NAJVEĆI PROMAŠAJI SRPSKOG FUDBALA: Od Mijatove prečke, Ilićevog zicera, do šuta Krasića koji smo videli u golu...

Sećate li se Mijatove prečke? Pa, promašaja Krasića protiv Australije na Mundijalu, Ilićev zicer u Beogradu protiv madridskog Reala...

Sve su to bolni promašaji srpskog fudbala, koji su svoje timove koštali nekog većeg uspeha, pa smo rešili da vas podsetimo na te bolne trenutke

Nije nimalo prijatno gledati snimke tih situacija, ali šta je tu je. Ostaje nam da maštamo o tome "šta bi bilo, kad bi bilo".

Pa, da počnemo...

PREDRAG MIJATOVIĆ

Tuluz je pre skoro pune 22 godine bio poprište duela osmine finala Mundijala između Jugoslavije i Holandije.

"Plavi" su pod komandom Slobodana Santrača odigrali sjajno prvu fazu šampionata i sa dve pobede i remijem izborili plasman dalje i meč sa tada izuzetno jakom Holandijom.

Poveli su Holanđani golom Denisa Bergkampa u finišu prvog dela, a izjednačio je Slobodan Komljenović na sličan način kao na utakmici pre protiv SAD.

Vladimir Jugović se našao u srcu šesnaesterca i bio u povoljnom položaju za gol, kada ga je čuveni Jap Stam povukao za dres i oborio, a sudija je bez razmišljanja pokazao rukom na belu tačku.

Lopte se latio niko drugi do Predrag Mijatović. Zaleteo se, zategao "punom" i šutirao po sred gola Van der Sara. Ali, umesto da uleti u mrežu, lopta udara pravo u prečku i odbija se od zemlju. Momenat koji je sigurno izazvao kardiovaskularne smetnje polovini tadašnje SR Jugoslavije.

Ali, da to ne bude ono najgore potrudio se Edgar Davids koji je u nadoknadi utakmice doneo trijumf Holandiji i plasman među osam najboljih na planeti i naše reprezentativce ostavio da tuguju. A, mi navijači, tugujemo i dan danas...

- Nekad se penal pogodi, nekad promaši. Bilo je mnogo nesrećnih momenata, ali moja prečka je sinonim za lošu sreću i ne želim da se ikome to desi. Prošlo je toliko godina, uopšte nije prijatno kada gledam snimak tog penala. To je trauma koju sam imao i koja me je pratila, zaborave se neke stvari, ali ovaj penal i sve sa njim ne. Koliko je prijatno gledati gol u Ligi šampiona, toliko ovaj penal nije. Uvek imam isti komentar kako sam loše izveo penal - izjavio je Mijatović mnogo godina kasnije

SAŠA ILIĆ

Partizan je pre nešto više od petnaest godina izborio istorijsko učešće u Ligi šampiona i "upao" u paklenu grupu sa Realom, Portom i Marsejom.

Porto je te sezone postao prvak Evrope sa Murinjom na klupi, a Marsej je igrao finale tadašnjeg Kupa UEFA, pa je to jasan podatak koliko je teška bila pomenuta grupa.

Avaj, svi ljubitelji fudbala sećaju se epskog meča Partizana i Reala na stadionu u Humskoj iz novembra 2003. godine.

"Galatikosi" u punom sastavu sa Zidanom, Bekamom, Ronaldom i Figom i ostalim majsorima najvažnije sporedne stvari na svetu, suprotstavili su se Delibašiću, Nađu, Duljaju i ekipi.

Čuda je na golu pravio tada popularni Đorđe Pantić, a svoju priliku za trenutak slave propustila je legenda crno-belih Saša Ilić.

U drugom poluvremenu meča, Drulović je probio po boku, uputio centaršut ka golu Kasiljasa koji se spetljao, a Ilić je propustio priliku kakva se dobija jednom u karijeri - gol Real Madridu.

Ispostaviće se, da je taj promašaj koštao Partizanamesta u evropskom proleću.

- Mnogo puta sam gledao taj detalj, ono što sam uveren, da bi taj pogodak puno značio Partizanu. Osvojli bi tri boda i nastavili bi učešće u Ligi Evrope. Menjao bi mnogo golova za taj protiv Reala - rekao je Ilić kasnije tokom svoje karijere.

MATEJA KEŽMAN

Srbija i Crna Gora su bile pravi hit kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2006. godine. Sa prvog mesta smo se plasirali na završnicu takmičenja, ostavivši iza sebe reprezentacije kao što su Španija i Belgija.

Na deset odigranih mečeva primili smo samo jedan pogodak i to protiv Španije u Madridu od strane Raula.

