ĐAVO JE ISPRED MENE POVRAĆAO EKSERE: Jeziva ispovest egzorcista od koje će vam biti muka

Obredi egzorcizma u Međugorju nisu nepoznanica, o tome su govorili i svetski poznati egzorcisti poput Gabriela Amorta, pa se povremeno pojave i snimci ljudi koji padaju u teška psihička stanja, ispuštaju zastrašujuće krike i nad kojima sveštenici za to vreme obavljaju verske obrede.

Sada se pojavio upravo jedan takav uznemirujući video snimak, nastao blizu župne crkve sv. Jakova, predveče 5. avgusta, na kojem se vidi kako se petoro sveštenika moli iznad mlade žene koja leži, vrišti i trese se.

Svedočanstva hrvatskih egzorcista Mrzim te! - režao je muški glas, cvilio i ponavljao... - Zarad utjelovljenja... reci mi svoje ime - govorio je sveštenik držeći opelo... - Belzebub (drevno semitsko božanstvo – govori smejući se muški glas. - Belzebub - ponavlja ženski glas. Na svako moje sledeće pitanje odgovarao je muški glas režanjem ili ćutnjom, dok nisam rekao: Daj mesta Hristu, odagnaj Ariela, odagnaj Asmodeja, odagnaj Sotonu! Opet se začulo režanje, gotovo neljudski glasovi... - Evo Isusa - kazao sam. Dotad opsednuta žena otvorila je oči, pogledala me i kazala: “Dobro sam”. Tako izgleda šokantno svedočanstvo sveštenika iz Rijeke koji je, služeći u župi u Beogradu, napravio desetke egzorcizama.

O ovoj temi retko ko otvoreno priča, jer je najstrože zabranjeno, ali je sveštenik svoja iskustva opisao u knjizi... Nito ne zna podatke o broju egzorcizama. U Hrvatskoj se o takvim podacima uopšte ne govori javno. Kardinal Bozanić odredio je samo jednog egzorcista za područje cele Hrvatske. Pravdajući se da ga štiti od javnosti, ne želi da otkrije njegovo ime. Ipak, razgovarali smo sa sveštenicima koji su učestvovali u takvim obredima...

Ni egzorcizam ni molitva oslobađanja nisu sakramenti već sakramentali, pa je za uspešnost potrebna jaka vera u Isusa Krista i harizma Duha Svetog po krštenju Duhom Svetim", objašnjava nam jedan od sveštenika dodajući kako hiljadu ljudi iz Hrvatske dolaze na njegove molitve kako bi ozdravili ili se oslobodili zla. Otvoreno je opisao kako je izgledao poslednji egzorcizam na kojem je učestvovao: "Došla je jedna gospođa s lepim autom, vrlo elegantna, pozdravila nas je uljudno. Malo sam se začudio zašto joj je potrebna naša pomoć. Kad smo počeli moliti u kapeli, zazivati Isusovu krv i zaštitu svetaca, ona je naglo postala agresivna, izobličila se. Četiri jaka čoveka i nas dvojica jedva smo je obuzdavali. Imala je natprirodnu moć. Iz nje je govorio muški glas. Mrzim vas, mrzim vas...

Dok smo se molili nad njom, ona nas je pljuvala, valjala se po kapelici i rušila stolice i stolove. Nakon tridesetak minuta molitve pala je nepomično na tlo, sva iscrpljena. Posle smo razgovarali i rastali se kao da se ništa nije ni dogodilo! Nije to bila ista osoba. U njoj je bio sam Đavo. Po molitvi u ime Isusovo je bila oslobođena. Sada je ona srećna žena. Kada se sada molim za nju, ona više nema nikakvih reakcija", prepričava nam ovaj događaj.

