tamo daleko
ŠESTOČASOVNO RADNO VREME? Šveđani su ga uveli, a kako zaista funkcioniše...
Dobre strane
Da bi se nadoknadili izgubljeni sati, angažovane su dodatne negovateljice, a nezavisni istraživači su analizirali zaposlene u sličnom domu gde se i dalje radilo osam sati.
Konačni izveštaj će biti objavljen sledećeg meseca, ali dosadašnji rezultati jasno govore u prilog tvrdnjama Emili Telander.
U prvih 18 meseci studije, bolničarke koje su kraće radile ređe su bile na bolovanju, imale su utisak da su zdravije i bile su produktivnije, te su organizovale 85 odsto više aktivnosti za pacijente - od šetnji po prirodi, do druženja uz pesmu.
Neki, međutim, smatraju da su troškovi projekta mnogo veći od koristi.
Ekonomski neodrživo
Partije levog centra zatražile su od Gradskog veća u Geteburgu da ga okončaju pre vremena, u maju, smatrajući da nije pošteno da se novac poreskih obveznika i dalje ulaže u pilot-projekat koji nije ekonomski održiv.
Istraživanje je spaseno u poslednjem trenutku i nije prekoračilo budžet, ali ipak košta grad oko 12 miliona kruna (1,3 miliona dolara).
- Da li to možemo da primenimo na celu opštinu? Odgovor je: ne, bilo bi preskupo - kaže Danijel Bernmar, gradski odbornik iz Leve partije odgovoran za brigu o starima.
On, međutim, smatra da se eksperiment pokazao “uspešnim u mnogim aspektima”, jer je omogućio da se zaposli još 17 negovateljica u gradu, smanjio troškove isplate bolovanja i pokrenuo globalnu debatu o kulturi rada.
- Ovime je skraćenje radnog vremena postalo tačka dnevnog reda i u Švedskoj, i u Evropi, što je fascinantno - kaže on.
- U proteklih 10-15 godina ljudi su bili izloženi snažnom pritisku da rade duže, a sada imamo suprotnu situaciju.
Izgledi da će se Švedska vratiti standardnoj 40-časovnoj radnoj nedelji su slabi. Na nacionalnom nivou, Leva partija je jedina parlamentarna stranka koja se zalaže za skraćenje radnog vremena, a ovu stranku je podržalo samo šest odsto glasača na prošlim parlamentarnim izborima.
