SVETSKA EKSKLUZIVA ESPRESA! Bili smo na mestu najveće nuklearne katastrofe ikad i SNIMILI FILM O TOME (VIDEO)

Svedočanstvo o najpotresnijoj nuklearnoj havariji u istoriji civilizacije, 33 godine kasnije, ekipa Espreso.co.rs potražila je upravo tamo.

U epicentru radijacije, mestu najveće tehnološke katastrofe otkako je sveta i veka. U Černobilju.

Nesreću koja je primorala ljude da napuste svoje domove, svoj poznati život i pobegnu glavom bez obzira od nevidljive supstance koja je razorila čitav grad, doživeli smo lično.

Tokom dana provedenih u Kijevu posetili smo muzej koji nosi naziv Černobilj. Tamo smo se susreli s materijalnim dokazima o najvećoj nuklearnoj katastrofi u istoriji čovečanstva.

Spisi iz kobne noći 26. aprila 1986. godine, isečci iz novina, fotografije vatrogasaca, vojnika, lične stvari zamenika glavnog inženjera Djatlova, Valerija Legasova sovjetskog neorganskog hemicara i drugih zaposlenih koji su u noci havarije bili u elektrani, nalaze se u ovom muzeju.

Stanovnici Kijeva koji su bili svedoci černobiljske katastrofe za Espreso.co.rs govorili su kako je izgledalo bežati od radijacije i kakve ožiljke je Černobilj ostavio po njih.

U Kijevu smo razgovarali i s Viktorom Petrvim, koji je radio kao inženjer u nuklearnoj elektrani Černobilj od 1975. godine, pa sve do 1991. Petrov je ekskluzivno za Espreso.co.rs ispričao kako su izgledali dani nakon eksplozije, šta je bio njegov posao, zašto se havarija skrivala, zbog čega su nadležni ćutali.

Govorio je i o Djatlovu, zameniku glavnog inženjera koji je nadgledao test koji je doveo do eksplozije, a koji je osuđen na 10 godina zatvora nakon katastrofe.

Civili, vojna lica, rezervisti, iz svih krajeva nekadašnjeg Sovjetskog saveza, bili su poslati u nuklearnu elektranu u Černobilju u područje najgore nuklearne katastrofe.

Njihov zadatak je bio da, uz malo ili nimalo opreme, ublaže i saniraju posledice havarije koja se dogodila nakon eksplozije nuklearnih reaktora i ugrozila delove Ukrajine, Belorusije i Rusije.

Jednim imenom oni se nazivaju likvidatori.

Jurij, koji je tad radio u ukrajinskom ministarstvu tranposrta, bio je jedan od njih i ekskluzivno za Espreso.co.rs pričao je o radu likvidatora, kako su gasili požare, evakuisali ljude, distriburiali pilule s jodom.

Jurij sad ima 81 godinu i iako nikad nije bio obučavana za takav posao, zahvaljujući njemu i drugima, spaseni su nebrojeni životi.

Mesto najveće tehnološke katastrofe moguće je posetiti samo preko organizovanih tura turistickih agencija iz Kijeva. Ekipa našeg portala učestvovala je u jednoj takvoj turi i posetila grad koji je promenio ljude i ostavio za sobom pustoš. Pripjat, nekada sovjetski san, sad je grad duhova. Danas, 33 godine posle nesreće, zabranjena zona pretvorena je u rezervat gde žive medvedi, lisice, vukovi i mnoge druge životinje i ptice. Priroda je potpuno preuzela grad.

Saputnik nam je bila lisica, a ručak u černobiljskoj kantini vratio nas je 33 godine nazad, na mesto događaja koji je promenilo istoriju. Stajati naspram rektora broj 4. koji je eksplodirao 26. aprila 1986. i koji u svojim zidovima zaštićenim sarkofagom krije smrtonosnu dozu radijacije, iskustvo je koje se teško može opisati rečima. Zato smo sve ono što sam osetili, saznali i videli, pretočili u dokumentarni filim koji je pred vama.

Eksplozija u četvrtoj pogonskoj jedinici nuklearne elektrane dovela je do ispuštanja radioaktivnih supstanci koje su odnele hiljade života, a preživeli posledice osećaju i danas. Ovim filmom pokušali smo da pokažemo kako je černobiljsku katastrofu preživeo običan covek, kako ih je uprkos svemu vlast napustila i kako bi većina bez obzira na probleme koje im je njihovo angažovanje u Černobilu donelo, ponovo postupili isto.

BONUS VIDEO:

ESPRESO INTERVJU: DAVOR GOBAC (PSIHOMODO POP) - Kad si stariji, naučiš baratati svojom energijom