NAJPOZNATIJI HRVATSKI NAUČNIK GOVORI O NOVOJ FAZI BORBE PROTIV KORONE: Ovo je veoma zanimljivo pročitati!

Najpoznatiji hrvatski naučnik Igor Rudan napisao je novi tekst koji govori o novoj fazi borbe sa koronavirusom.

Prenosimo u celosti:

Nakon što je Hrvatska zatvorila granice i škole, pa zatim uvela karantin, u kolumni od 20. marta objasnio sam kako su hrvatski epidemiolozi koristili brojke i informacije da bi zaštitili stanovništvo od širenja zaraze. Bilo je to prije pet nedelja. Kolumnu sam završio rečima "Ako iko misli da je ovo sada kraj, bojim se da živi u zabludi. Ovo je samo kraj početka." I zaista, odluka o karantinu označila je kraj prvog poglavlja ove pandemije u Hrvatskoj.

Kako bismo bolje razumeli prelaz drugoga u treće poglavlje, podsetimo se ukratko kako je završilo prvo poglavlje, a počelo drugo. Najpre se novi koronavirus pojavio u Vuhanu. Tamo je njegovo širenje sprečeno najvećim i najrestriktivnijim dotad viđenim karantinom. Znalo se da može ubiti vrlo malen udeo svih zaraženih, ali nije se znalo koliko se brzo širi. Na prvim linijama epidemiološke obrane zaustavilo ga je tridesetak golemih kineskih provincija, kao i azijske države u susedstvu. Čekao se moguć dolazak virusa u Evropu. Sve je tada još uvek izgledalo dobro. Letovi iz Kine u Evropu i SAD bili su obustavljeni ili strogo proveravani. Ipak, virus je prodro iza prve linije obrane u Italiji i zatim ušao u mnoge druge države Evropske Unije. Počeo se širiti među stanovništvom ogromnom brzinom. Doveo je do velikog broja umrlih u kratkom vremenu. Prateći sve podatke u okruženju, u svojim sam ranijim objavama objasnio zašto bi 12. marta bio pogodan dan za aktiviranje karantina u Hrvatskoj. Tako je razmišljao i Štab, te se Hrvatska već tokom narednih nekoliko dana nizom mera povukla u karantin.

Povlačenjem u karantin započelo je odmah i drugo poglavlje ove pandemije. I za tu su fazu u Hrvatskoj takođe postojali jasan plan i ciljevi. Već potkraj ožujka moglo se nazreti da će svako slobodno širenje virusa u drugim zemljama Evropske Unije tokom samo nekoliko nedelja neizbežno dovesti do hiljada, a ponegde i desetina hiljada umrlih. To se moglo dogoditi i nama. Još 1. marta objasnio sam da virus ima potencijal usmrtiti i desetak hiljada ljudi u Hrvatskoj, no takođe i da ćemo primenom protivepidemijskih mera taj broj svesti na tek nekoliko stotina, a nadajmo se i manje. Zahvaljujući pravovremenoj primeni svih linija obrane, broj umrlih u Hrvatskoj zaista je i bio sveden na značajno manje brojeve.

Uz to, Vlada je donela i paket ekonomskih mera za podršku ekonomiji. Isprva je bio previše skroman u odnosu na novi kontekst. No zatim je, nakon zajedničkog oglašavanja preduzetnika, donesen i drugi, značajno izdašniji. On je trebao ublažiti posledice pet nedelja izolacije, a načelno je bio dobro prihvaćen. Hrvatska je, dakle, drugu fazu ove krize uspela prebroditi.

Međutim, sada je vrlo važno objasniti, kao i zaista razumeti, da danas to drugo poglavlje krize COVID-19 u Hrvatskoj završava. Istovremeno, umesto njega započinje treće, sasvim novo poglavlje. U trećoj fazi borbe s virusom, javno-zdravstveni ciljevi prepustiće, barem privremeno, svoj položaj vodećeg prioriteta drugim gorućim pitanjima. Pre svih, u prvi plan izbiće očuvanje ekonomskih aktivnosti i pokušaj povratka životu kakvog smo poznavali. Ulazimo, dakle, u sasvim novo poglavlje, gde će se sve ponovo promeniti.

