RODITELJI SU ME ČULI KAKO VRIŠTIM DOK ME JE SILOVAO! Dečiji brakovi i dalje su JEZIVA STVARNOST u Tajlandu!
Foto: AP

zlostavljanje dece zbog religije

RODITELJI SU ME ČULI KAKO VRIŠTIM DOK ME JE SILOVAO! Dečiji brakovi i dalje su JEZIVA STVARNOST u Tajlandu!

"Isto se događalo s mnogim mojim prijateljicama koje su imale 12 - 13 i koje su već bile u brakovima s mnogo starijim muškarcima, koji su imali 30-40 godina. One su bile još devojčice, poput mene i nisu želele seks, pa je nasilje bilo sasvim uobičajeno"

Objavljeno:

Ovog leta, devojčica Aju (11) udala se za Če Abdul Karim Če Hamida, koji ima 41. godinu, u maloj ružičastoj džamiji na obalama reke Golok na krajnjem jugu Tajlanda.

Ranije tog jutra, Če Abdul Karim i njegova devojčica, a uskoro mlada, putovali su preko granice iz Malezije u tajlandsku provinciju Narativat na venčanje. Nakon kratke svečanosti u 11 sati i odlaska u kancelariju Islamskog veća kako bi dobili svedočanstvo o braku, par se vratio preko granice.

Aju je sada treća supruga Če Abdul Karima. U Maleziji, gde se muškarci mogu pravno udati za devojčice mlađe od 18 godina, ako dobiju saglasnost islamskog šerijatskog suda, Ajun slučaj izazvao je nacionalni protest u parlamentu i proteste na ulicama.

Ali, preko granice na Tajlandu, gde se ozakonio kontroverzni brak, reakcija vlade i verskih vlasti bila je sasvim utišana. Hašim Jusuf, imam koji je oženio par, branio je ovakav aranžman:

- Aju je 'zrela' osoba pa je brak 'sah' (pravno dopušten prema šerijatskom zakonu) - objasnio je.

Imam je Če Abdulu Karimu - koji je i sam imam u svom selu - dao nalog da ne sme da ima seksualne odnose sa svojom mladom ženom, a Če Abdul Karim mu je to obećao, ali medicinski testovi su pokazali da 41-godišnji mladoženja nije držao obećanje, piše Gardian.

Ajin otac, Madroseh Romadsa, koji je prisustvovao svadbi, dao je pristanak, i jednostavno je rekao:

- Nikad nismo učinili ništa loše. Na Tajlandu se mnogi ljudi venčaju jako mladi godinama.

Od 2003. godine, prema strogim zakonskim propisima o zaštiti dece u Tajlandu, niko ne može da se venča pre navršene 17. godine života, a seks s maloletnicima je kazneno delo. Međutim, u južnim pokrajinama Tajlanda - Narativat, Patani i Jala, gde su većinski muslimani - pravna praznina omogućuje muslimanskim zajednicama da primenjuju islamski zakon na porodične odnose.

Prema ovom zakonu, ne postoji minimalna starost za brak i, kulturalno, devojke se smatraju prihvatljivima čim dobiju menstruaciju. Na taj način, dečji brakovi se nastavljaju da se sklapaju, a trudnoće maloletnica i silovanja se nastavljaju jer su neregulisana kategorija, na što se tajlandska vlada pravi slepom.

- Evo, ako se devojka ovde ne uda do 16. godine, ona postaje prestara i više ju niko neće hteti da je oženi - govori Amal Lateh, koji živi u pokrajini Patani u Tajlandu i koja se i sama morala udati s 15 za 10 godina starijeg rođaka.

Pravna praznina takođe je stvorila ono što je tajlandska aktivistkinja za prava dece Anhana Hemina opisala kao "veliki biznis prekograničnog braka" - malezijski muškarci koji prelaze u južni Tajland da bi se laše oženili s maloletnicama i lakše sklopili poligamne brakove koje u Maleziji ne bi mogli da se sklope ili bi proces bio vrlo dug i gotovo nemoguć.

Muhamed Lazim vodi jedan takav biznis, pomažući da se organizuju prekogranični brakove malezijskim ljudima. Sarađuje s više od 50 mladoženja godišnje, uglavnom onih koji žele drugu ili treću ženu - ali insistira da neveste nisu maloletnice.

Kaže da je njegov posao, u poređenju s drugima, zanemariv.

- Ljudi ovamo dolaze iz cele Malezije i posao cveta. Umesto da se prijavite na šerijatski sud u Maleziji, i odgovarate na sva nemoguća pitanja jer takav proces ovdje traje i po godinu dana, lakše je otići u Tajland gde to nije regulisano zakonom - govori Lazim.

