ČEKAM POZIV ZVEZDE, VOLEO BIH DA SE VRATIM: Dugovali su mi 10 plata, iz Lacija su dolazili da me gledaju, ali...

Fudbal se polako, ali sigurno vraća na terene evropskih država nakon pandemije koronavirusa, a retki broj zemalja može da se pohvali time da se sport za vreme epidemije nije prekidao.

Takav slučaj bio je u Belorusiji, gde je u najvećem jeku ozloglašenog virusa, počinjalo prvenstvo i to sa sve navijačima na tribinama. Tako su ljubitelji fudbala mogli da se u nedostatku sportskih događaja natenane posvete izučavanju tamošnjeg prvenstva i gotovo svaki dan prate prenose iz bivše sovjetske republike.

Pored neprikosnovenog i ovdašnjim fudbalskim sladokuscima najpoznatijeg BATE Borisova, treba pomenuti da je i klub slavnog imena Šahtjor, ali iz Soligorska, među kandidatima da se bori za titulu prvaka Belorusije.

Nikola Antić, dete Partizana i nekadašnji igrač Rada, Jagodine, Crvene zvezde i Vojvodine slovi za najboljeg stranca tamošnjeg prvenstva i već skoro dve godine nastupa za tim iz Soligorska, pa smo odlučili da ga pozovemo i porazgovaramo o njegovoj interesantnoj fudbalskoj karijeri.

Kakva je situacija u Šahtjoru, pozicija na tabeli govori da vam ide prilično dobro.

- Početak sezone je krenuo veoma loše, ja sam bio povređen, a moji saigrači su izgubili dve utakmice na startu. Čim smo se ja i još dva igrača vratili u ekipu, usledio je niz dobrih rezultata. Pobeđujemo redovno, delimo drugo mesto i jurimo BATE koji nam beži četiri boda.

Koronavirus je iza nas, kako si ti preživeo sve to?

- Najteže mi je bilo zato što mi je porodica u Srbiji, a ja u Belorusiji. Već tri meseca sam sam, praktično "umirem" ovde, nadam se da bi za tri nedelje mogli da dođu kod mene, pa da mi bude bilo lakše.

Razlika između srpskog i beloruskog fudbala?

- Pa, znaš kako... Kod nas je neki tehnički fudbal, mnogo su bolje naši igrači u tom smislu obučeniji nego ovde. U Belorusiji se mnogo više trči, više je dinamičniji fudbal, za razliku od našeg gde je da kažem "znalački". Imaš četiri ekipe koje vode glavnu reč, BATE, Dinamo Brest, Dinamo Minsk i Šathjor. Ostali klubovi se nalaze u gradovima gde je pretežno neka jaka firma ili fabrika, pa im je to ujedno i sponzor i odatle se crpi najveća lova za klubove. Što se tiče finansija i uslova, ovde je mnogo bolje nego u Srbiji. Iskreno, kada uporedim boravak u našem fudbalu i u Belorusiji, moram da priznam da je ovde sa te finansijske strane sve mnogo bolje.

Istok Evrope se godinama prilagođava zapadu, pa nam reci kakvi su uslovi za vas fudbalere u Soligorsku?

- Odlično je sve. Imamo bazu gde spavamo pred utakmicu, dva terena, glavni stadion koji je u gradu, centar za oporavak nakon utakmica i treninga. Nemam nikakvu zamerku, imamo sve što je potrebno jednom fudbaleru. Uglavnom ljudi kada se spomene Belorusija misle da je to neko selo, međutim sasvim je drugačije i nemaju pojma koliko napreduju u svakom smislu. Ja sam se iznenadio koliko sve savršeno funkcioniše, od vitamina, struja, do tri čoveka koji te masiraju...

Kako si zadovoljan svojim nastupima za skoro dve godine koliko si u Belorusiji?

- Zadovoljan sam, sve ide po planu. Ovde sam skoro godinu i po, uspeo sam da osvojim Kup prošle godine, čak sam i gol postigao. Igrali smo kvalifikacije za Ligu Evrope, ispali od Torina u trećem kolu, sada se juri titula i ko zna, sve je moguće.

