OVO SU SIMPTOMI JEDNE VRSTE OPAKE BOLESTI KOJU IMA KRALJ ČARLS: Surova je prema MUŠKARCIMA, jedna stvar je NAJGORA

Kao bomba odjeknula je vest kralj Čarls boluje od raka koji mu je otkriven na pregledu prostate.

Iako nije potvrđeno o kom tipu raka se radi, u nastavku otkrivamo šta je rak prostate o kome Srbi ne znaju mnogo.

Prostata je muška polna žlezda veličine kestena koja se nalazi ispred rektuma, a iza stidne kosti, na bazi ili vratu mokraćne bešike, obavijajući početni deo uretre (mokraćni kanal). Deo je reproduktivnog sistema muškaraca i luči sekret koji čini najveći deo semene tečnosti, ali ima ulogu i u procesu spontanog mokrenja.

Karcinom prostate poreklom je od žlezdanog tkiva. To je drugi najučestaliji karcinom kod muškaraca sa preko 1,4 miliona novoobolelih godišnje i više od 370.000 smrtnih ishoda. U Srbiji godišnje ima više od 3.100 novodijagnostikovanih karcinoma prostate kod muškaraca.

Učestalost pojave karcinoma prostate povećava se s godinama. To je bolest starijeg životnog doba, pa tri četvrtine obolelih muškaraca ima 65 i više godina. Mali lokalizovani karcinomi prostate mogu ostati neprepoznati dugi niz godina pre nego što napreduju i daju simptome. Studija koja je ispitivala incidentno otkriven karcinom prostate tokom obdukcije pokazala je da je učestalost ovog karcinoma kod starijih pacijenata mnogo veća nego što se to misli i da bi većina muškaraca imala ovaj karcinom ako bi živeli 100 i više godina. Takođe, u većem riziku za obolevanje od karcinoma prostate su muškarci koji u porodici već imaju nekog obolelog od ove bolesti. Na rizik od nastanka karcinoma prostate takođe utiču i neke navike u ishrani, poput unošenja veće količine masnoća životinjskog porekla, kao i gojaznost.

U ranoj fazi bolesti uglavnom nema simtoma. Većina adenokarcinoma nastaje u perifernoj zoni žlezde, udaljeno od uretre. Sa širenjem tumora ka uretri i vratu mokraćne bešike mogu se pojaviti simptomi iritacije (učestalo mokrenje, posebno noću, nemogućnost kontrole mokrenja) ili opstrukcije (isprekidano mokrenje, smanjen mlaz). Mogu se javiti krv u ejakulatu, smanjenje volumena ejakulata ili erektilna disfunkcija. Ako dođe do razvoja metastaza, mogu se javiti bolovi u kostima, gubitak telesne težine.

Rizik od karcinoma prostate direktno zavisi od godina muškarca, etničke pripadnosti, familijarne istorije, nivoa PSA i patološkog digitorektalnog pregleda. Sumnja na karcinom prostate se postavlja nakon abnormalnog nalaza digitorektalnim pregledom (palpacija prostate pomoću prsta kroz završni deo debelog creva), transrektalnim ultrazvukom ili nalazom povišene vrednosti PSA (prostata specifičan antigen).

Kako bi se dobila definitivna potvrda maligne bolesti, neohodna je biopsija. Danas se biopsija radi pod kontrolom ultrazvuka – TRUS (transrectal ultrasound) biopsija. Sa dobijanjem definitivnog patohistološkog nalaza dobija se i procena Glison skora (Gleason score). Ovaj skor prikazuje stepen diferenciranosti karcinoma prostate – od najbolje diferenciranog (1) do najslabije diferenciranog tumora (5). U svakoj biopsiji određuje se stepen diferenciranosti dva najzastupljenija histološka oblika, a njihov zbir predstavlja Glison skor.

Proširenost karcinoma prostate u direktnoj je korelaciji sa nivoom PSA, vrednošću Glison skora i stadijumom tumora. Na osnovu ovih karakteristika pacijenti se svrstavaju u grupu sa niskim, intermedijarnim ili visokim rizikom. Zavisno od rizika, pacijentu može biti preporučeno nešto od dodatnih dijagnostičkih procedura koje bi pomogle u otkrivanju stepena proširenosti maligne bolesti, poput: MSCT/MR abdomena i male karlice, MSCT/Rtg pluća, scintigrafija skeleta.

Lokalizovana/lokalno uznapredovala bolest leči se radikalno: hirurški ili zračnom terapijom. Radikalna prostatektomija je uklanjanje prostate i semenih kesica, a radikalno zračenje se (kod pacijenata visokog ali i intermedijarnog rizika) može sprovoditi uz hormonsku terapiju kojom se postiže medikamentozna kastracija. U nekim situacijama se nakon sprovedene radikalne prostatektomije savetuje i postoperativna zračna terapija.

Kod pacijenata kod kojih je došlo do razvoja metastatske bolesti, bez obzira na to da li je to pri inicijalnoj prezentaciji ili kao progresija prethodno radikalno lečenog karcinoma prostate, neophodna je kastracija (medikamentozna ili hirurška). Ako ovo nije dovoljno da se bolest stavi pod kontrolu, već i pored postizanja kastracionog nivoa testosterona i dalje dolazi do progresije (napredovanja) bolesti, tada je bolest u kastraciono rezistentoj fazi (mCRPC) i uz do tada primenjivanu hormonsku terapiju neophodno je lečenje nastaviti dodavanjem hemioterapije ili sekundarne hormonske terapije. Koja od ove terapije će se primeniti, zavisi od više faktora, kakvi su, na primer: lokalizacija metastaza, dužina trajanja hormon senzitivne faze metastatske bolesti, brzina porasta (dupliranja) PSA i drugi.

Najčešće mesto gde se javljaju metastaze kod pacijenata s karcinomom prostate su kosti. Ovo jako utiče na kvalitet života pacijenta i ograničava ga, često čak i u obavljanju najjednostavnijih svakodnevnih aktivnosti. Tada je uz specifično onkološko lečenje neophodna i primena palijativne terapije (medikamentozna terapija bola, antidolorozna zračna terapija) ili primena lekova koji smanjuju rizik od komplikacija na kostima.

(Espreso/actavis.rs/Dr Biljana Filipović,/Prenela P.V.)