zabrinjavajuće
UKOLIKO SE NEŠTO NE PROMENI, LOŠE NAM SE PIŠE: Ovo ostaje NAJVEĆA PRETNJA sa kojom se SUOČAVAMO, nimalo nije NAIVNO
Satelitski podaci Nacionalne uprave za atmosferu i okeane SAD pokazuju da je toplotni talas počeo krajem juna
Morski toplotni talas pogodio je područje od 2.000 kilometara duž obale australijskog Kvinslenda čime je porasla zabrinutost za stanje korala Velikog koralnog grebena i drugog okeanskog života.
Satelitski podaci Nacionalne uprave za atmosferu i okeane SAD pokazuju da je toplotni talas počeo krajem juna.
Jedan kvadratni kilometar na severoistoku Australije se sada nalazi pod specifičnim uslovima.
Stručnjaci smatraju da bi toplotni talas mogao da pojača rizik od pojave bolesti korala, a takođe će uticati na riblju populaciju koja će morati napornije da traga za hranom u toplijim uslovima.
Meteorološki biro je upozorio na službe koje vode računa o Velikom koralnom grebenu da rastu temperature okeana.
Inače, morski toplotni talas podrazumeva da temperature u određenoj oblasti budu u najtoplijih 10 odsto ikada zabeleženih za to doba godine, i da budu takve najmanje pet dana.
Uticaj vrućine je manji tokom zime nego leti kada toplota može da ubije korale i podvodne šume algi i morskih trava.
Doktor Aleks Sen Gupta, profesor saradnik u Istraživačkom centru za klimatske promene pri Univerzitetu Novog Južnog Velsa, kazao je da, ukoliko pogledamo globalno, ima sve više toplotnih talasa i u morima i okeanima, i to više nego ikada ranije.
- To je sada izuzetno. Definitnivno je toplo u vodama na severoistoku Australije. Verovatno će to uticati na biljni i životinjski svet zbog visokih temperatura - rekao je.
Za sada nema jasnih pokazatelja kolike posledice ostavljaju toplotni talasi tokom zime.
Obično toplije temperature znače da se pojačavaju bolesti kod korala, a zimi su ti patogeni obično uspavani.
- Ukoliko se temperature ne spuste dovoljno, patogeni mogu ostati zarazni i tako se pokreću koralne bolesti - izjavila je naučnica Džesika Stela.
Toplotni talas je pojačao metabolizam riba, a ukoliko brojnim vrstama treba više hrane, to pritiska ceo ekosistem.
Doktor Grent Smit, okeanograf i istraživač Biroa za meteorologiju, kazao je da su temperature za jedan stepen više u odnosu na prosek za ovo doba godine u većem delu Velikog koralnog grebena i Koralnog mora.
Junske temperature su u oblasti grebena bile 12. najviše zabeležene temperature za taj mesec. Pretpostavlja se da će temperature površine mora ostati iznad proseka do decembra.
Stručnjaci kažu da, ukoliko su vode grebena već toplije nego što je to uobičajeno za početak leta, to znači da je manje toplote potrebno da bi korali pobeleli - to je reakcija na stres koja slabi živa bića i može biti smrtonosna.
Podsetimo, veći deo severne hemisfere je na udaru letnjeg toplotnog talasa, kako na kopnu tako i na okeanima.
Svetska meteorološka organizacija je istakla da fenomen El Ninjo povećava temperature širom planete.
Zašto je Veliki koralni greben toliko važan?
Greben je od velike “naučne i suštinske važnosti”, zbog čega se već više od 40 godina nalazi na listi svetske baštine. Proteže se 2.300 kilometara duž australijske severoistočne obale, a zapravo se sastoji od 3.000 pojedinačnih grebena.
To je jedan od najbogatijih ekosistema u svetu, što se tiče bioraznolikosti, jer morski i biljni svet živi zajedno sa koralnim strukturama.
Decenijama naučnike oduševljavaju i intrigiraju njegova lepota i raznolikost.
Postoji oko 400 tipova korala, oko 1.500 vrsta riba i ugroženih vrsta poput velike zelene kornjače. Takođe, štiti protiv velikih talasa i oluja.
Zašto je u opasnosti?
Globalno zagrevanje je veliki problem i već je dovelo do toga da je greben izgubio pola svojih korala od 1995. godine. Posebno su pogođeni veći razgranatiji koralni tipovi, a baš na njima živi veliki broj biljnih i životinjskih vrsta.
Koralni polipi su vrlo osetljivi na temperature mora, pa ako vode budu toplije, mogu i da uginu.
Samo u poslednjih sedam godina greben je pretrpeo tri velika izbeljivanja – kada korali pobele, to znači da je situacija ozbiljna. Tada izbacuju alge koje žive oko njih, a upravo one im daju živost i boju.
Klimatske promene takođe dovode do erozije grebena i povećavaju kiselost okeana.
Ukoliko bi voda bila hladnija, grebeni bi mogli da se oporave, ali za to je potrebno od 10 do 15 godina.
Naučnici upozoravaju da je Veliki koralni greben na izmaku snaga. Studija je pokazala da zbog izbeljivanja 2016. i 2017. godine nije ostalo dovoljno odraslih korala koji mogu da regenerišu najgore pogođene oblasti na pravi način.
Nadležni kažu da klimatske promene ostaju najveća pretnja.
Bonus video:
(Espreso/ 24 sedam)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!