"Ako čovek ponavlja u životu iste grehe, to je onda znak da u sebi ima loš duh. Zli duhovi su bestelesna bića. Mogu da uđu u nas kroz nasledne grehe predaka ili zbog života u grehu. Postoje okultni zli duhovi koji ulaze zbog bavljenja magijom, spiritizmom, okultizmom, astrologijom, jogom, transcendentalnom meditacijom. Zatim, postoje zli duhovi trauma i bolesti. Ako čovek psuje Boga ili sveće, onda on u svojim ustima ima takvog duha. To nije navika, kao što neki misle. Sećam se jednog čoveka koji je bio veliki psovač. Nema dana kad ne bi opsovao. Tražio je pomoć. Pitao sam ga tri puta odriče li se zlog duha psovke. Odgovorio je - odričem. Stavio sam mu krst na čelo i u ime Isusovo zapovedio zlom duhu da ga napusti. Tada je pao na zemlju kao pokošen.

Ostao je u tom stanju oko deset minuta. Nakon molitve oslobađanja više nikada nije povredio Boga svojim jezikom. Postao je druga osoba tek kad se oslobodio zlog duha. Postoje zli duhovi smrti, mržnje, neopraštanja, bludnosti, agresivnosti... Oni se izgone kroz molitvu i post", objašnjava nam detaljno karizmatik. Na katoličkim forumima mnogi svedoče kako su na njegovim seminarima i duhovnim obnovama ozdravili...

"Đavo se koristi najnovijom tehnologijom" "Tu je i veliki problem s vračarstvom. Pa u Hrvatskoj je više od 60.000 registrovanih vračara! Velik broj katolika u svojim problemima i potrebama odlaze po pomoć – ne ka sveštenicima, nego vračararima. Prestrašno! Više veruju njima nego Božjim slugama. Zašto je tako", pita se on, i dodaje kako modernom čoveku više nego ikad preti uticaj Đavola.

"Ðavo se danas koristi najnovijom tehnologijom i dopire do milion ljudi u njihove domove, a korisnici tih medija nisu oprezni, ne razlučuju šta je što i nisu duhovno budni. Ima mnogo ljudi koji negiraju da Đavo postoji, a to je njegova najveća pobeda. Ðavo je osoba i on stalno radi dok hršćani spavaju duhovni san. Kod nas u Hrvatskoj i BiH, koliko znam, postoji samo jedan službeni egzorcist, ali se ne zna ko je ta osoba i kako može da se dođe do nje. Razlog takve situaciji leži u nepoznavanju stanja na terenu iz kojeg proizlazi podcenjivanje potrebe savremenog čoveka da se oslobodi smrtonosnih đavolskih mreža koji su svuda razapeti.

Sve započinje zastrašujućom reakcijom opsednutog, koji izgovara:

- Mrzim te! - Zašto ne odeš?- pita ga sveštenik, pa se začuje mrmljanje. - Zašto toliko mrziš? - pita opet sveštenik. - Čoveka mrzim - odgovara mu opsednuti. - Mrziš čoveka? - Mrzim ga. Uništiću ga! - Nećeš ti nikoga uništiti. Zašto mrziš čoveka? - Jer ga Bog voli! Pater Vinkov je za Express pre nekoliko godina dopustio da koristimo citate iz njegove knjige i fotografije koje je snimio tokom obreda. Kada me je opsednuti mladić pogledao u oči, iz njega je demon riknuo na hrvatskom jeziku: “Ja sam kralj tame!”, prisetio se. Objašnjava kako u razgovoru tokom egzorcizma demon želi da umanji sveštenikove egzorcističke moći navodeći njegove grehe, pa mu je kazao da je tokom posta jeo meso. Izvukao se", napisao je Vinkov, rekavši da se odrekao drugih stvari. - Uh, najradije bih te rastrgao! Zašto to ne učiniš? - Ne da mi On. Ipak je On i tvoj Bog - piše dalje Vinkov. Objašnjava u knjizi kako demoni čoveku mogu da nanesu fizičke patnje.

Opsednuti počinju da govore jezike koje nikada nisu čuli "To je stanje osobe koja više nije potpuni gospodar svog djelovanja nego kroz nju deluje i demon koji je manje ili više zagospodario njenim telom", napisao je. Takođe je naveo kako se kod opsednutog često javljaju simptomi koji ukazuju na takvo stanje. Javlja se promena ličnosti, žrtvi se menja izraz lica ili boja glasa, istovremeno govore dva glasa, žena govori muškim glasom i obrnuto ili se čuje režanje. Ponašanje postaje agresivno i vulgarno ili pak žrtva može da bude bespomoćna i da leži.

