20 AFRIKANACA JE IGRALO U ZVEZDI: Od Betoligara i Somea, do Boaćija i Bena - na neka imena ste skroz zaboravili!

Crvena zvezda je najveći klub na Balkanu, a visoko se kotira i u čitavoj Evropi.

Kroz tunel Marakane prošlo je na hiljade fudbalera sa svih kontinenata, a mi ćemo vas podsetiti na 20 afričkih igrača koji su prodefilovali kroz Ljutice Bogdana.

Na neke ste verovatno i zaboravili, a neki poput Kange ili Boaćija će vam zauvek biti urezani u pamćenje, dok ima i onih koji nikada nisu ni zaigrali za tim sa Marakane iako su potpisali ugovor.

Pa, počnimo...

Prvi Afrikanac koji je stigao u crveno-beli tabor bio je Haminu Draman iz Gane, ali se nije posebno proslavio. Imao je udela u tituli izvojevanoj 2006. godine pod vođstvom Valtera Zenge i tu je bio njegov kraj u dresu Crvene zvezde.

Kasnije je čak igrao na Mundijalu u Nemačkoj iste godine, a karijeru nastavio u Turskoj.

Sledeći koji je obukao dres srpskog šampiona je Ibrahim Gaj. Senegalski fudbaler je iz Turske došao u Srbiju i za kratko vreme postao miljenik svih navijača. Držao je defanzivni bedem dve godine, odigrao više od 50 mečeva i ostavio snažan utisak na sve ljubitelje fudbala u Srbiji.

Posebno se pamti onaj duel sa Moreirom u jednom Večitom derbiju kada je čak došlo i do fizičkog kontakta na Marakani. Nakon Zvezde karijeru je nastavio u Belgiji, da bi 2014. godine bio veliko pojačanje Radničkom iz Niša, međutim taj posao je veoma brzo propao.

Mohamed Aval Isah je bio član Crvene zvezde u nezgodnom periodu po klub. Na Marakani nije bilo ni novca, ni rezultata, sezona 2008/2009 završena je na trećem mestu, a Isah je dve sezone bio fudbaler koji je dobro odrađivao sve ono što je od njega traženo.

Iz Beograda je otišao za Rozenborg, a čak je i u dobroj meri naučio srpski jezik, kojim se odlično služio i nakon boravka u Srbiji.

A, sada, malo promašaji iz prethodne decenije...

Abubakar Oumaru, Ibrahim Some, Misdongard Betoligar, svi su oni u kratkom razmaku bili napadači Crvene zvezde.

Prvi je došao na preporuku Milana Živadinovića, drugi je partijama u Bežaniji skrenuo pažnju na sebe, dok je Betoligar pravo iz rodnog Čada stigao na Marakanu.

Nijedan od njih nije opravdao očekivanja. Oumaru je karijeru nastavio u Srbiji, noseći dresove svih velikih naših klubova: OFK Beograd, Vojvodina, Partizan, zatim se otisnuo i u Belgiji i Kini, da bi se ove sezone ponovo vratio u Srbiju, tačnije u Kruševac.

Što se tiče Somea i Betoligara, bar su imali trenutke po kojima če ih najzagriženiji navijači pamtiri.

Some je 2008. godine na meču protiv Rada postigao spektakularan pogodak "makazicama" u poslednjim trenucima meča za pobedu, dok je napadač iz Čada, protiv Napretka 1. aprila iste godine zabeležio het-trik i zavarao Delije da će biti gol-mašina koja je potrebna timu koji je tada predvodio Saša Janković.

U zimu 2009. godine, stiglo je veliko pojačanje u vidu Bernarda Parkera, reprezentativca Južne Afrike koji je projektovan kao jedan od glavnih igrača ekipe.

Na kraju, odigrao je samo polusezonu, postigao nekoliko golova, ali na kraju je morao da napusti klub i karijeru nastavi u Holandiji. Kakav je to igrač bio, vidi se po mečevima za nacionalni tim - 73.

