ODRAZ U OGLEDALU : Glupi mudro zbore, a pametni se sakrili u rupe!

Mnogo puta ste se zapitali šta sa nekim u vašem okruženju nije u redu? Ograničenost je pravi odgovor. Nemojte se nervirati, tu leka nema, ali za vas pomoći ima, među nama mudrima.

Koliko puta ste se susreli sa nekim stvarima koje vidite, a ne možete da odreagujete na adekvatan način, jer društveni kodeks tako nalaže? Ukoliko biste odreagovali na nepravdu – odmah bi vas žigosali kao ludaka ili buntovnika, koji nema pametnija posla nego da priča u prazno. Roditelji bi vam često govorili kada započnete neku temu da komentarišete, koja je od društvenog značaja i vaše egzistencije: “Ćuti, ne pričaj gluposti, to se tebe ne tiče”. Zapravo, pitanje jeste, a koga se tiče ako ne nas mladih – zar nije na nama budućnost, a ne na pedesetogodišnjacima? Ovim nisam želela da uvredim generaciju mojih roditelja, naprotiv, ako želimo da nam budućnost bude svetlija, bolja, treba da ne okrećemo glavu kada se nekome čini neka nepravda, već da odreagujemo, i na kraju – zašto ćutati? Koga se to treba plašiti? Zakona? Pa zakon i postoji da bi se pravda sprovodila. Stoga se treba baviti pravim pitanjima, a ograničeni ljudi… neka se bave svojim ograničenjima.

Glupost ne treba tolerisati

Glupost ne treba tolerisati, ali se njome ne treba baviti. Kako je i sam Bora Čorba jednu dobru misao izrekao – “inteligentan čovek se uvek mora spustiti na nivo glupljeg.” Nažalost, jeste tako, ali to ne znači da ih treba sažaljevati ili omalovažavati, već ih prihvatiti. Ukoliko vam se takvi ljudi nađu na putu i mešaju u vašu neku stvar, treba ih se osloboditi na fin i kulturan način, dati im da se bave stvarima koje su u njihovom domenu razmišljanja. Stoga ćete se osloboditi velikog tereta i očekivanja – da se od panja može napraviti divan ukras ili slično – ne bavite se umetnošću gde je nema. Ne trošite uzaludno energiju, već je usmerite na sebe i borite se za sebe, ograničenost je bolest kojoj nema pomoći, stoga ne dozvolite da vas neko takav sputava.

Ljudi velikih potencijala treba da učine sve što mogu da ovim svetom manje vlada zatupljenost, da ne ćute kada to vide već da je suzbiju i da objasne da ne mogu na visokim pozicijama biti ljudi koji ne vide dalje od svog nosa i bave se svačim, samo ne onim što bi trebalo. Njihova ograničenost se upravo u tome i ogleda tipične primere imamo u kulturi, gde je zavladao šund.

Kultura je postala zadnja rupa na svirali, ili je uopšte ni nema na svirali, ali zato ima starleta, prostakluka koliko voliš na sve strane.

Kome trebaju knjige, pozorišta, kulturne ustanove, kada imamo neke osobe na sve strane da nas poduče koliko naplaćuju sat za svoje usluge ili čestitku za rođendan.

Neću se baviti drugim oblastima i ograničenjima, ali za kulturu ću se uvek zalagati i reći: Probudite se, ljudi, kultura nam je važna. Nemojte žmuriti, ukoliko sebe smatrate dovoljno inteligentnim da neke stvari promenite.

Kultura predstavlja nasleđe naroda, ko smo, odakle dolazimo, šta je deo nas, jezik, običaji, a ne udri brigu na veselje, mozak isključi, kome on treba?

Dovoljno je poći od nas samih, promene se onda već odvijaju same od sebe. Stoga – nemojte dozvoliti da vas vode gluplji od vas.

(Espreso/Aleksandra Anđelković)