Planiranje trećeg poglavlja trebalo je razraditi tokom boravka u karantinu. U svojoj kolumni koja je razmatrala kako bismo mogli izaći iz karantina, objavljenoj u Večernjem listu 26. marta, naveo sam pet kriterijuma prema kojima će se vrednovati uspeh svake države u borbi s ovom krizom. Prvi kriterijuma bio je dobra priprema i održanje prve linije obrane od virusa, drugi pravovremeno proglašavanje karantina, a treći uspešno suzbijanje širenja zaraze karantinom. Kako se jasno vidi, sva tri početna prioriteta bili su prvenstveno javno-zdravstveni u svojoj naravi. Međutim, naveo sam tada i da će četvrti kriterijum biti "Koliko je brza i aktivna država bila u mobilizaciji svojih kapaciteta i ljudskih resursa, te kreativnih i inovativnih rešenja, kako bi razvila plan za što brži izlazak iz karantina i suživot s koronavirusom?" I konačno, peti kriterijum bio je "Koliko je efikasno, nakon završetka karantina, država omogućila svojim stanovnicima prelaz u relativno normalan život, te sprečila urušavanje svoje ekonomije uz trajnu kontrolu širenja virusa?".

U svim državama sveta spomenuta dva pitanja dominiraće novim, trećim poglavljem krize COVID-19. Neke će države u svojim odgovorima bili uspešnije, druge znatno manje.Naime, uz samo suzbijanje širenja zaraze, drugi važan cilj karantina bio je i kupovina vremena. Trebalo se tih nedelja opskrbiti sa što više novih spoznanja o virusu, koje u početku nismo imali. Temeljem tih spoznanja trebalo je zatim, praktično "u hodu", razviti najbolji plan za treću fazu krize. Želimo li proceniti uspešnost Hrvatske u drugom poglavlju krize, tj. tokom pet nedelja karantina, tada oceni efikasnosti u suzbijanju zaraze treba dodati i ocenu agilnosti u prikupljanju informacija i razradi najboljeg mogućeg plana za iduće poglavlje. Ocenjujući najpre suzbijanje zaraze u Hrvatskoj, podelio bih pet nedelja karantene na razdoblje od prve tri nedelje, dakle do otprilike 8. aprila, te na četvrtu i petu nedelju, tj. od 9. aprila do danas. Sve učinjeno još od prvog potvrđenog slučaja zaraze, dakle od 25. februara, pa do 8. aprila bilo je zaista sjajno. Naš Štab, epidemiolozi i ostali radnici u zdravstvu zauzdali su zarazu na način uporediv s najuspešnijima u svetu. Tokom prve 3 nedelje karantina, naš je ambiciozan cilj bio da broj novih zaraženih niti jednoga dana ne postane trocifren. Doduše, naš bi suistem mogao podnositi i do 250 novozaraženih svakog dana. Međutim, s obzirom na nepredvidivost epidemija u domovima penzionera i bolnicama, bilo je poželjno ostavljati što veću rezervu. Vrhunac epidemijskog talasa novozaraženih bio je dosegnut 01. aprila s 96 novih slučajeva, a zatim se počeo spuštati. Takav rezultat, gde broj potvrđenih novih zaraza niti u jednom danu nije dosegao stotinu, imaće samo najuspešniji javno-zdravstveni sistemi sveta.