Svoju fudbalsku misiju završio je u Kajzer Čifsu, najboljem klubu Južne Afrike i na skoro 150 mečeva postigao 40 golova.

Naredni Afrikanac bio je Li Adi, talentovani štoper iz Gane, kojem su takođe predviđali blistavu budućnost na Marakani. Centarhalf sa odličnom tehnikom je 2010. pojačao tadašnjeg osvajača Kupa i u početnoj polusezoni ostavio odličan utisak.

Ali, samo godinu dana kasnije se sve srušilo kao kula od karata i Adi je više bio na klupi i tribinama nego na terenu. Usledio je odlazak u Kinu, da bi potom pojačao ekipu Dinamo Zagreba, a nekoliko godina kasnije vratio se u Srbiju i obukao dres Čukaričkog, gde je u svom mandatu odigrao svega 10 utakmica.

Nismo zaboravili ni Omegu i Onjila, pojačanja na kojima je lično insistirao Dragan Džajić.

Oba fudbalera su stigla leta 2014. godine na Marakanu. Prvi iz Smedereva koji je te sezone ispao iz Superlige, a drugi iz Javora nakon gola upravo Zvezdi u Ivanjici koja je to prvo kolo izgubila sa čak 4:2.

Omega se ispostavio kao katastrofalna investicija, odigravši svega nekoliko mečeva, doduše na amaterskom nivou. Kasnije se pojavila priča, kako je Liberijac umeo da "zavuče ruku" u džepove saigrača u svlačionici u opelješi ih, pa je sa njim saradnja prekinuta.

Onjilo nije bio toliko loš igrač, koliko je bio u senci Mrđe i Daude koji su te sezone bili najbolji strelci domaćeg prvenstva. Nije dobio šansu u Zvezdi, pa je prosleđen na pozajmicu u kiparski Ermis gde je pružao sjajne partije, pre nego što je za 1.500.000 evra iz Zvezde prodat u Emirate.

Podsetićemo se i čuvenog Salamija, afričkog Drogbe koji je doveden kao veliko pojačanje za špic napada, međutim sve je ostalo na potpisu i slikanju sa dresom.

Ovaj nigerijski napadač nikada nije zaigrao u dresu Crvene zvezde. Javna je tajna da su njegovi rezultati na lekarskim pregledima bili daleko od onih kakvi se očekuju kod profesionalnog fudbalera i da su više odgovarali rekreativcu koji igra fudbal jednom nedeljno. Klub sa Marakane je to sve demantovao i pokušao da zataška, ali je na kraju usledio razlaz sa Nigerijcem.

Napadač iz Gane, Natanijel Asamoa je jedno kratko vreme bio član crveno-belih. Na par odigranih mečeva postigao je jedan pogodak, a bio je akter čuvene utakmice u Bordou gde je Zvezda nesrećno ispala nakon penala u sudijskoj nadoknadi.

Abiola Dauda može da se svede pod TOP 5 stranaca koji su nosili dres srpskog šampiona. Ubojiti napadač je za nekoliko sezona na Marakani pokazao da se radi o ozbiljnom napadaču sa neverovatnim osećajem za pogodak.

U tandemu sa Mrđom je u sezoni 2013/2014 nemilosrdno rešetao mreže protivnika i doneo ekipi titulu nakon 7 dugih godina. Finansijski problemi nisu dozvolili Zvezdi da tog leta proba da se domogne Lige šampiona, pa je sjajan tim morao da se razilazi, a za njima i Dauda.

Gelor Kanga je 2016. godine stigao na Marakanu u eri Grofa Božovića sa ciljem da pomogne ekipi da se plasira u bar neko evropsko takmičenje.

Nakon spektakularnog pogotka u Razgradu protiv Ludogoreca, napravio je veliku glupost u revanšu na prepunoj Marakani, gde je dozvolio sebi da dobije crveni karton i ostavi ekipu na cedilu pri aktivnom rezultatu, koji joj je tada obezbeđivao bar Ligu Evrope.

