ODRAZ U OGLEDALU : Kada ti u posetu dođe Japanac i loše karte podeli!

Od malena sam bila živahnija, nije me niko mogao zaustaviti u nameri da uradim šta sam zamislila.

Moji su uvek morali da me upišu na košarku, glumu, nešto kasnije i na atletiku sam krenula jer energija živa, nije mogla da se umiri i išla je svojim tokom.

Deca kada su živahna, nemojte ih kažnjavati jer ne mogu da se svrte na jednom mestu, to je život koji teče kroz njih, to im je priroda, prirodu treba samo usmeriti nikako gušiti.

Sa godinama sve aktivnosti na koje sam išla, košarka, atletika, kasnije i gluma su mi stvorile radne navike, koje imam i dan danas, tačnije strukturu da sve što nema radno vreme mi ne prija, već me frustrira.

Uvek sam imala naviku da rano ustajem, rano ležem,jer me je čekala škola, obaveze, treninzi i imala sam ispunjeno detinjstvo.

Kroz srednju školu sam nastavila sa glumom kasnije i na fakultetu. Pored glume, kako bih se usavršavala sam išla na moderan balet, ples i naravno treniranje.

I vremenom tokom odrasatanja čak i astma koju sam imala je polako nesatjala jer sam radila na svom telu da bude zdravo i brinula o njemu.

E sada se pitate, kakve veze ima Japanac u celoj priči?

Kada sam počela da radim, nakon završetka fakulteta, radila sam praktično tri posla, animacije za decu, časovi glume i predstave.

Kasnije se to malo proredilo, nastavila sam samo sa časovima i predstavama.

Kako je život u glumi, vrlo stresan i neizvestan, kada nemate posla, nema novac, morala sam da se snalazim i otišla u novinarstvo jer sam to i završila pored glume. Svaki posao je stresan na svoj način, koliko je i lep, ukoliko imate sreću da radite ono što volite. Moja sreća jeste da sam uvek radila ono za šta sam se spremala. Na moju žalost profesije nisu plaćene onoliko koliko bi trebale, ali jesu lepe, iz toga proističe stres nakon nekog vremena.

Puno radiš, nemaš mnogo vremena za odmor, ako nisu probe, onda su časovi, ako nisu časovi onda su snimanja i tako u krug. Onda dođe do hroničnog umora, koji više ne osećaš.

Dok ne dođe do prvog gušenja, otežanog disanja, onda dolazi i kontstantan umora, praćen sa nesanicom ili preteranim spavanjem.

U početku sam mislila da sam anksiozna ili previše umorna, išla radila silne analize krvi, ono sve u redu. Srce u redu, nema znakova povratka astme, alergije, a ja jedva hodam. Sve je to počelo da biva intenzivnije i suvoća u grlu i knedla, menjanje boje glasa, česta promuklost i opet nema koncentracije.

Onda odem uradim sistematski pregled zbog vakcine za koronu i doktorkino ćutanje mi je ukazalo da nešto ne valja. Promena izgleda štitne žlezde i još katarstrofalni nalazi hormona. Da ne spominjem koliko puta su me slali na testiranje jer su mi se pojaljivali i kašalj i groznica, sa blagom temperaturom.

Da skratim priču, odem kod doktorke sa kliničkom, ozbiljna glava bavi se endokrinologijom i pogleda moje nalaze, pa počne :

E vidite Aleksadra vama je došao u posetu jedan japanac pod imenom Hašimoto i malo vas usporio, malo vas čini umornom i nabroji sve moje simptome koje sam imala do tada a da joj reč nisam rekla. Vidite vaše telo malo se umorilo i sada biste mogli malo da odmorite. Malo vam štitna kaže da je i ona rešila da se odbrani od preterane brige, stresa i Japanac je rekao svoje, USPORI.

I tako ja shvatim da je moj život zapravo uvek imao smisao za humor, kada god sam preterivala u radu. Evo ga opet se javio da mi ukaže.

Nije Hašimoto strašan, ali da ti je autoimuna bolest koja vas može koštati imunitate i drugih boleti koje idu uz nju ako ne povedete računa. Mnoge žene koje poznajem vode normalan život sa Japancem ali uz redovne kontrole i umereniji život.

Vidite život uvek nađe načina da vam ukaže kada je dosta kada vi ne vidite. Nije stvar novca, nije da sam radoholik, ali volim da radim, a nisam bila od onih koja zna da odmara. Zato je život sam rekao vreme je malo da usporiš i odmoriš- E pa Japanac hvala za lekciju, idemo u nove pobede i pažljivije prema sebi za početak.I lekcija svima usporite dok ne bude prekasno, osluškujte telo na vreme.

(Espreso/Aleksandra Anđelković)