Uz gospodina Zvjezdana Linića, Zlatka Suca, Smiljana Kožula i Milivoja Bolobanića, malo je sveštenika u Hrvatskoj koji su se usudili o egzorcizmu da goovre javno.

Bolobanić je već ranije detaljno opisao obred egzorcizma:

"Opsednuta osoba izlaže se molitvi, ona u njoj ne učestvuje, naprotiv, tokom egzorcizma iz takve osobe progovara đavo koji govori zlo, psuje Boga, pljuje ga. Slično se događa kad na opsednutu osobu za vreme obreda stavim krst ili je polijem svetom vodom. Sotona poludi, ispušta krikove, valja se, baca. Sotona jednostavno to ne može da podnese Sotona blagoslov ne podnosi jer je ona prokletstvo. Znaju to da budu užasno teške i mučne scene..." Nisu to nikakve tajne molitve, opisivao je msgr. Bolobanić, a sama molitva traje malo duže od sat vremena. Sveštenik u ime Boga naređuje zlom duhu da napusti opsednutu osobu, izazivajući pritom pomoć svetaca. Egzorcist se u nekim slučajevima često moli, ponekad i nekoliko godina dok osobu ne oslobodi.

Bolobanić je u knjizi opisao i slučaj egzorcizma nad devojčicom s područja Zadarske nadbiskupije: "Zanemela je, a u sebi je stalno imala prisustvo glasova, zao duh joj je stalno govorio, i pretio. Nije mogla da govori niti da čuje, ali je mogla pismeno da komunicira. Ja sam joj postavljao pitanja, koja, uveren sam, nije ni čula, a ona mi je pismeno odgovarala. Prema njenim odgovorima shvatio sam u kojem je smeru zao duh navodio njeno razmišljanje. Zatražio sam od nadbiskupa odobrenje i nakon molitve egzorcizma devojčica se potpuno oporavila, mogla je normalno da govori i da čuje. Oslobođena je đavola. To su naravno krajnji slučajevi i vrlo retki", napisao je Bolobanić.

Neki egzorcizmi traju satima Za njegovu knjigu “Kako prepoznati zamke Zloga” predgovor je napisao službeni vatikanski egzorcist, otac Gabriele Amorth. Obojici je zajedničko i to što, prema tvrdnjama nekih medija, u svemu vide Sotonu, u jogi ili u hariju Poteru... "Vrag pogađa i pokušava da navede na iskušenje tamo gde može da dobije veće rezultate", rekao je jednom prilikom Amorth. Dodao je kako se bavi egzorcizmom više od 22 godine i da ih je napravio više od 70.000 jer se ne odmara na Božić ni na Uskrs. Neki egzorcizmi trajali su svega nekoliko minuta, drugi nekoliko sati. Kaže kako se nakon njih uvek osećao iscrpljen.

Dolazili su mu i vernici iz Hrvatske, ali ih obično usmerava na hrvatske biskupe koji pak imaju manjak egzorcista. Na sličan problem žali se i španska crkva. Naime, nedavno su snimili dokumentarni film o jedinom španskom egzorcistu, ocu Joseu Antoniju Fortei. On kaže da se vjernici u zemlji od 46 miliona stanovnika mogu obratiti samo njemu, jer jedini ima službeno odobrenje Vatikana, ali mnogi sumnjaju u njegove tvrdnje... Mislili su da ima epilepsiju, a njoj je trebao egzorcist "Prvi put sam uočila da nešto nije u redu kad sam imala 15 godina. Noću sam se gušila, imala sam jak osećaj da je neko sa mnom u sobi, a taj osećaj nečije prisutnosti je bio toliko jak da od straha nisam smela da zatvorim oči.