Po dolasku Vladana Milojevića, Kanga je opet procvetao. Utakmica protiv Sparte u Beogradu i maestralan gol su mu ponovo otvorila vrata raja, a šlag na torti je bio pogodak Krasnodaru koji je konačno doneo Ligu Evrope na Marakanu i Kanga se sa pravom može nazvati jednim od najboljih stranaca u dresu Crvene zvezde. Iz Zvezde otišao je upravo u Spartu iz Praga, čiji je i dalje član.

Abraham Frimpong je takođe neko ko je dosta poznat srpskim ljubiteljima fudbala. Svoju misiju u Srbiji počeo je u Vojvodini, da bi u Napretku dostigao formu koja ga je preporučila Zvezdi. Stigao je u zimu 2017. godine i ostavio korektan utisak u toj polusezoni.

Dolaskom Vladana Milojevića, Frimpong je imao minute u startnoj postavi, ali kako je vreme odmicalo to je bilo sve slabije, pa je 2018. godinu započeo u dresu Ferencvaroša.

Sličnu sudbinu doživeo je i Mamadu Mbođ. Preko Napretka se domogao dresa Crvene zvezde, gde se kratko zadržao, ali je za sva vremena kupio navijače.

Skoro svakoga dana, popularni Bođa na društvenim mrežama kači stvari vezane za Zvezdu, a neretko priča i srpski u svojim snimcima.

Ričmond Boaći je stranac koji u Crvenoj zvezdi "odrađuje" i treću godinu. Stigao je 2017. godine i za kratko vreme postao ono što je Zvezdi trebalo - golgeter. Pogađao je u Večitim derbijima, bio junak kvalifikacija za Ligu Evrope sa čak 7 golova. Srušio je i Keln u Nemačkoj i onda stao.

To je bio razlog da se Boaći proda u Kinu sa ozbiljnu sumu novca. Međutim, on je već na leto iste godine ponovo bio na Marakani. Zvezda je prvi put ušla u Ligu šampiona, a Boaći se vratio tamo gde se najbolje oseća.

Nije pružao partije na koje je navikao navijače, ali to je Boaći i niko mu ništa nije zamerio.

Vratio se u formu prošlog leta, gde je važnim golom u Kopenhagenu doprineo da se "mušema" na Marakani zatrese drugu godinu zaredom. Pogodio je i u Ligi šampiona protiv Olimpijakosa u Beogradu i uspeo da uradi ono što nikom nije pošlo za rukom.

Gol u kvalifikacijama za Ligu Evrope, grupnoj fazi Lige Evrope, kvalifikacijama za Ligu šampiona, Ligi šampiona, Večitom derbiju, Superligi Srbije, Kupu Srbije.

I za kraj, El Fardu Ben - najbolji stranac u istoriji kluba.

Stigao je početkom 2018. godine iz Olimpijakosa, a jedine golove u tom klubu postigao je protiv Partizana u Humskoj, nekoliko meseci ranije u kvalifikacijama za Ligu šampiona.

Na zahtev Milojevića, koji je sanjim sarađivao u Panioniosu, Ben je doveden u klub i vrlo brzo se uklopio. Postao je glavni pokretač ekipe i najbolji strelac, a svoju partiju života imao je u Salcburgu gde je sa dva gola doneo Zvezdi ulazak u Ligu šampiona posle više od dve decenije.

U grupnoj fazi je pogodio i protiv Napolija u Italiji, bio ključan čovek za drugu uzastopnu titulu, da bi se nakon novog ulaska u Ligu šampiona, oprostio sa navijačima i otišao put Saudijske Arabije.

Crveno-beli su već poslali spisak igrača za registraciju, a Benu je propao transfer, pa se nije našao na terenu u Ligi šampiona. Ponovo je morao sve ispočetka i utakmicama u domaćem prvenstvu pokazao koliko igrač poput njega znači timu, a pre nekoliko nedelja je produžio svoju vernost timu sa Marakane.

Svakako i bez sumnje, najbolji Afrikanac u istoriji kluba.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)