OVAKO SE ODIGRALA TREĆA I ODLUČUJUĆA BITKA ZA GAZU U PRVOM SVETSKOM RATU: Posle nje ništa nije bilo ISTO!

Godine 1917. u jeku Prvog svetskog rata - a nakon dve godine borbi protiv Otomanskog carstva - Britanci su uspeli da potisnu neprijatelja sa egipatske granice sve do Svete zemlje. Ali tamo ih je zaustavila neprobojna odbrana Gaze i nesalomivi otpor Turaka, kojima su komandovali generali Mustafa Кemal Ataturk i nemac Erih fon Falkenhajn.

Osmanlije su opkolile grad sa nekoliko prstenova rovova branjenih mitraljeskim i artiljerijskim gnezdama, pa su u početku uspešno uspevali da se odupru napadima Britanaca. Činjenica da su veliki deo savezničke vojske činili veterani Galipoljske operacije nije pomogla situaciji, jer je njihov moral bio veoma nizak s obzirom na ogromne gubitke koje su već pretrpeli od Turaka.

Britanska vojska stacionirana u Egiptu je zapravo bila jedinica sačinjena od ANZACS-a: vojnici iz Australije i Novog Zelanda koji su prevezeni iz Okeanije da učestvuju u ratu. Među njima se isticao pustinjski konjički korpus, jedinica lake konjice koja se bez poteškoća kretala kroz Palestinu i koja će se uskoro pokazati kao ključna.

Lord Alenbi kuje lukav plan

Pošto frontalni napadi na Gazu nisu urodili plodom, britanski vrhovni komandant lord Alenbi odlučio se na lukavstvo kako bi probio tursku odbrambenu liniju. Četrdeset kilometara istočno od grada, mesto po imenu Beršeba predstavljao je kraj turske.

Кako su svi dosadašnji napadi bili usmereni na Gazu, Turci su kod Beršebe štitili stanovništvo sa slabim garnizonom od 5.000 vojnika. Кako bi osigurao da ne dobiju pojačanje, Alenbi je čak nastavio i da bombarduje Gazu i dozvolio neprijatelju da se dočepa ranca sa lažnim planovima u kojima je grad označen kao sledeći cilj.

30. oktobra je u velikoj tajnosti počeo pohod u kom je učestvovalo oko 45.000 ljudi. Da bi sakrili svoje namere od neprijatelja, Britanci su marširali noću i spavali na suvim rečnim koritima tokom dana, pokriveni iz vazduha dvokrilcima kraljevskih vazdušnih snaga.

Кonjički korpus je prednjačio, jašući dva dana isped njih, sve dok se nisu tajno pozicionirali istočno od Beršebe, gde su ih samo dve linije rovova delile od grada.

31. oktobra otpočeo je napad na grad od strane britanske pešadije, koja je uspela da uvuče Turke u oštru borbu na periferiji, udaljivši ih od 16.000 konjanika skrivenih iza dina. U 16:30 komandant Hari Šovel je konačno izdao naređenje za napad konjici, koja je krenula ka Beršebi zaštićena vatrom iz topova.

Kako vojnici nisu imali sablje, izveli su tihi napad bajonetima sa svojih pušaka. Zahvaljujući efektu iznenađenja, prvi rov je savladan bez poteškoća, neprijateljski hici su im prolazili iznad glava, ali je borba počela kada su stigli do druge linije. Bio je to rov dubok tri metra i širok 1,2 metra koji su branili brojni Turci. Tamo su Australijanci i Novozelanđani sjahali sa svojih konja i borili se prsa u prsa sa neprijateljem, dok su njihovi saputnici nastavili da galopiraju prema gradu.

Iza šančeva stajao je potok, ali su ga konjanici savladali, stigavši do cilja pre nego što su ih Turci zasuli dinamitima. Do 18:00 sve je bilo gotovo, a Beršeba je bila u britanskim rukama zahvaljujući veličanstvenom napadu lake konjice.

Turcima nije preostalo ništa drugo nego da se povuku sa svojih položaja u pustinji i napuste Gazu, koja je 7. novembra zauzeta bez ispaljenog metka. Turski otpor se ubrzo srušio, a sledećeg meseca Alenbi je ušao u Jerusalim peške kroz Jafa kapiju.

Ova bitka je predstavljala poslednji udarac za Osmanlije na Bliskom istoku, koji su već izgubili Mesopotamiju i bili suočeni sa pobunom nomadskih plemena koje je podstakao Lorens od Arabije. U posleratnim godinama, Britanci su dozvolili brojnim Jevrejima da se nasele u ono što su zvali Palestina, što je dovelo do stvaranja države Izrael, 1948. godine, nakon događaja iz Drugog svetskog rata.

Bonus video:

(Espreso/ Nacionalna Geografija)