Uz uspeh u zaustavljanju epidemije, Vlada je već krajem druge nedelje karantina izela i značajno povećani paket mera za pomoć ekonomiji, koji je načelno dobro prihvaćen. Uz to, oformljen je i znanstveni savet Vlade. Naši su vodeći naučnici u zemlji i inostranstvu na taj način redovno nudili Vladi i Štabu najnovije verodostojne spoznaje o novom koronavirusu iz svih delova sveta. Na drugom naučnom savetu, održanom 6. aprila, posebno je pohvaljen bio dotadašnji uspeh Hrvatske u čuvanju domova penzionera od epidemija. Tada je već završavala šesta nedelja bez većeg incidenta. Bio je to još jedan dobar rezultat kojime se malo koja zemlja mogla pohvaliti. Kvalitetno upravljanje krizom COVID-19 u praktično svim ninim aspektima bilo je, dakle, na svom vrhuncu oko 8. aprila.

Od 9. aprila, međutim, i nas su počeli sustizati problemi karakteristični za mnoge druge države u svetu. Najpre u Splitu, a zatim i drugde u Hrvatskoj, u domovima penzionera ipak se počeo širiti COVID-19. To je značilo da će trebati očekivati i veće brojke umrlih. Međutim, teško je sasvim izbeći takve incidente. U Italiji, Španiji, Belgiji, Holandiji, Francuskoj i Velikoj Britaniji ovakvi slučajevi dominiraju epidemijom COVID-19 i sasvim neproporcionalno pridonose broju umrlih. Stoga razlike u smrtnosti između država koje u ovoj pandemiji uspiju dobro zaštititi svoje starije i bolesne i država koje to ne uspeju mogu biti doista dramatične.

Prikazaću to pomoću tri primera. Francuska i Nemačka danas imaju uporediv broj potvrđeno zaraženih, tj. nešto više od 150.000. Pritom, u Francuskoj je već umrlo 22.200 ljudi, a u Njemačkoj 5.700, tj. oko četiri puta manje. Još veća je razlika između Švedske i Izraela: obe zemlje potvrdile su nešto više od 15.000 zaraženih, no Švedska pritom ima i više od 2.100 umrlih, a Izrael 194, tj. deset puta manje. Najdrastičnija je poređenje Meksika i Singapura, oba s oko 12,000 zaraženih, gde Meksiko pritom ima već 1.069 umrlih a Singapur samo 12, tj. čak 90 puta manje. Stoga, hrvatski su rezultati tokom dve poslednje nedelje karantina, tj. 4. i 5, i dalje vrlo solidni. Bolje rezultate u tom razdoblju imaće prvenstveno države koje su efikasnije zaštitile svoje najugroženije grupe.

Kako, međutim, oceniti sve što je učinjeno u Hrvatskoj tokom pet nedelja karantina na prikupljanju informacija, boljem razumijevanju virusa i planiranju sigurnog izlaska? I u tome je od sredine marta učinjen značajan napredak. Pažljivo su praćena istraživanja o načinima širenja novog koronavirusa među ljudima, kako bi se mogle dati jasnije preporuke o potrebi za nošenjem maski i rukavica. Razjasnilo se i koje starosne grupe virus pretežno ugrožava. Pokazalo se da su zdravi ljudi mlađi od 50 godina pod vrlo malim rizikom. Ta je spoznaja važna u planiranju mogućih novih karantina, kao i posebne zaštite najugroženijih. Zatim, trajno se prate i rezultati vrlo velikog broja istraživanja gde se već postojeći lekovi i poznate aktivne tvari nastoje prilagoditi, kako bi bile korisne u lečenju COVID-19. Stalno se očekuju novosti i o prvim testiranjima vakcina, kao i o tome izaziva li izlaganje virusu tek privremenu, ili pak trajnu imunost. Uz dijagnostičke testove, koji se stalno usavršavaju kako bi se utvrdilo ko je trenutno zaražen novim koronavirusom, intenzivno se razvijaju i testovi za otkrivanje protivtela stvorenih na njega. Takvi su testovi takođe važni, jer omogućuju procjenu tzv. "seroprevalencije". Time će nam odgovoriti na pitanje koliko je ljudi bilo izloženo virusu i prebolelo COVID-19, a da to možda niti ne znaju. Kada uzmemo i sve njih u obzir, tek tada ćemo dobiti ispravan "imenilac" kojim ćemo moći podeliti sve umrle u brojniku. Time ćemo napokon moći proceniti "stopu umiranja" među svim zaraženima, što će nam znatno pomoći u planiranju, procenama i proračunima.

