SVE SMO BLIŽI "PRELOMNOJ TAČKI", POSLEDNJI PUT KAD SE OVO DESILO IMALO JE OZBILJNE POSLEDICE: Opet se PONAVLJA?!

Poslednji put kada je došlo do usporavanja moćnih okeanskih struja severnog Atlantika, to je gurnulo Evropu u ekstremnu hladnoću na više od hiljadu godina.

To se dogodilo pre oko 12.800 godina.

Naučnici u Danskoj su ove nedelje tvrdili da možemo očekivati još jedno naglo slabljenje okeanskih struja, ili čak prekid, najkasnije do kraja ovog veka.

Klimatolozi se uglavnom slažu da će okeanske struje u Atlantiku oslabiti u ovom veku, ali nema konsenzusa o tome da li će do drastičnog usporavanja sa nesagledivim posledicama po klimu doći pre 2100. godine, piše Njujork tajms.

Novo istraživanje, objavljeno u utorak u časopisu "Nature Communications", upozorava da postoji sve više naučnih dokaza da bi kontinuirano oslobađanje gasova staklene bašte koje je proizveo čovek mogao dovesti do klimatske "prelomne tačke", sa brzim i nepovratnim ekološkim promenama.

Koautorka tog naučnog rada, dr Suzan Ditlevsen, profesorka statistike na Univerzitetu u Kopenhagenu, upozorava da su nova saznanja dovoljan argument da se klimatski slom više ne smatra apstraktnom, udaljenom pretnjom.

"Ovo se dešava ovde i sada", upozorava danska naučnica.

Naučnici proučavaju promene u severnoatlantskoj meridionalnoj preokretnoj cirkulaciji (AMOC), glavnoj struji u Atlantskom okeanu. Nosi površinsku toplu slanu vodu na krajnji sever gde se posle hlađenja povlači na dno i otiče na jug.

Ovaj sistem okeanskih struja prenosi važan deo toplotne energije iz tropskih oblasti u severni deo Atlantika, odakle toplota napušta atmosferu.

Ova struja prenosi toplu okeansku vodu iz tropskih krajeva preko Golfske struje, zatim prolazi duž jugoistočne obale SAD pre nego što se okreće ka severu Evrope. Kada okeanske vode ispuste svoju toplotu u vazduh na krajnjem severu, on postaje hladniji i gušći, i tone u dubine okeana vraćajući se ka ekvatoru. Ovaj efekat potapanja, ili prevrtanja, omogućava okeanskim strujama da prenose ogromnu količinu toplote oko planete, zbog čega imaju izuzetno veliki uticaj na klimu atlantskog područja i šire, navodi Njujork tajms.

Međutim, pošto se atmosfera zagreva usled ljudskog uticaja, grenlandski ledeni pokrivač se topi i velika količina slatke vode otiče u severni Atlantik, što bi moglo da poremeti ravnotežu koja održava ovu struju. Deo Atlantika južno od Grenlanda je poslednjih godina primetno hladniji, što neki naučnici vide kao dokaz da Severnoatlantska struja (AMOC) usporava.

Bonus video:

(Espreso/ Jutarnji list/ Njujork tajms)