Ceca otvorila dušu: Pre nekoliko meseci pitala sam se gde idem, šta to radim...

Bilo je puno anegdota, puno smešnih situacija, puno dugih radnih noći, ali nije bilo mesta ni za nervozu, ni za mračenje. Samo tako mogla sam da budem sigurna da ću biti najbolja u onome što radim. Činjenica da imam podršku, uz činjenicu da ta podrška znači i kritiku kada za nju ima mesta, sve to daje sigurnost.

Cecin dečko najstrašnije iskoristio pevačicu: Ni ona od njega nije ovo očekivala!

Završili smo posao u studiju, a onda je usledilo slikanje. I to je bilo baš onako kako ja volim, dobro organizovano, brzo, ekespeditivno i u vrlo dobrom okruženju. Šta sve moji saradnici kroz šalu kažu jedno drugom i kakve su to replike neću podeliti, čuvam ljubomorno, ali dobra komedija bi se napravila. I, najvažnije, nemojte da sve to traje duže od dva-tri sata, izdaje me strpljenje i volja.

Odlično upakovano, završen album, završen omot i ostaje ono najteže - dočekati sud publike. E, znam kako je meni dok to čekam, a mogu da zamislim kako je vama dok čekate to svakog dana, zato birajte s kim radite, šta radite i kvalitetom i istinom vežite ljude za sebe kako biste i čekanje lakše podneli. Srećan jubilej, pa do novih jubileja i uspeha...

(Espreso.co.rs/ Alo!)