Ipak, nekoliko meseci pre toga "Crvena furija" gostovala je u Beogradu, a šansu utakmice imao je Mateja Kežman.

Akciju je počeo Ivica Dragutinović, potom su usledili pasovi Sava Miloševića i Dejana Stankovića, a sam ispred golmana Ikera Kasiljasa je izašao pomenuti Kežman. Šutirao je dobro, lopta je prošla pored golmana Reala, ali je pogodila stativu.

Ostaće upamćeno da je na tribinama bilo 50.000 gledalaca, a Dušan Basta je debitovao za reprezentaciju.

PJER BOJA

Partizan je svoj novi pohod na Ligu šampiona imao 2005. godine. Nakon pobede nad Šerifom u dvomeču, rival u poslednjem kolu kvalifikacija bila im je slovačka Artmedija koja je u luda dva meča izbacila favorizovani Seltik.

Nakon prve utakmice u Bratislavi i 0:0, crno-beli su puni samopouzdanja i uz prepun stadion dočekali tim iz Slovačke.

Očekivala se laka pobeda Partizana i novi plasman među evropsku elitu, ali Artmedija se nije predavala do poslednjeg momenta. Izborli su produžetke, a nakon toga i penale. Sve je mirisalo na novi Njukasl...

Šutevi sa bele tačke počeli su kako se samo poželeti može - posle početnih 1:1 i golova Fodreka i Naða, Kozak šutira dosta dobro, ali ga Kralj čita i brani udarac sa 11 metara.

Umesto da iskoriste priliku i preðu u vođstvo, Partizan ostaje u egalu posle šuta Bate Mirkovića koji završava na stativi. Halenar je imao čvršće živce, baš kao i Bajć koji lagano realizuje svoj penal.

Ponovo su crno-beli dobili „poklon“ pošto je Gomeš levicom opalio preko gola, a iskoristio ga je Simon Vukčević, koji je školski poslao loptu u rašlje za vođstvo Partizana od 3:2. Radost je, meðutim, bila kratkog daha pošto je Debnar izjednačio na 3:3, da bi zatim Boja propustio priliku da svojoj ekipi donese plasman u Ligu šampiona.

Nakon toga i Brnović je bio neprecizan u pokušaju da ostavi svoj tim u igri, a Artmedija se plasirala u Ligu šampiona prvi put u istoriji.

- Još me proganja ta utakmica. Imao sam probleme posle toga, jer me je pogodilo. Nisam mogao četiri-pet meseci da se prepoznam. Šutirao sam šesti penal, za "vađenje", ali je trebalo da budem peti. Kada smo krenuli ka centru zaustavio me Vermez i pitao da li je problem da Boja šutira peti. Rekao sam mu da ako tako treba, u redu - ispričao je Nenad Brnović

MILOŠ KRASIĆ

Na naredno preskakanje srca čekali smo punih pet godina...

Reprezentacija Srbije je 2010. učestvovala na Mundijalu u Južnoj Africi i nakon mečeva protiv Gane i Nemačke, šansu za prolaz u osminu finala tražila je u duelu sa Australijom.

Momci pod komandom nedavno preminulog Radomira Antića su to prvo poluvreme odigrali kao u transu i tako pružili možda i najbolju partiju u istoriji nacionalnog tima.

Miloš Krasić je propustio najbolju priliku na meču. Dobio je loptu i neometan krenuo ka golu Marka Švarcera. Uspeo je da ga zaobiđe i izađe sam ispred gola, a umesto da lagano ćušne loptu u mrežu, on je uspeo da prebaci čitav gol i celu naciju baci u očaj...

Kako sreća u takvim situacijama, često okrene leđa, to se desilo i ovoga puta.

Australija je stigla do 2:0, a Srbija je do kraja uspela da postigne samo počasni gol i ostane bez nokaut faze, pošto joj je u međuvremenu bio dovoljan i remi za prolaz dalje.

- Taj poraz u reprezentaciji mi je ran, ma u celoj karijeri, utakmica za kojom i dan danas žalim. Često se setim i one moje velike šanse. Da sam postigao gol išla bi utakmica u drugom pravcu. Bili smo bolji, posebno u prvom poluvremenu, ali nikako nismo mogli da ih 'otvorimo'. Na kraju nismo imali ni sreće, sudija je moga da svira penal. Da je bilo 2:2 imali bismo otvoren put, SAD, pa Urugvaj - prisetio se skoro Krasić.

NEMANJA VIDIĆ

Godinu dana kasnije, Srbija je imala šansu da se plasira u baraž za Evropsko prvenstvo.

