ŠESTOČASOVNO RADNO VREME? Šveđani su ga uveli, a kako zaista funkcioniše...

Sve više pilot-projekata

Međutim, nekoliko drugih švedskih opština slede primer Geteborga, pri čemu se lokalno finansiraju istraživanja kojima su obuhvaćene druge grupe zaposlenih podložnih bolestima i sindromu hronične iscrpljenosti, u koje spadaju socijalni radnici i bolničarke.

Osim toga, sve je više pilot-projekata u privatnom sektoru, pri čemu koncept testiraju kompanije za oglašavanje, savetodavne agencije, preduzeća za telekomunikacije i tehnologiju.

Međutim, dok jedni takođe tvrde da je osoblje smirenije i ređe ide na bolovanje, drugi su odmah odbacili ideju.

- Zaista ne verujem da se šestočasovni radni dan uklapa u svet preduzetništva, ili start-ap kompanija - kaže Erik Getenholm, glavni izvršni direktor kompanije za biološku 3D štampu u Geteborgu, koji je, zbog negativnih reakcija zaposlenih, odustao od eksperimenta posle manje od mesec dana.

“Mislio sam da će biti zaista zabavno, ali bilo je prilično stresno”, kaže Gabrijel Peres, jedan od zaposlenih.

“To je proces i potrebno je vreme, a kada nemate sve to vreme, čini vam se kao da niste uradili domaći zadatak, posao se nagomilava.”

Kraće radno vreme = veći stres

Njegovo mišljenje deli i dr Aram Sedig, koji je nedavno doktorirao na Institutu za istraživanje stresa Univerziteta u Stokholmu.

“Mislim da bi šestočasovni radni dan bio najefikasniji u organizacijama kao što su bolnice, gde se radi šest sati, a zatim ode. Možda bi bio manje delotvoran u organizacijama u kojima posao i privatni život nisu toliko jasno razgraničeni”, smatra on.

“Takvo rešenje bi čak moglo da poveća nivo stresa, budući da će zaposleni nastojati da urade za šest sati posao koji su do sada radili osam sati - ili će morati da ga nose kući.”

Bengt Lorencon, glavni istraživač u projektu u Domu za stara lica Svartedalen u Geteborgu, smatra da diskusija ne treba da počne pitanjem da li treba raditi kraće, ili ne.

“Prvo bi trebalo da se zapitamo šta možemo da uradimo da radne uslove učinimo boljim? Za različite grupe zanimanja možda su dobre različitie stvari”, smatra on.

“U mnogim kancelarijama se i danas radi kao u agencijama za konsalting. Njihovi rukovodioci ne moraju da imaju u kancelariji sve ljude u isto vreme. Njih samo zanimaju rezultati, a zaposleni treba da ih daju. Sasvim je drugačija situacija s negovateljicama - one ne mogu jednostavno da napuste posao da bi otišle kod zubara ili frizera.”

Bonus video:

(Espreso.ras / bbc.com)