"KUVARI ČISTE TOALET, RADNICI SPAVAJU U ISTOM KREVETU, A...": Ovo je prava istina o sezoncima na Hrvatskom primorju

Vlasnici kafića i restorana, pa i hotela, ne poštuju radnike, ne poštuju njihova osnovna prava, privatnost, pravo na odmor. Iako znaju da je ugostiteljskih objekata previše u odnosu na raspoloživi broj radnika, ponašaju se kao da ništa ne razumeju i čude se kada ne mogu da nađu radnike. Nažalost, reč je o značajnom broju ovakvih poslodavaca u Hrvatskoj, koji ne samo da ugrožavaju radnike i vlastiti biznis, jer će na kraju takvim ponašanjem sigurno izgubiti celo tržište i brojne poslodavce koji dobro rade.

Ovim rečima nam se požalila Nataša Kačar, direktorka agencije za zapošljavanje Gate2Solutions i portala Posao u turismu, nakon što je ovih dana dobila nekoliko šokantnih telefonskih poziva. Naime, njena agencija se bavi posredovanjem pri zapošljavanju stranih radnika, sa kojima je u kontaktu i nakon što se zaposle. Pomaže im kada zaglave, a ponekad i nađu boljeg poslodavca, a u stalnom je kontaktu sa poslodavcima koji traže radnike. Iako njena agencija bira i ozbiljne radnike i poslodavce, iznenađenja uvek ima, a neprijatna iznenađenja joj, nažalost, najčešće spremaju poslodavci. Ona nam je otkrila detalje.

- Znate li šta rade?! Recimo upravo sam čuo da se radnici postavljaju za sezonu tako da dva radnika dele isti krevet, pa onaj ko nije u smeni spava dok drugi radi i obrnuto. krevet za dva radnika, to još nisam čuo za nešto, a u priči saznajem da zna detalje iz svakodnevnog života tih radnika u smeštaju sa njima u istom stanu!

Konstantna poljoprivreda

Pitam ga kako tako ulazi u intimu svojih radnika, a njemu to uopšte ne smeta, ne vidi problem. Otkako je počeo veći uvoz radne snage iz Azije, poslodavci su počeli da je tretiraju kao robu, uzgajajući je kako im je volja. U jednom hotelu su zaposlili 12 umesto 20 sezonskih radnika i, kako ih je malo, svi rade sve, pa su dali roštilj majstora kojeg je dovela moja agencija da pere sudove, a kuvarice da peru toalete. A oni su stručni kadrovi koje smo im jedva našli. Oni će kad-tad otići iz Hrvatske, kao i svi oni koji se osećaju prevarenim. Jer, jako mi je žao što kažem, ne znam šta je sa ovim ljudima, ali poslodavci u ugostiteljstvu u Hrvatskoj lažu i kleveću i varaju radnike. Varaju se oko visine plate. Rekli su mi radnici iz Azije da su došli za platu od 1.300 evra, a da ih je gazda platio 700 i rekao im da toliko vrede“, ispričala nam je ispod glasa Nataša Kačar, s namerom da se i javnost i poslodavci svesni da ovako više ne ide.

- Nisu svi takvi, daleko od toga, ima odličnih poslodavaca kojima nije problem da pronađu i zadrže radnike, sa njima se dogovorite za pet minuta, poštuju i svoj rad i radnika koji im dolazi. takođe jako smeta i šteti ponašanjem ovih prevaranta jer polako stvaramo sliku o državi u kojoj se ljudi varaju - kako vam nije jasno da je sve što radite javno, sve je to na društvenim mrežama mreže, nikada nećete dobiti ozbiljnog radnika ako tako nastavite. Umesto toga, oni često menjaju radnike jer odlaze, što stvara dodatni problem ionako prebukiranim policijskim službama koje administriraju uvoz radnika iz zemalja van EU? Nataša Kačar, dodajući da smo već počeli da gubimo one strane radnike koji su digli ruke od Hrvatske.

