KAKO JE NOVINAR POREKLOM IZ ZEMUNA SVOJIM MISIJAMA UTEMELJIO PUT ZA STVARANJE IZRAELA? Ovo je bio njegov SAN

Avgust je 1897. godine, a u švajcarskom gradu Bazelu se održava cionistički kongres. Za pozornicom se nalazi organizator Teodor Hercl, austrijski novinar jevrejskog porekla. U publici sedi oko 200 ljudi i svima im je zajednička jedna stvar - svi su Jevreji. Pažljivo slušaju kako je rešenje za antisemitizam - emigracija u Palestinu.

Hercl se u mladosti nije identifikovao sa cionizmom. U svojim razmišljanjima o problemu tada, držao se asimilacionog stava: masovni prelazak na hrišćanstvo u zamenu za papu koji osuđuje antisemitizam. Štaviše, verovao je da je nemoguće da Jevreji koji su vekovima živeli odvojeno jedni od drugih koegzistiraju u svojoj državi.

Međutim, antisemitski talas koji je opustošio Francusku tokom "Drajfusove afere" preobrazio je njegovo mišljenje. Teodor Hercl je ispratio ovaj slučaj iz 1894. godine kada je Alfred Drajfus, jevrejski kapetan u francuskoj vojsci, pogrešno optužen za špijunažu. Iako Hercl u početku nije verovao u njegovu nevinost, na kraju se predomislio i bio je impresioniran silovitošću antisemitskih demonstracija organizovanih protiv njega.

Poreklo iz Zemuna

Poticao je iz ugledne zemunske porodice, pa njemu u čast jedna od ulica na Tošinom Bunaru nosi naziv Ulica Teodora Hercla.

Sam Hercl je kasnije izjavio: "Ono što me je učinilo cionistom bilo je Drajfusovo suđenje".

Hercl se uverio da je integracija Jevreja u evropska hrišćanska društva nemoguća. Umesto toga rešenje prema njegovom mišljenju je bilo da emigriraju u svoj dom. U početku nije bio siguran gde se on nalazi, a čak je razmišljao i o Južnoj Americi.

Godine 1896. objavio je knjigu "Jevrejska država", u kojoj se Palestina pojavljuje kao opcija. Hercl je verovao da ova emigracija može eliminisati antisemitizam: nejevreji će promeniti svoje mišljenje o Jevrejima tako što neće morati da žive sa njima i tako što će zadržati imovinu emigranata. Takođe je smatrao da će uspeh koji će Jevreji imati u stvaranju prosperitetne države izazvati divljenje.

Suprotno očekivanjima, knjiga je imala mali uticaj, pa je Hercl uz pomoć svoje široke mreže kontakata koje je stekao kao dopisnik, putovao u razne zemlje kako bi se sastao sa političarima i drugim ličnostima i ubedio ih na potrebu da podrže njegovu ideju. Ali ni diplomatska turneja nije dala rezultate. Štaviše, jevrejska bankarska porodica Rotšild odbila je da finansira projekat.

"Ako ne mogu da pokorim moćnike, ubediću običan narod"

Jednom prilikom je izjavio, Hercl. Tako je u stvari nastala ideja o stvaranju cionističke organizacije, što je dovelo do sazivanja prvog cionističkog kongresa u Bazelu. Da bi ga organizovao, Hercl se upustio u prepiske sa cionistima u mnogim zemljama i osnovao list Die Welt. Njegovo prvo izdanje pojavilo se sa prvom stranom u žutoj boji, što je u srednjem veku bila boja trake koja se koristila za razlikovanje Jevreja.

Кongres je imao uticaj: cionistička udruženja su umnožila svoje članove, dok mu je jevrejska štampa posvećivala veliku pažnju. Logično, usledio je i Drugi cionistički kongres, 1898. godine, koji je imao još veći uticaj jer su prisustvovali delegati iz celog sveta, uključujući žene. Tada je odobreno i stvaranje banke sa ciljem kupovine zemlje za emigrante u Palestini i dizajnirana je zastava koja bi na kraju inspirisala izraelsku iz 1948.

Hercl kao predsednik Svetske cionističke organizacije, nastavlja svoje diplomatske misije. Godine 1898. sastao se sa kajzerom u Palestini kako bi naveo Nemačku da se obaveže na uspostavljanje jevrejskog protektorata u novoizabranom domu, a 1901. je izdejstvovao i audijenciju kod sultana Abdul Hamida II, kako bi ga ubedio da dodeli autonomiju jevrejskoj državi unutar Osmanskog carstva i nije uspeo.

Stoga je Hercelova poslednja nada bila Velika Britanija, u čijoj prestonici Londonu je 1900. godine, održan Četvrti kongres. Tadašnji britanski sekretar za kolonije Džozef Čemberlen, sastao se sa Herclom u nekoliko navrata da bi razgovarali o ovoj stvari. U početku je predlagano da Britanci Jevrejima omoguće protektorat na egipatskom Sinaju, ali su oni to odbili i bili su voljni da impredaju samo deo onoga što je danas Кenija.

Diskusija o ovoj ponudi podelila je cionistički pokret, jer su neki smatrali da bi prihvatanje značilo odustajanje od Palestine. Jedna od poslednjih Herclovih akcija bila je da ubedi Šesti cionistički kongres, održan u Bazelu 1903. godine, da razmotri ovu opciju, ali ga je bolest u tome sprečila. Preminuo je godina dana kasnije.

Nakon Herclove smrti, cionizam je ostao manjinska struja među Jevrejima, ali je postao svetski pokret. Postepena emigracija u Palestinu je dobijala na snazi, a stvaranje jevrejske države bilo je sve bliže.

Bonus video:

(Espreso/National geographics)