Uz sve te spoznaje o kojima svakodnevno izveštavaju naučnici , u planiranju trećeg poglavlja korisno je stalno pratiti i sve druge države sveta, te što bolje razumeti rezultate svih njihovih pristupa. Sve one trenutno rade na usporavanju širenja virusa. U tome je svaka pristup prilagodila svom kontekstu, pa mere variraju od vrlo blagih to krajnje restriktivnih, ali zbog toga se razlikuju i rezultati. Pritom, države koje su dovoljno bogate i razvijene mogle su posvetiti nekoliko nedelja karantina aktivnostima osnaživanja svojih tehnoloških kapaciteta, kao i osposobljavanju dodatnih ljudskih resursa. Tako bi se u razdoblju nakon karantina moglo povećati testiranje na virus među stanovništvom, osnažujući prvu liniju obrane. Zahvaljujući GPS podacima procenjivao se učinak održavanja udaljenosti među ljudima na brzinu širenja virusa, što je dovelo do razmišljanja o inovativnim merama fizičkog udaljavanja. Kompanije Google i Apple, ali i mnoge druge, ubrzano razvijaju sasvim nove tehnologije kojima će se moći pratiti kontakti zaraženih bez narušavanja privatnosti. Na takve će se inovacije u idućoj fazi pandemije verovatno oslanjati prva linija obrane u barem nekim državama. Zaključno, karantin nam je pribavio i razdoblje od pet nedelja koji su iznedrili veliku količinu novoga znanja i korisnih informacija. One su se svakodnevno analizirale, te su se na njima temeljili planovi za treće poglavlje krize COVID-19.

Sada se vraćam na ključno obeležje završnog razdoblja karantina u Hrvatskoj. Naime, prve 3 nedelje prolazila su toliko dobro, da se počela ukazivati mala mogućnost da četvrtu nedelju završimo s jednocifrenim brojevima novih zaraženih. Ali, tokom prve 3 nedelje građani su još uvek bili pod utiskom zbivanja u sujednoj Italiji. Pridržavali su se, delom i zbog toga, prilično dobro svih uputstva. U četvrtoj i petoj nedelji, međutim, delom zbog incidenata u domovima penzionera, ali delom verovatno i zbog sve većeg zamora karantinom, Hrvatska nije uspela dovesti epidemiju gotovo do iščezavanja. Naprotiv, tokom glavnine pete nedelje, praktično sve do juče, brojevi novozaraženih su i dalje bili dvocifreni. Zato će virus nastaviti kružiti među stanovništvom i kada mere popuste. To je donekle šteta, jer onemogućilo je neke scenarije o kojima se možda moglo razmišljati tokom posljednje 2 nedelje karantina. Naime, početni razvoj događaja u Hrvatskoj bio je toliko povoljan, da je dopuštao razmišljanje o četiri različite strategije za novo poglavlje ove krize.

Prva i druga strategija bile su proaktivne. One bi nam davale inicijativu nad virusom. Treća i četvrta bile su pasivnije, obrambene, a u njima virus ima inicijativu i uslovljava naše postupke. Opisaću sada te moguće strategije za iduće poglavlje i objasniti zašto je koja od njih otpala. Poređaću ih od najaktivnije do najpasivnije. Krajem treće nedelje karantena počeo sam se nadati da bi se možda od plana o "mitigaciji" zaraze, tj. usporavanju njnog širenja među stanovništvom, moglo početi ozbiljnije razmišljati o prelasku na plan "potpune supresije". To bi značilo iskorenjivanje virusa unutar hrvatskih granica. Za to bi bila potrebna nešto produženi karantin, ali bi cilj bio da postanemo jedna od prvih "corona-free" zona u svetu. To bi bilo analogno stvaranju "oslobođenih područja" u ratovima, na kojima se život onda može normalizovati. Štaviše, takva se strategija mogla čak dogovoriti kao zajednička za nekoliko država koje su imale dovoljno povoljnu epidemiološku situaciju početkom aprila. Tu su svakako bile Slovenija, Slovačka, Bugarska i Crna Gora. Tako se moglo početi stvarati "corona-free" područje u Evropi, unutar kojeg bi se život normalizovao, a uspostavio bi se i slobodan promet ljudi. Među takvim državama putovalo bi se uz potvrdu međusobno priznate ovlaštene ustanove o nezaraženosti.