Velike promene

Sve se to dešava na vrhuncu potražnje za sezoncima, što mnogi poslodavci još nisu uradili za ovu sezonu. Kačar je dugo na ovom poslu i kaže da se ova sezona kadrovski razlikuje od prethodnih. Prvo, deluje kao da sezona još nije počela, odnosno da mnogo više poslodavaca nego prethodnih godina čeka da zaposle sezonske radnike. Možda čekaju da prođe Evropsko prvenstvo u fudbalu. Čak i neke velike hotelske kompanije tek sada traže sezonske karte na oglasnicima, dok su se neke već odavno obezbedile.

On primećuje i veći jaz između najniže i najviše plate, iako se u zvaničnim krugovima koristi cifra od 10 odsto prosečnog povećanja zarada u ugostiteljskim zanimanjima u odnosu na 2023. godinu.

- Neki su smanjili plate kuvarima, neki su ih dramatično povećali, kao da se taj jaz povećao, a radnici zaista moraju da vode računa ne samo sa kojom agencijom rade, jer kao što znamo ima ih svakakvih, već i kojeg poslodavca izabrati da bude fer prema njima i da im isplati ugovorenu platu, kaže Nataša Kačar. Slaže se da je najteža situacija kod malih poslodavaca koji nemaju ni znanja ni resursa za kadrovsku politiku, odnosno nisu svesni da u radnike moraju da ulažu i energiju i novac.

Treće što primećuje u radu svoje agencije jeste da je ove godine na raspolaganju više radnika iz Hrvatske i regiona, što su se složile i turističke zajednice u Hrvatskoj, čiji članovi imaju nešto drugačija iskustva i bolji imidž od malih poslodavaca, budući da se uglavnom radi o velikim poslodavcima koji sebi ne mogu priuštiti da se kockaju sa radnom snagom ako žele da postignu željene rezultate.

- Možemo reći da beležimo početak trenda povratka hrvatskih radnika koji su radili u turizmu u drugim zemljama članicama EU, što se verovatno može pripisati boljim uslovima rada u Hrvatskoj nego ranije, gde je u poslednjih nekoliko godina, sve veće firme povećale su materijalna prava radnika, od plata dalje, kaže nam direktor HUT-a Veljko Ostojić. Iako nije video povećanje jaza u platama, kaže da je trend, ako ga postoji, dobar jer pokazuje da je tržište funkcionisalo. Pored toga, napominje da visina plate u velikoj meri zavisi od vrste objekta.

Više radnih dozvola

U dosadašnjim anketama HUT-a, pred početak sezone, 56 odsto članova izjasnilo se da bi trebalo povećati broj radnika u odnosu na prošlu godinu, uz dalje povećanje troškova u ovom segmentu. Čak 94 odsto ispitanika kao najveći potencijalni rizik za poslovanje u naredne dve godine navelo je nedostupnost osoblja, a za 89 odsto ispitanih hotela i kampova, troškovi rada će imati najveći uticaj na rast troškova ove godine, daleko više nego troškovi energije ili hrane i pića. Više od polovine ispitanih ove godine će trebati više radnika nego prošle godine, a za 165 anketiranih kompanija biće potrebno ukupno oko 19.000 ljudi.

Sektor, koji u letnjoj sezoni zapošljava više od 160 hiljada ljudi, ove godine traži između 50 i 55 hiljada radnih dozvola za strance, odnosno pet do deset hiljada više nego prošle godine. Nadalje, kada je riječ o uvozu radne snage iz zemalja izvan EU, birokratija pri zapošljavanju i smještaju stranih radnika predstavlja jedan od najvećih izazova za turističku privredu u Republici Hrvatskoj, dok je istovremeno potražnja za kvalifikovana radna snaga raste. Naime, kao što je poznato, pojačana administracija radnih dozvola i viza nije bila praćena dovoljno snažnim angažovanjem kadrova koji bi to trebalo da sprovode u Ministarstvu unutrašnjih poslova i konzulatima, a nije sprovedena ni digitalizacija koja bi olakšala procese. Novi Zakon o strancima mogao bi pomoći u budućnosti.

Bonus video:

(Espreso/ Jutarnji list/ Prenela: T.M.)