Bila sam budna po nekoliko noći zaredom, a kada bih konačno zaspala, vrištala sam u snu i obično bih se probudila u znoju i grču. Počele su da mi smetaju slike na kojima su bili Isus i Marija, bilo me jako strah tih slika. Nakon nekoliko dana imala sam strah da idem u crkvu, jednostavno sam se tamo grozno osećala, bilo mi je teško da dišem, kao da mi nešto stoji na prsima. Počela sam da dobijam napade slične epilepsiji i zbog tih napada sam bila u bolnici čak 18 puta, mirnim i sigurnim glasom priča mlada žena koja tvrdi da ju je spasio egzorcizam katoličkog sveštenika Uplašeni roditelji su, videvši u kojem je stanju, odmah potražili savet lekara. Snimili su joj mozak i rad srca, ali svi nalazi su bili uredni. Napadi su postali učestali. Znali su da traju i po tri sata, a lekovi koje je dobila nisu pomogli. Zbog toga su me poslali na psihijatriju jer su mislili da ja to namerno radim. U bolnici su me zbog toga vređali, lekari su bili jako neljubazni. Govorili su da želim da privučem pažnju da glumim, a čula sam i glasove kao da me neko nagovara na samoubistvo.

Tada sam počela da se povređujem. Rezala sam se po rukama i pila puno tableta jer sam htela što više da spavam. Bilo je kao u transu", prepričava ona sa mukom prisjećajući se trenutaka u kojima je bila spremna da se oprosti od sveta. Kada je došla kući Bibliku je uništila. "Nisam znala šta mi je. Mislila sam da sam stvarno psihički bolesna jer su me tako uverili lekari a kasnije sam verovala da sam to sve umislila. Krenula sam kod psihijatra koji me je nakon nekoliko seansa poslao kod sveštenika u u crkvu Svetog Križa u Sigetu.

Sve sam mu ispričala, a on je rekao da je na mene verovatno neko bacio urok, pa bi bilo dobro da dolazim na molitvu. Pristala sam, ali napadi su se pojačali, noći su trajali satima, u bolnici nisu mogli da me savladaju koliko sam se bacala, pa su me vezali za krevet. Ništa nije moglo da me smiri. Bila sam u bolnici i po mesec dana i tako 18 puta tokom 4 godine. U crkvi sam imala jake reakcije na molitve, bacala sam se, izvijala, vrištala i režala, nisam mogla da podnesem ime Isus. Nisam mogla da idem u školu, nisam imala nikoga uz sebe, čak ni roditelji mi nisu pomogli Zabranili su mi da idem u crkvu jer su mislili da mi sveštenik to namerno radi i nekako izaziva moje reakcije, ali ja se nisam dala." Kaže da je bila kod tri psihijatra. Lekari su, tvrdi ona, mislili da ima epilepsiju, ali nisu to mogli da dokažu nalazima.

"U jednoj bolnici su mi čak rekli da više ne dolazim kod njih jer oni ne mogu da mi pomognu. Sveštenik kod kojeg sam dolazila na molitvu rekao mi je da mi možda može pomoći egzorcizam, ali se u Hrvatskoj jako dugo čeka dopuštenje biskupa za obred. Prijatelj mi je preporučio sveštenika u Sloveniji. Imala sam jake reakcije na najjednostavnije molitve. Sećam se da mi je stolica na kojoj sam sedela odskakivala od poda i micala se. Išla sam i drugom egzorcistu u Sloveniji, Marjanu Arharu." Prvi susret s Arharom je bio presudan. Sveštenik me je u početku samo posmatrao. "Zatim mi je dao da popijem crkvenu vodu i tada je rekao da mi je hitno potreban egzorcizam. Započeo je obred koji je trajao oko sat vremena. Ja se ničega ne sećam, ne znam šta se događalo za vreme egzorcizma. A nakon egzorcizma mi je bilo još lošije, tad sam izgubila svaku nadu da ću ozdraviti. Rekao mi je da dođem na još jedan obred za deset dana. Tada se dogodilo nešto prekrasno. Napokon sam bila oslobođena, osećala sam veliko olakšanje. Svi su mi rekli da sam se promenila. Moji roditelji još ne znaju da sam bila na egzorcizmu, oni nažalost ne veruju u to i morala sam sve da radim tajno. Kako kaže: Demoni su me opseli jer sam izazivala duhove..."

Bonus video

(Espreso.co.rs/Express.rs)