Turistička sezona bi se tada u Hrvatskoj mogla temeljiti na domaćim gostima, ali i onima iz spomenutih zemalja koje su praktično suzbile epidemiju. Štaviše, čak bi se i za goste iz trećih zemalja, u kojima je epidemiološka situacija lošija, uz potvrde o nezaraženosti mogli pripremiti hoteli koji su svojim položajem izolovani. Veći je broj takvih kompleksa uzduž naše obale. Koridori od aerodroma do tih smeštaja i natrag sprečili bi širenje zaraze na stanovništvo. Osoblje tih hotela trebalo bi u takvom slučaju na nekoliko meseci preseliti u same hotele, a u njihov rad uvele bi se protivepidemijske mere. Čak i u slučaju pojave zaraze u hotelu, epidemija bi bila ograničena na taj hotelski kompleks, ili čak samo njegov manji deo.

O svim tim mogućnostima možda se zaista moglo razmišljati da su se u četvrtoj nedelji karantina u Hrvatskoj brojke novozaraženih brzo spustile na jednocifrene. Međutim, sustigli su nas problemi s domovima penzionera, a i disciplina u karantinu možda je donekle popustila. Bilo je to dovoljno da ovakav plan izlaska iz krize uz potpunu supresiju epidemije, značajnu normalizaciju života, a uz vrlo strogu kontrolu granica i rano otkrivanje bilo kakvih novih žarišta zaraze, te čekanje na lek ili vakcinu u zemlji bez novih slučajeva, morao otpasti.

Drugu strategiju sam takođe video kao poželjniju od treće ili četvrte, jer je proaktivna i ne bi dopuštala virusu da uslovljava naše ponašanje. Ona bi nas zaštitila od nove potrebe za karantinom. Bila bi to strategija dodatnog osnaživanja naše prve linije obrane i ponovnog značajnog oslanjanja na nju. Omogućila bi nam suživot s virusom kroz primenu većeg broja "osigurača", koji bi nas zaštitili od njegova brzog širenja. Uz održavanje fizičkog razmaka, te nošenje maski i rukavica, koje je stanovništvo već polako usvojilo, značajno bi se povećao kapacitet i primena testiranja na prisutnost virusa. Testiranje bi se posebno redovno koristilo u zaštiti domova penzionera, kao i bolnica i rehabilitacijskih centara. Uz to, aktivno bi se sprovodila i identifikacija kontakata, te u tome koristile nove tehnološke mogućnosti koje bi se oslanjale na GPS praćenje u nekom većini prihvatljivom obliku. Mali pokretni epidemiološki timovi stalno bi identifikovali zaražene i njihove kontakte, te ih izolovali. Razradile bi se i mere "razređivanja" stanovništva, tako da barem pod-populacije Hrvatske steknu priličnu slobodu kretanja tokom svojih dana u nedelji.