Vratimo se malo na srpski fudbal i 2014. godinu kada si stigao u Crvenu zvezdu.

- Raskinuo sam ugovor sa Radom, pošto nisam dobio 10 plata, tamo je bio pravi cirkus, da ne pričam sada o tome, zna se mnogo toga. Onda sam dobio poziv sa Marakane, potpisao ugovor, ali nisam dobio šansu kakvu je trebalo i to je to. Ja se nadam da će me nekada pozvati da se vratim, nikada ne zatvaram vrata za sobom. Šta je bilo, bilo je.

Poznato je da si i kao "orlić" 2013. godine osvojio zlato na Evropskom prvenstvu. Koliko takav uspeh može da pomogne, ali i da odmogne fudbaleru u tim godinama?

- Lično meni, nije pomoglo. Možda jeste nekom u klubu, radi podizanja cene, njima je to zazvučalo primamljivije. Mene to nije promenilo, ja sam radio, došli smo do tog uspeha, ja sam se dalje nadao uspesima u Ligi šampiona i Ligi Evrope, to sam hteo i to hoću i dalje, pa kako bude. Fokusiran sam na sebe i svoje telo, a to da li ja nešto osvajam ili ne, dajem golove i asistiram, to neka prati neko drugi.

U jednom trenutku pominjao se i Lacio, koji je navodno bio zainteresovan da te dovede...

- Postojala je priča oko Lacija, kada sam bio u Vojvodini pre par godina. Dolazili su ljudi u Novi Sad, gledali me, ali od toga nije bilo ništa. Zašto, ne znam ni ja. Nadao sam se iskreno odlasku u Lacio, ali sve je to ostalo samo na pričama, ja nijedan papir nisam video. Ma, takvih je priča bilo milion, pa na kraju ništa.

Koliko upravo takve stvari, te spekulacije, selidbe u velike klubove i dizanje u nebesa, a na kraju ne bude ništa od toga, utiču na fudbalere?

- Sve zavisi od zadovoljstva u klubu u kom si trenutno. Ja ako sam u Belorusiji prezadovoljan i lupam, traži me CSKA iz Moskve i to mi propadne, ne bih se razočarao, jer mi je ovde super i sve je onako kako treba. A, sa druge strane ako nisi zadovoljan u klubu i igraš samo da odeš negde i propadne ti neki transfer, onda možeš da potoneš, ali je jako bitno da imaš nekog savetnika; da li je to tvoj roditelj, agent, neko treći, koji će da te savetuje i kaže šta je najbolje za tebe i pomogne ti da se izboriš sa tim nekim lošim trenucima. U svakom slučaju, najbitnije je da ostaneš ono što jesi, i kada je loše i dobro, i kada te neko tapše po leđima, moraš da ostaneš na zemlji.

Period u Vojvodini pamti po izuzetno lepom, odigrao je više od 100 mečeva, a neretko je nosio i kapitensku traku.

- Ja sam za tri godine odigrao 105 utakmica, takva je sredina tamo da nije kao u Beogradu, malo je pitomije, ne uzimaju te odmah na zub ako nešto loše odigraš, kao u Zvezdi i Partizanu. Imaš malo više šansi da pogrešiš, da se tako izrazim, ali ja to sebi nisam dozvoljavao. Igrao sam dobro i prijalo mi je, taj opušteni sistem kakav vlada u celoj Vojvodini mi je pomogao. Ipak, nemam problem da se nosim sa pritiskom, jer sam igrao u Zvezdi i Partizanu i sve sam to osetio.

I za kraj, ima li nekih ponuda za tebe, sa obzirom da ti jako dobro ide u dresu Šahtjora?

- Što se tiče ponuda, za sada trenutno nema ništa. Igram dobro, dajem sve od sebe, dobro mi ide, a to neko sigurno prati. Ja se ne opterećujem, ovde sam jako srećan i zadovoljan, idem korak po korak, pa dokle stignem.

(Espreso.co.rs)