Ovo je takođe vrlo unosan biznis i za imame s tajlandske strane reke Golok koji sklapanje takvog braka naplaćuju četiri puta više za mladoženjama iz Malezije nego li onima koji su državljani Tajlanda.

U Maleziji Če Abdul Karim je smatrao da je teško ili nemoguće dobiti dozvolu da se oženi za Aju; na Tajlandu, jednostavno je platio imamu 4.500 bahta - oko 120 evra, i gotovo. Kad je otkriven, Abdul Karim je u Maleziji morao da plati kaznu od 1.800 ringita - oko 380 evra, šerijatskom sudu u Maleziji s presudom da je kriv za poligamiju i sklapanje braka bez odobrenja suda.

Vanakanok Pohitedoh je takođe kao devojčica bila prisiljena na brak u kojem je proživljavala nasilje,i sada vodi Luk Riang, dečje sklonište u Narativatu.

- Najveći problem s dečjim brakovima u Tajlandu jeste što niko ne želi da razgovara o tome - ni u islamskom veću, ni imami, ali ni vlada. To je uvek gurano pod tepih, i tamo žele da ostane.

Njen otpor je duboko lične prirode. Vanakanok, koja sad ima 34, imala je 13 godina kad su ju roditelji naterali da sklopi brak za koji kaže da joj 'progoni dušu i danas'.

- Kad me je tražio da imamo polni odnos, nisam bila na to spremna. Nisam čak znala ni što to znači, pa sam odbila, a on me silovao. Bio je vrlo nasilan i svaki put kad je želeo da ima seks, on bi koristio nasilje. Živeli smo u zajedničkoj kući i roditelji bi me čuli kako vrištim. Isto se događalo s mnogim mojim prijateljicama koje su imale 12 - 13 i koje su već bile u brakovima s mnogo starijim muškarcima, koji su imali 30-40 godina. One su bile još devojčice, poput mene i nisu želele seks, pa je nasilje bilo sasvim uobičajeno- govori Vanakanok.

Većina tih devojčica bile su trudne već s 14. I dalje redovno čuje za slične slučajeve kakav je njen i Ajin.

Jedna 13-godišnja devojčica, Naa, nedavno je boravila u skloništu Luk Riang dok je njena majka radila u Maleziji.

Ubrzo je majka došla po nju i odvela ju na venčanje za 40-godišnjeg muškarca kojem je postala druga supruga. Porodica je bila vrlo siromašna pa je bila financijski teret. Najjednostavnije rešenje bilo je venčanje.

Iako na Tajlandu nema službenih podataka o broju takvih brakova, u bolnici u Narativatu kažu da je kod njih 2016. godine, 1100 udanih devojčica - tinejdžerki - rodilo decu. To ne uključuje tri druge pokrajine u kojima se udaju devojčice, kao što se ne zna broj rođenih u privatnim klinikama i kod kuće.

Ipak, tajlandska vlada izgleda nije odlučila boriti se s problemom na višem nivou pa gura odgovornost na provincijska islamska veća.

- Taj problem nikad nije dospeo do tajlandskog parlamenta. Vlada se pravi da se to ne događa jer ne želi da izaziva zajednice. Tako štite sebe -izjavila je Hemina.

A ne žele da se uhvate tog problema iz političkih razloga, puštajući samoodređenje islamskih zajednica. Naime građanski rat u najjužnijim tajlandskim pokrajinama Narativatu, Patani, Jala i južnim delovima Songkha traje već 14 godina.

Koreni su u tajlandskoj aneksiji i osvajanju malajskog sultanata Patani 1909. godine. On je u sastavu imao većinu tih provincija, pa je 1950. ovdj nastao muslimanski separatistički pokret koji je kulminirao 2004. Iako se sukob utišao posjednjih godina, bombaški napadi i pucnjave još uvek su česti, a u borbama je poginulo oko 7.000 ljudi od čega 90 posto civila.

Budući da Bangkok često nameće svoju volju ovim provincijama, to je često uzrok trenja. Tajlandska vlada ima ovde stacionirane hiljade vojnika, ali su potpuno nezainteresovani da se petljaju u pitanja koja smatraju duboko religioznima i da zbog njih izazivaju tamošnje muslimane

Suraporn Promul, guverner pokrajine Narativat, izjavio je kako se nedavno sastao s Islamskim većem zbog ovog problema. Međutim, jedina stvar koja se promenila nakon slučaja 11-godišnje Aju, jest da će ubuduće, kad se budu sklapali brakovi s maloletnicama, par najpre mora dobiti odobrenje provincijskog Islamskog veća i da će komisija razmotriti takve slučajeve.