Ovakve i slične mere omogućile su Tajvanu, Južnoj Koreji i Vijetnamu da do danas ostanu najuspešnije zemlje u borbi s COVID-19. One se i dalje oslanjaju na svoju jaku i aktivnu prvu liniju obrane. Do sada uopšte nisu morale uvoditi veliki karantin. To je strategija suživota s virusom u koju su ugrađeni mnogi mehanizmi koji mu značajno otežavaju širenje. Međutim, prihvatljivost tih mera najširoj javnosti jako je važan činilac o kojem stalno treba voditi računa u upravljanju krizom COVID-19. U prelazu iz svakog prethodnog u iduće poglavlje, upravo će prihvatljivost odluka celokupnom stanovništvu postajati sve važnija, a vremenom možda i jedina zaista važna. Kada se to dogodi, pitanje prihvatljivosti mera diktiraće sve daljnje odluke, ne pojavi li se u međuvremenu neko naučno ješenje za virus. O ključnoj ulozi prihvatljivosti mera pisao sam već ranije, kada sam objašnjavao zašto su vlastodršci mnogih zemalja oklevali u svom početnom odgovoru. Znali su da će se stanovništvo brzo umoriti od karantina, pa samo početi izlaziti. Oklevali su i s puštanjem virusa u slobodno širenje radi očuvanja ekonomije, jer znali su da će se stanovništvo prestrašiti zbog velikog broja umrlih, pa se samo povući u svoje domove.

Vidljivo je to i danas u Hrvatskoj. Kada je javnost bila pod utiskom zbivanja u Italiji i strahovala da bi se isti scenario mogao ponoviti i kod nas, podrška merama karantina bila je nezabilježeno visoka. Čak 94% ispitanika smatralo je da Vlada preduzima odgovarajuće mere. Štaviše, u dodatnom pitanju, značajan udeo građana pristao bi tada na još čvršće mere. Sada, niti tri nedelje kasnije, mišljenja o potrebi istih mera već su postala sasvim podeljena u javnosti i sada mnogi žele samo izaći što pre. Zbog toga je bilo vidljivo da hrvatska javnost neće blagonaklono prihvatiti neke nove mere koje bi delile stanovništvo na podgrupe. Iako naučno utemeljene, te bi mere mnoge podsetile na neka ranija vremena ekonomskih kriza, kada se smelo voziti prema registarskim tablicama "par-nepar", što bi mnogima zasmetalo. Pokazalo se i kako postoji značajan otpor bilo kakvom oslanjanju na tehnologije, a posebno korištenju mobilnih telefona za bilo kakvo praćenje. Većina ljudi ne uviđa dovoljno korist od snažne prve linije epidemiološke obrane, koja nas sve može sačuvati od potrebe za novom karanteninom. Zbog svega toga, odjek ponuđenih ideja unutar drugog scenarija bio je previše mlak. Trebalo je zaključiti kako Hrvatska ipak nije nalik Tajvanu niti Južnoj Koreji, te se teško može očekivati da naše stanovništvo podrži ovakve mere kao poželjnije od alternative koja nam preostaje.

U izostanku mogućnosti aktiviranja jedne od te dve proaktivne strategije, koje su u svojoj naravi bile prilično ambiciozne, preostaje nam usvojiti treću strategiju. Njoj će najverovatnije sada pribjeći i većina drugih država Evrope. Biće to strategija "stezanja i popuštanja" mera. Ona će se rukovoditi praćenjem "parametra širenje zaraze", označenog kao R0, koji ukazuje koliko se zaraza brzo širi. Procenio sam da je R0 za novi koronavirus između 2,5 i 4,0. To znači jako brzo širenje, jer svaki zaraženi uspeva zaraziti još troje zdravih. Važno je da se R0 spusti na vrednost ispod 1,0. Tada svaki zaraženi prosečno proširi zarazu na manje od jednog zdravog, pa epidemija polako počne jenjavati. Zahvaljujući našoj sjajnoj naučnici Petri Klepac s Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu, koja je osigurala da tim te ustanove u svoje izveštaje o kretanju parametra R0 u pojedinim zemljama počne uključivati i Hrvatsku, sada znamo da smo karantenskim merama uspeli smanjiti R0 za Hrvatsku na 0,8. To nije loš rezultat, jer većina zemalja Evrope još uvek se bori uopšte doseći 1,0.

