NAJGORA KATARSOFA NIJE BIO ČERNOBILJ! Jedna zemlja je prošla kroz užas epskih razmera!

Stanovnici četvrti JP Nagar, u predgrađu Bopala u Indiji, ne mogu da pobegnu od duhova prošlosti koji ih progone. Svega nekoliko metara deli ih od hemijske fabrike koja je eksplodirala neposrednog posle ponoći drugog decembra 1984. i zauvek zatrovala njihov život. Crne ruševine "Junion karbida" i dalje stoje netaknuta iza fabričkog zida.

U najvećoj industrijskoj katastrofi na svetu 40 tona toksičnog metil izocijanata ispušteno je u vazduh, odmah usmrtivši 3.000 ljudi i osudivši još hiljade na budućnost koju će obeležiti bol, rak, mrtvorođene bebe, plućne i srčane bolesti i smrt ljudi u okruženju.

- Bilo bi bolje da se desi nova eksplozija gasa koja će nas sve ubiti i osloboditi ovih muka - kaže Omvati Jadav (67), koja može da vidi fabriku s krova svoje malene jednosobne kamene kuće.

- Trideset pet godina smo patili zbog toga, neka se najzad završi. Ovo nije život, ovo nije smrt, mi smo na užasnom mestu negde između - uzvikuje dok joj telo drhti od plača.

Njen suprug Pana Lal Jadav (70) koji je radio u fabrici, pokazuje na crne mrlje i čvorove po čitavom telu.

- Otrov je još u mom telu. Ovde vidite kako izlazi - kaže on.

Ove nedelje navršava se 35. godišnjica katastrofe u fabrici "Junion karbid", ali nepravda koju su doživeli stanovnici Bopala i dalje je ogromna i neumoljiva.

Zvanični podaci o žrtvama su sporni, ali procenjuje se da je oko 570.000 ljudi otrovano te noći, a da je više od 20.000 ljudi umrlo od bolesti povezanih s katastrofom. Niko iz fabrike nikada nije odgovarao zbog teškog nemara koji je doveo do eksplozije gasa, iako je podignuto nekoliko optužnica protiv njih u Indiji. Plan za uklanjanje hemijskog otpada koji je bačen još pre eksplozije, nikada nije napravljen.

Studije aktivista pokazuju da toksični otpad, koji sadrži šest organskih zagađivača koje je UN zabranila zbog visoke toksičnosti i štetnog uticaja na okolinu i ljudsko zdravlje, zahvata 42 oblasti u Bopalu i da se i dalje širi. Obalama jezera, u koje je fabrika bacala hemikalije, deca i divlje svinje trčkaraju.

Zvaničnici odavno osporavaju štetan uticaj otpada i optužuju aktiviste da su sve izmislii da bi iznudili finansiranje dobrotvornih organizacija. Međutim S.R. Mohanti, glavni sekretar ministarstva energetike izjavio je za “Gardijan” da su najzad napravljeni planovi za izradu procene toksičnosti u narednih nekoliko meseci.

“Gardijan” takođe otkriva ulogu koju je odigrala američka vlada i koju i dalje igra u opstrukciji zadovoljenja pravde žrtava u Bopalu kako bi zaštitila američke korporativne gigante "Junion Karbid" i njegovog sadašnjeg vlasnika "Dou kemikals".

Onima koji nisu odmah umrli u eksploziji, Damoklov mač visi nad glavom. Najnoviji podaci pokazuju da je i posle trideset godina stopa smrtnosti među ljudima koji su bili izloženi gasu i dalje 28 odsto veća od prosečne. Oni su izloženi dvostruko većem riziku od smrti uzrokovane rakom, bolestima pluća i tuberkuloze, tri puta većoj opasnosti od smrti usled bolesti bubrega i 63 odsto većem riziku od bolesti.

Podaci takođe pokazuju da je eksplozija imala posebno štetan uticaj na žene, čak i bebe ženskog pola od godinu dana, te da je uzrokovala visoku stopu neplodnosti, mrtvo rođenih beba, pobačaja, preuranjene menopauze.

Međutim, ono što najviše muči stanovnike Bopala jesu posledice po drugu i treću generaciju, kao i još nerođenu decu. U Dečjem centru “Čingari”, namenjenom rehabilitaciji dece rođene s hendikepom kao posledicom katastrofe registrovano je više od 1.000 dece s cerebralnom paralizom, mišićnom distrofijom, autizmom, intelektualnim poremećajima i ozbiljnim problemima s učenjem.

- To je užasna zaostavština Bopala: sve su to deca čiji su roditelji, pa čak i babe i dede, te noći bili u kontaktu s gasom - kaže Rašida Bi, osnivač centra.

Američka vlada je tokom 30 godina više puta intervenisala da zaštiti "Junion karbid", a nedavno i "Dou kemikals" legalne odgovornosti, otkrivaju dokumenti u koja je “Gardijan” imao uvid.

Objavljeni imejlovi otkrivaju da su 2003, kada je Indija zatražila izručenje iz SAD glavnog izvršnog direktora Vorena Andersona kako bi mu se sudilo, državni sekretar Kolin Pauel i još neke ličnosti iz Stejt dipartmenta ukazivali na “značaj tog pitanja za američku poslovnu zajednicu”, pa su se zvaničnici "Junion Karbida" sastali sa zvaničnicima američkog Stejt dipartmenta, nakon čega je zahtev za izručenje odbijen.

Poverljivi imejlovi, koje je objavio Vikiliks, otkrivaju da se 2010, kada je indijska vlada pokrenula pitanje nagodbe za odštetu žrtvama iz Bopala, Robert Hormats, koji za vreme vlasti Baraka Obame bio državni sekretar za ekonomski razvoj, energiju i okolinu, sastao s ministrom u indijskoj vladi Montekom Aluvalijom kako bi mu preneo prouku da bi “otvaranje pitanje nagodbe ostavilo zaista loš utisak”.

Dokumenti Stejt dipartmenta takođe otkrivaju da se Obama prilikom posete Indiji namerno nije sastao s nevladinim organizacijama koje se bave Bopalom iz straha od "podgrevanja" problema i da je glavni cilj posete bio da naglasi “podršku poslovanju kompanije 'Dou kemikal' u Indiji”.

Intervencije američke vlade i danas traju. Između 2014. i 2019. američko ministarstvo pravosuđa šest puta jednostavno nije prosledilo pozive kompaniji "Dou kemikal" da se poajvi pre sudom u Bopalu pod optužbom za pružanje zaštite beguncu i svojoj ćerka-firmi "Junion karbid".

Bonus video:

(Espreso.co.rs/thegardian.com)