EKSTREMNA VRUĆINA UBIJA, ZA OVU GRUPU LJUDI JE POSEBNA PRETNJA: Alarmantno UPOZORENJE načnika, nije NAIVNO NIMALO

Trenutni, rekordni toplotni talasi koji prže delove SAD, Meksika, Kine i Evrope mnogo su dramatičniji zbog klimatskih promena do kojih je dovelo delovanje ljudi, pokazala je studija naučnika pri organizaciji akademika World Weather Attribution objavljena danas, 25. jula.

- Ovo nije iznenađenje, apsolutno. Ali, iako se vreme menja kako smo očekivali, vrelina nam preti mnogo više nego što smo očekivali – rekla je Frederike Oto, klimatska naučnica sa Imperijalnog koledža Londona, a prenosi ScienceNews.

Ovi intenzivni i povremeno smrtonosni toploti talasi pojavljuju se dok se sistemi visokog pritiska razvlače po severnoj hemisferi stvarajući svojevrsne toplotne kupole. Primera radi, u Finiksu, u SAD, temperature su svakog dana u poslednje tri nedelje prelazile 43,3 stepena.

Oto i njene kolege koristile su kompjutere da simuliraju klimu Zemlje, sa i bez klimatskih promena na koje je uticao čovek, kako bi procenili kakvi bi toplotni talasi bili u drugačijim uslovima. U svetu bez ovih klimatskih promena, otkrili su, ekstremne vreline bile bi očekivane u Kini otprilike jednom u 250 godina. Sada, one su postale fenomen koji se ponavlja na skoro svakih 5 godina ili 50 puta više. Istovremeno, ekstremni toplotni talasi u južnoj Evropi i Severnoj Americi, koji su bili skoro nemogući bez klimatskih promena, sada se ponavljaju svakih 10 i 15 godina. Ako globalno zagrevanje dostigne 2 stepena više nego tokom preindustrijskog doba, ovakvi događaji ponavljaće se na od dve do pet godina, pokazale su simulacije. Globalno zagrevanje je već dostiglo 1,1 stepen više nego tokom preindustrijskog doba.

- Rizici ekstremnih temperatura po zdravlje ljudi rastu brže nego što mi možemo da se adaptiramo. Mnogo smo ranjiviji nego što smo nekad mislili – rekla je Frederike Oto.

Stručnjaci navode da su ekstremne vreline velika pretnja po živote ljudi, posebno su pretnja za najstarije. Prema jedno studiji, tokom prošlogodišnjeg toplotnog talasa u Evropi od posledica ekstremne temperature preminuo je više od 61.000 ljudi.

Glavna otkrića naučnika navedena u studiji su:

• Toplotni talasi su među najsmrtonosnijim prirodnim katastrofama sa hiljadama ljudi koji umiru zbog vrućina svake godine. Međutim, posledice toplotnih talasa često nisu poznate ni nedeljama ili mesecima kasnije, dok se ne prikupe svi podaci o preminulima ili naučnici ne analiziraju njihove smrti. Mnoge zemlje ne prikupljaju na pravi način podatke o preminulima od posledica vreline.

• U sladu sa ranijim klimatskim projekcijama i izveštajima Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) ovi događaji više nisu retkost kao nekad. Severna Amerika, Evropa i Kina suočavaju se sa ekstremnim toplotnim talasima sve češće tokom poslednjih nekoliko godina, što je posledica ljudskog delovanja. Zbog toga se ovakvi ekstremni toplotni talasi sada očekuju svakih godina u SAD, svakih u Evropi i svakih 5 u Kini.

• Bez klimatskih promene za koje je krivo delovanje ljudi ovakvi događaji bili bi ekstremno retki. U Kini bi se dešavali jednom u 250 godina, a maksimalne temperature s kojima se sada suočavaju SAD, Meksiko i Evropa bile bi gotovo nemoguće da sagorevanje fosilnih goriva nije zagrejalo planetu.

• U svim regionima toplotni talasi bili bi mnogo hladniji od trenutnih da nema klimatskih promena. Istraživanje je pokazalo da su temperature u južnoj Evropi 2,5 stepeni više, u Severnoj Americi 2 stepena, a u Kini 1 stepen nego što bi to bio slučaj da nema klimatskih promena.
• Ako svet ekspresno ne prestane da sagoreva fosilna goriva, ovi događaji postaće češći i svet će se suočavati sa toplotnim talasima koji su još vreliji i traju još duže od prethodnih.

• Postoji hitna potreba za akcionim planovima kojima bismo pokušali da zaustavimo skok temperature, ali i prilagodima se vrućinama kako bismo smanjili smrtnost.

Bonus video:

(Espreso/ Telegraf Nauka/ ScienceNews/ World Weather Attribution)