Ali nema nikakve zakonske odredbe koja bi bilo koga obvezivala na bilo kakvu zaštitu maloletnih devojčica.

- Ne postoji nikakav propis kako će to biti sprovedeno. Nakon besa u Maleziji nad Ajinim brakom, devojčica i njena porodica ovog su se meseca vratile u rodni Tajland. Aktivisti dečjih prava strahuju od apatije tajlandske vlade, što znači da Če Abdul Karim, koji ostaje u Maleziji, nikad neće biti optužen za seksualno zlostavljanje deteta. Bojim se da će ovo biti još jedan slučaj dečjeg braka koji legalizuje pedofiliju koja se gura pod tepih- kaže Hemina.

Globalno je prihvaćeno da udaja pre 18. godine ostavlja trajne emocionalne i fizičke posledice na žene i perpetuira ciklus siromaštva. Devojčice u južnim tajlandskim pokrajinama obično napuštaju školovanje odmah čim sklope brak, a onda se mnoge nađu razvedene s detetom pre no što navrše 18. godina starosti.

Ali Safei Čeklah, predsednik Islamskog veća Narativata, istovremeno naglašava da Veće savetuje da se mlađe od 18 godina ne bi trebalo da se udaju, ali ima opravdanja za ovakvu praksu:

- Moram govoriti na temelju islamskog načela, a prema islamu otac može dati dopuštenje da se devojčica venča čim postane fizički zrela.

Za sekratara Islamskog veća Abdul Razak Alija to je prihvatljivo jer se i njegova majka udala s 13 godina za njegovog oca koji je tad imao 70.

Kako je objasnio, to sprečava mlade devojke da ne počine blud i da se spreče 'užasni' slučajevi preljuba. Takvo poimanje zapravo je proširilo običaj prisiljavanja maloletnica na brakove sa njihovim silovateljima.

Anghana Nelapaijit, poverenica za ljudska prava Tajlanda, navodi nedavni slučaj 15-godišnjakinje koja je silovana u njenom selu u pokrajini Jala. Devojka je došla u sklonište, ali već dva dana kasnije Islamsko veće je posetilo devojku i naterali su ju da se uda za svog silovatelja.

- Rekli su da bi to bilo najbolje za nju - govori Anghana.

Istovremeno, Aijub Čena, potpredsednik Nusantare, islamskog nevladinog udruženja kojr radi s depriviranom decom na južnom Tajlandu, brani takve brakove jer navodno štite devojke od stigmatizacije ako ih uhvate s muškima.

- Preljuba je pogrešna i greh prema islamu, ali ako zabranio sam brak dece, zabrinut sam da bi preljuba postala prihvatljiva. Možete promeniti zakon, ali to neće promeniti društvo. To znači da će neudate devojke koje zatrudne biti progonjene, a njihova deca neće biti prihvaćena jer su nezakonita - kaže Čena.

Ipak, širom islamskog sveta ovakvi se brakovi počinju da se zabranjuju. Alžir, Oman, Bangladeš, Pakistan, Egipat, Maroko i Turska postavili su minimalnu starosnu granicu za brak 18, a nedavno je Indonezija ukazom predsednika počela da zatvara pravne rupe koje dopuštaju brakove s maloletnicama.

Istovremeno u okrugu Sai Buri u Patani, žene kažu da ovde i dalje postoji prisilni brak za devojčice. Oni su opisali ljude poznate kao "podvoditelji" koji bi dolazili u selo u ime muškaraca koji traže mladu suprugu.

Malte Lateh, koja je bila prisiljena na brak s 15, rekla je:

- Kada podvoditelji dolaze u kuće, nikad ne pitaju direktno za ono što žele. Glavi porodiceradije postavljaju pitanje poput - 'Imate li janjce ili koze na prodaju? Svako razume šta to znači: to znači da traže devicu za udaju. A onda će posao dogovoriti otac i podvoditelj. Devojka se ionako ni za šta ne pita.

Suranaja Lite je imala 15 godina kada su ju prisilili na ženidbu za 16 godina starijeg muškarca, kako bi se porodica finansijski pomogla. Govorila je o svojom besu jer zakon nije zaštitio djvojčice od traume takvog braka.

- Nisam se želela da se venčam. Silno sam plakala i razmišljala o begu, ali moja je porodica trebala novac od miraza da bi mogli da izgrade kuću. Morala sam nakon udaje da napustim i školu. Sanjala sam da ću jednog dana biti učiteljica, ali to se nije dogodilo - kaže Suranaja.

(Espreso.co.rs/Express.hr)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.