Meč u Ljubljani protiv Slovenije se pretvorio u pravi košmar za momke koje je sa klupe predvodio Vladimir Petrović Pižon.

Dare Vršić je sa gotovo pola terena matirao nespretnog Bojana Jorgačevića koji je katastrofalno procenio let lopte, a Nemanja Vidić je u drugom poluvremenu propustio šansu da golom sa bele tačke vrati svoju reprezentaciju u meč i pokuša da do kraja izbori trijumf.

Igrao se 64. minut, Ninković je dodao sjajnu loptu za Kolarova, koji je oboren u kaznenom prostoru, a sudija je svirao penal. Loptu je uzeo Nemanja Vidić, ali je očajno izveo penal, plasirao je loptu u donji levi ugao, a Handanović je uhvatio loptu i san o odlasku na EURO je prekinut.

- Da, omašio sam penal, preuzeo sam odgovornost. Normalno, kada preuzmeš odgovornost, moraš da snosiš i posledice. Nikad nisam bežao od odgovornosti, i kritiku sam uvek prihvatao i samim tim sam preuzeo odgovornost. Ne zato što sam imao hir, već zato što sam pre toga u karijeri šutnuo penal ako se ne varam 12 puta i samo sam taj jedan promašio. Nije to bio hir, ja sam šutirao penale u svojoj karijeri. Tada kada sam šutnuo penal, ti igrači su se svađali oko lopte. Jedan nije hteo da da drugome, drugi je vukao ''ja ću'', i onda sam kao zamenik kapitena došao da šutnem penal. Ne bih da ulazim u sve detalje, sve se to zna - rekao je Vidić

ALEKSANDAR PEŠIĆ

Crvena zvezda je dolaskom Vladana Milojevića krenula da krči svoj put ka povratku u sam evropski krem.

Već istog leta izborio se plasman u Ligu Evrope nakon čak 10 godina, a iznenađujuće, crveno-beli su uspeli da se iz jake grupe sa Arsenalom, Kelnom i BATE-om plasiraju u narednu fazu i tako nakon dugih 25 godina prezime u Evropi.

Rival u šesnaestini finala bio im je ruski CSKA, a nakon 0:0 u prvom meču na Marakani, otišlo se u hladnu Moskvu sa ciljem da se postigne gol.

Poveo je CSKA u finišu prvog poluvremena, ali detalj koji je mogao da reši meč u korist tima Vladana Milojevića, propustio je Aleksandar Pešić.

On je u 81. minutu propustio daleko najbolju priliku na meču, na obe strane terena, kada je sjajno izbegao ofsajd zamku, ali nije uspeo da zahvati loptu na ivici peterca, posle idealnog centaršuta Slavoljuba Srnića.

U deset drugih situacija, nema sumnje da bi Pešić u svih deset bio siguran, ali te večeri sreća nije bila saveznik srpskom šampionu - CSKA je pobedio sa 1:0, a Zvezda je ispala iz takmičenja.

- Šta je - tu je. Bilo nam je mnogo krivo posle utakmice u Moskvi, ali kada se ne postigne gol i ne može da se prođe. Ja sam taj tragičar i preuzimam krivicu na sebe. Morao sam bolje da reagujem. To je sada sve iza nas... Promašiću još dosta šansi, davaću još dosta golova. Ovaj promašaj nije došao u dobro vreme - izjavio je tada Pešić

TOMANE

I za kraj, najskoriji promašaj delo je portugalskog napadača Tomanea.

Crvena zvezda je u decembarskom meču Lige šampiona u Atini tražila svoju šansu za direktan plasman u nokaut fazu Lige Evrope.

Olimpijakos je bio rival, a stvari nisu mogle da budu bolje po crveno-bele. U prvom poluvremenu meča, dosuđen je jedanaesterac za ekipu srpskog šampiona nakon faula nad Markom Marinom.

Na začuđenje svih navijača, lopte se latio Tomane i to prilično sigurno. Ipak, on je šutnuo iz sve snage, pogodio prečku i tako podsetio na onaj penal Predraga Mijatovića protiv Holandije.

Crveno-beli su kasnije primili gol u finišu meča i tako ostali bez trećeg mesta u grupi i novog evropskog proleća, pa je Olimpijakos otišao dalje.

- Kapiten Marin je rekao da nije spreman da šutira i dobio sam podršku saigrača da preuzmem odgovornost. Šut je završio na prečki, a verovao sam da ću pogoditi kao mnogo puta u karijeri. Skup promašaj doneo mi je pakao. Izvinio sam se navijačima, bilo i ne ponovilo se. Dešava se, takav je fudbal, ponekad veoma surov - prisetio se pirejske noći Tomane

(Espreso.co.rs)