Ceca otvorila dušu: Pre nekoliko meseci pitala sam se gde idem, šta to radim...

1, 2, 3, 4, 5, ... 3.000. Koliko energije bi trebalo samo da se izbroji do tri hiljade, a kamoli da se napravi tri hiljade izdanja jednih dnevnih novina.

Ceca zaboravila da obuče gaće! Štikle samo za binu!

Hajde da pre svega kažete hvala svima koji su svoje vreme, energiju i ljubav dali kako biste bili tu gde ste danas, a onda da sami sebe zapitate gde želite da budete za 4000. broj, jer jubileji upravo za to služe, da vidimo gde smo, šta smo uradili i šta hoćemo da radimo dalje...

Opaa! Ceca opet na Ušću! Evo i kada, a pošto čujete povod koncerta - skinućete joj kapu!

Takvo poslovno suočavanje sam pre nekoliko meseci i ja imala, gde se nakon više od 25 godina karijere pitam šta je s novim albumom, šta s mojim ličnim željama, šta sa očekivanjima publike i šta s tim kako biti bolji, drugačiji, zanimljiviji nego što si do sada bio. Da krenem da igram? Pa ja to ne volim. Da drastično menjam muziku? Niti želim, niti mi je to vizija. Da pokušam nešto treće? Pa ne...

Na kraju sam odlučila da dam najbolju verziju sebe, a to pre svega znači dosta rada. A to pitanje povlači odgovor s kim. Shvatila sam da je jako važno da sam okružena ljudima u čijem društvu osećam dobru enregiju, tako da sam prvi put u studio išla u društvu, kako mojih prijatelja, tako i moje dece, a naravno uz saradnike koje sam odabrala. Svako od njih je dao svoj doprinos da se osećam dobro, a ima li išta lepše nego kada radite sa kim želite i ono što volite...