OVO JE JEDINI AMERIČKI MOĆNIK KOJI JE JAVNO BRANIO PUTINA: Svi ostali ga OTVORENO MRZELI, ono ŠTO SU MU RADILI...

Otkako je Vladimir Putin 1999. godine preuzeo funkciju predsednika Rusije, SAD su promenile pet lidera. Sa svakim od njih, Putin je imao specifičan odnos koji je bio ispunjen izazovima i diplomatskim manevrima.

Putin je početkom maja inaugurisan na svečanoj ceremoniji, nakon čega je i formalno počeo njegov peti po redu predsednički mandat na čelu Rusije, koji će trajati šest godina.

Odnosi SAD i Rusije menjali su se tokom decenija, a njihov odnos je u velikoj meri uticao na glavna geopolitička pitanja od sajber bezbednosti, do rata u Ukrajini i Izraelu.

Tokom 25-godišnje vladavine Putin se sastao sa Bilom Klintonom, Džordžom Bušom, Barakom Obamom, Donaldom Trampom i Džozefom Bajdenom.

Putin vs. Klinton (1999-2000)

Putinov prvi mandat poklopio se sa poslednjim mesecima vladavine Bila Klintona.

Iako je Klinton imao dobar odnos sa Putinovim prethodnikom Borisom Jeljcinom, za Vladimira je u više navrata rekao da mu je delovao hladno, ali kompetentno.

"Čestitao sam Putinu kada je preuzeo funkciju vršioca dužnosti predsednika, mislio sam da je dovoljno čvrst da Rusiju drži na okupu", govorio je Klinton.

Kako se NATO širio na istok krajem 1990-ih i kako je izbijao sukob na Kosovu, tako su rasle i tenzije između dve supersile.

Klintonova administracija kritikovala je rusku kampanju u Čečeniji, što je izazvalo oštre Putinove reakcije.

U skorije vreme, zbog rata u Ukrajini, Klinton je odbacio ideju da je Putinova invazija odgovor na širenje NATO-a, koje je počelo tokom njegovog mandata.

"Mislim da smo uradili pravu stvar u pravo vreme. Da do toga nije došlo, možda bi se ova kriza dogodila i ranije", rekao je Klinton u izjavi za CNN pre dve godine.

Putin vs. Buš (2001-2008)

Džordž Buš je stupio na funkciju sa ciljem da stabilizuje odnose sa Rusijom.

Njegovi prvi susreti sa ruskim liderom bili su topli, "oslikani" čuvenom Bušovom tvrdnjom da je pogledao Putinu u oči i video njegovu dušu tokom konferencije za štampu 16. juna 2001. u Sloveniji.

Međutim, odnos se pogoršao zbog neslaganja oko rata u Iraku, američkih planova o protivraketnoj odbrani u istočnoj Evropi i unutrašnje politike Rusije, koju je Buš smatrao sve autoritarnijom.

Iako je bilo trenutaka u kojima su delovali prijateljski, Putin je izneo niz kritika na račun Bušovog mandata.

Kako se rat u Iraku pogoršavao za SAD, Putin je rekao da mu američki predsednik neće držati predavanja o demokratiji.

"Ne bismo želeli da imamo demokratiju kao što je ova u Iraku", rekao je on novinarima na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Bušom.

Kada je Rusija izvršila invaziju na Gruziju, za vreme Bušovog drugog mandata 2008. godine, on se direktno suočio sa Putinom na Olimpijadi u Pekingu.

Buš je u svojim memoarima napisao da je Putina upozorio da je gruzijski predsednik vruće krvi.

Putin vs. Obama (2009-2016)

Barak Obama, koji je takođe došao na funkciju sa planovima da "resetuje" odnose sa Rusijom, našao se u sve većim sukobima sa Putinom skoro od prvog dana svog mandata. Obamin odnos sa Putinom uglavnom su obeležile sankcije i diplomatski sukobi. Neslaganja oko Sirije, Ukrajine i navodi o mešanju u izbore doveli su do novog pada u bilateralnim odnosima.

Diplomatski odnosi između Kremlja i Bele kuće gotovo su se urušili iznenadnom ruskom aneksijom Krima 18. marta 2014. godine, koja je prethodila potpunoj invaziji na Ukrajinu i koja je dovela do obnavljanja tenzija u stilu hladnog rata koje tinjaju i danas.

Obama je jednom opisao Putina kao "tvrdog, ulično pametnog, nesentimentalnog čoveka", a takođe je rekao i da ga Putin podseća na političke barone sa kojima se susreo na početku svoje karijere u Čikagu.

Sa druge strane, Putin nikada nije skrivao svoje gađenje prema Obami.

"Predsednika Obamu nije izabrao američki narod da bi bio prijatan prema Rusiji. Teško je voditi dijalog sa ljudima koji mešaju Austriju sa Australijom", bio je Putinov odgovor na Obamin komentar u kom je Rusiju nazvao "regionalnim moćnikom".

Putin vs. Tramp (2017-2020)

Mandat Donalda Trampa je od početka obeležen kontroverzama oko navodnog mešanja Rusije u izbore 2016. godine. Ali, činilo se da Tramp i Putin imaju nešto topliji lični odnos, pa su često jedan drugog obasipali komplimentima u javnosti.

Putin, koji je svojevremeno nazvao Trampa "živopisnom osobom", rekao je da od početka želi da sarađuje sa američkim kolegom.

Njih dvoje su se tokom Trampovog mandata sreli nekoliko puta, a najupečatljiviji susret bio je na samitu u Helsinkiju. Tada se činilo da je Tramp stao na stranu Putina u vezi sa mešanjem ruskih obaveštajnih agencijama u američke izbore. Ta razmena izazvala je uzbunu u SAD, a kritičari su optuživali Trampa za podrivanje američkih interesa.

Putin je delovao kao da ceni Trampovu spremnost da prekrši konvencionalne diplomatske norme, ali je ostao oprezan, svestan političke nestabilnosti koju je donelo Trampovo predsedavanje.

Ruski predsednik je takođe video priliku da sa Trampom na vlasti, koristeći Trampove opozive i istrage kritikuje američki politički sistem koji je često nazivao "trulim".

Putin vs. Bajden (2021-danas)

Kada je Džo Bajden stupio na funkciju, odnosi između SAD i Rusije su se vratili na onaj nivo na kom su bili za vreme Obamine administracije.

Bajden je otvoreno kritikovao Putina i zauzeo je čvrst stav o pitanjima kao što su ljudska prava i suverenitet Ukrajine.

Jedan od odlučujućih trenutaka na početku njegovog predsedničkog mandata bio je kada se Bajden složio sa opisom Putina kao "ubice" tokom intervjua koji je dao medijima, što je dovelo do kratkog opoziva ruskog ambasadora u SAD.

Poslednji susret dvojice lidera održan je 2021. godine na samitu u Ženevi, u Švajcarskoj.

Oba lidera su se tada složila da je odnos bio na "niskoj tački".

Bajdenova administracija je, zajedno sa zapadnim saveznicima, takođe uvela sankcije Rusiji i Putinu nakon što je počeo rat u Ukrajini u februaru 2022. godine.

Bonus video:

(Espreso/ Telegraf/ Prenela: T.M.)