Semendrija.

Ipak, sunce je ponovo ogrejalo Jerinin grad, pa su ljudi koji nisu želeli da se klub sa takvom istorijom totalno ugasi, uložili novac u Smederevo, pa se ove sezone posle dugog posta ponovo igrala druga liga.

Ali, ni tu problemima nije bilo kraja. Meč protiv Kabela je označen kao neregularan, pa su zbog nameštanja oba tima "popila" oduzimanje od čak 10 bodova zbog tog čina, a Smederevo se pre ove pandemije nalazilo na dnu tabele.

Tužna sudbina nekada kluba koji je bio omiljen svakom neutralnom ljubitelju fudbala. Sartid koji je iznedrio mnoge majstore fudbala, sada više ne postoji. Bogdanović, Mirosavljević, Žilić su godinama dizali na noge veselu smederevsku publiku i svojim potezima im ulepšavali vikende.

Sada je ipak neko drugo vreme, gde taj i sadašnji fudbal ne mogu da se mere. Kao da je neki demon ušao u sport i sve se vrti oko novca i malverzacija, a tih dvehiljaditih godina u Smederevu je najvažnija stvar bila fudbal, ne sporedna.

Bio jednom jedan Sartid...

(Espreso.co.rs)