Ne udaj se, ne rađaj decu fukari! Priča ove bake oduševila je sve!

Zašto završavamo u brakovima bez ljubavi, a u ruci danas držimo čitav svet? Zašto završavamo u vezama gde se ljubav samo priželjkuje, u kojima se samo trudimo da zavolimo nekoga? Zašto ostajemo s onima koji nas gaze i varaju? Zašto lažemo o plodnim i neplodnim danima? Zašto pravimo decu da bi zadržali devojku ili dečka? Zašto ostavljamo one koje volimo zato što su na lancu ishrane ispod nas? Zašto ponižavamo one koji nas vole? I glavno pitanje, koje mi ovih dana i naročito ovih noći, ne izlazi iz glave: Zašto danas kad imamo mobilni, Vajber, Fejs, auto, 50 eura za autobusku kartu, slobodu kretanja, slobodan vikend mi nemamo hrabrosti da odemo tamo gde želimo? Zašto nemamo hrabrosti da ostavimo sve što imamo za ljubav, i zašto nikad nismo sigurni da nas ta ljubav stvarno čeka?Nemam pojma.

Ali znam da je svet ovako ružno mesto samo zato što prečesto nemamo hrabrosti da nekome kažemo: „Čekaj me, doći ću po tebe.“ Zato što nemamo hrabrosti ni da čekamo ni da odemo.Garantujem vam svojim životom, svet je ogavno mesto zato što ljudi više nemaju hrabrosti za ludačku ljubav. Dugo nisam videla tetku Zorku, ali dobro pamtim šta mi je tada rekla na kraju priče: „Sine, u svemu je dozvoljeno biti kukavica, osim u ljubavi. U ljubavi ne budi kukavica, i nikad ne voli kukavice“.

(Espreso.co.rs / Hayat.ba)