Ta nam vrednost ukazuje na dva vrlo važna zaključka. Prvi je, da smo tokom pet nedelja uspeli pokazati da je Hrvatsko zdravstvo u stanju ovladati ovom novom epidemijom. U slučaju nove potrebe, sada znamo tačno koje mere treba primeniti kako bismo je ponovo suzbili, što je umirujuće. Drugi je, da i uz sve dosad preduzete mere epidemija i dalje tinja. Ona se može ponovo razbuktati, a manevarski prostor za popuštanje mera je, zapravo, prilično malen. Uz to, vremenom će i život provođen između "mera stezanja" i "mera popuštanja" ljudima takođe dosaditi. Pitanje je i hoće li biti jednostavno privoliti mlađe od 50 godina da se uopšte podvrgnu eventualnom drugom karantinu, u slučaju takve potrebe.

Danas, dakle, završava drugo i započinje treće poglavlje ove neočekivane krize. Nisam siguran razume li dovoljan broj ljudi u Hrvatskoj koliko će ovo treće poglavlje u mnogim svojim obežjima biti neizvesnije od oba prethodna poglavlja. Tokom prve faze, plan je bio pripremljen. Pratilo se kretanje virusa svetom, a postavljena prva linija obrane štitila nas je, s ciljem sprečavanja bilo kakvog slobodnog širenja virusa unutar Hrvatske. I tokom druge faze postojao je jasan plan. Trebalo je karantinom spasiti desetak hiljada naših sugrađana od smrti zbog epidemije, a u isto vreme paketom ekonomskih mera ublažiti učinke na ekonomiju. To je i uspešno učinjeno. Sada, međutim, ulazimo u treću fazu, u kojoj je cilj relativno siguran suživot s virusom uz prilagodbu ekonomskih aktivnosti i što veću normalizaciju života. Međutim, trajanje razdoblja popuštanja mera te izbegavanje novih stezanja zavisiće pre svega o ponašanju samog stanovništva i njihovim pojedinačnim nastojanjima da ograniče širenje virusa.

Hoće li doći do drugog karantina i kada? Zatim, hoće li u njemu biti zaštićeni samo stari i bolesni, ali ne i drugi? Hoće li se Hrvatskoj u idućem poglavlju ipak dogoditi bukteća epidemija, kao što se dogodila i nekim drugim zemljama, usprkos velikoj pažnji? Hoće li virus možda ipak pokazati barem neka obeležja sezonstva pa donekle usporiti širenje tokom toplijih meseci? Ili će, možda, iz sveta nauke stići vest o delotvornom leku ili vakcini? U izostanku neke zaista dobre nove vesti, mogli bismo postati osuđeni na izmene "stezanja" i "popuštanja" mera tokom narednog razdoblja čije trajanje nije jednostavno predvideti.

Spomenuo sam i četvrti scenario, no taj je zaista prilično pesimističan. Još uvek postoji verovatnoća da će nam iz krugova svetske nauke i medicine početi stizati rešenja, samo im treba vremena. No, ako ne dođe do jasnog napretka, ako virus ne uspori svoje širenje već nastavi mutirati, te ako nastanu neki još opasniji sojevi, a za to vreme mere "stezanja" i "popuštanja" iscrpe građane i ekonomiju, prihvatljivost mera treće strategije široj javnosti mogla bi se promeniti. Ali, uz nemogućnost sprovođenja prva dva scenarija, a zasićenje stanovništva trećim, šta još preostaje?

Sačuvaću detaljniju razradu te četvrte strategije za jednu od idućih kolumni. Za sada ću, na razmišljanje, ponuditi tek konačan odgovor. Potraje li ova kriza i nastavi li se pogoršavati uz izostanak naučnih rešenja, tada će (ne)prihvatljivost stanovništvu svega što se tek treba dogoditi diktirati i razrešenje krize COVID-19. U četvrtom, krajnjem scenariju, rešenje neće doći niti iz područja nauke, niti medicine, a niti ekonomije. Isporučiće ga pravnici u obliku zakona. Njime će se uvesti temeljno ljudsko pravo na zarazu i umiranje od novog koronavirusa.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Večernji)