ČLANOVI OVE PORODICE ZAJEDNO IMAJU 861 GODINU, VAŽI ZA NAJDUGOVEČNIJU: Tajna je u SRPSKOM OBROKU koji STALNO JEDU

Porodica Melis je poreklom iz Perdasdefogua, malog mesra na Sardiniji i oni su proglašeni za najdugovečniju porodicu na svetu. Kao svoju tajnu navode jedan isti obrok koji jedu svakodnevno i čašu jednog pića.

Prema Ginisovoj knjizi rekorda stanovnici Sardinije imaju najveći procenat stogodišnjaka na svetu. Pjetro Mereu, reditelj koji je snimio dokumentarni film o gradu stogodišnjaka, rekao je da je svima zajedničko to da su ceo život su naporno radili, ali su se zdravo hranili i živeli sa malo ili nimalo stresa.

"Umesto da prate ritam mejlova ili mobilnih telefona, pratili su ritam prirode", istakao je.

Porodica Melis je najstarija porodica na svetu koja drži rekord u dugovečnosti. Pre 12 godina, tačnije 2012. oborila su rekord kao porodica sa najvećim kombinovanim uzrastom. Devetoro braće i sestara zajedno imaju 861 godinu, a najstariji član 109 godina.

Den Bjutner, istraživač, novinar i producent koji godinama proučava navike ljudi u plavim zonama, otkrio je šta najdugovečnija porodica jede svaki dan.

Ono što je zanimljivo, to je da svi članovi svaki dan jedu isti obrok.

Reč je o supi minestrone sa tri vrste pasulja (garbanzo, pinto i beli pasulj), hlebu od kiselog testa i čaši crnog vina.

Ovaj obrok je tipičan za plave zone jer se sastoji od celih namirnica biljnog porekla, što je potvrdila i dijeteričarka Samanta Keseti.

"Ljudi koji žive najduže i najzdravije svakodnevno jedu pola šolje do šolje pasulja. Osim toga, ova supa je bogata povrćem, što i te kako doprinosi dugovečnosti", rekla je dijetetičarka.

Naznačila je i da prirodno fermentisani hleb od kiselog testa ne proizvodi skokove šećera u krvi kao beli hleb, što pomaže u održavanju zdravijeg nivoa šećera u krvi.

"Vremenom, visok šećer u krvi može da doprinese povećanom riziku od nastanka insulinske rezistencije i dijabetesa tipa 2", istakla je dijetetičarka, prenosi "Index.hr".

Šta su plave zone?

"Plave zone" su regije širom sveta sa najvećom koncentracijom stogodišnjaka, kao što su Sardinija u Italiji, Ikaria u Grčkoj, Okinava u Japanu, Nikoja u Kostariki i Loma Linda u Kaliforniji.

Od osnivanja koncepta „Plavih zona“, istraživači su otkrili neke zajedničke crte u životnim navikama njihovih žitelja, uključujući njihovu ishranu, kretanje, vrednosti i duhovne prakse. A kada je u pitanju način na koji poslužuju doručak, stogodišnjaci „Plave zone“ pokušavaju da u svoje jutro uklope što je moguće više nutrijenata.

Prema istraživačkom članku objavljenom u American Journal of Lifestyle Medicine, jedna od osnovnih vrednosti koje dele stogodišnjaci „Plave zone“ je praksa da najveći obrok jedu ujutru, a najmanji obrok posle podne i uveče.

Ovaj koncept je u suprotnosti sa onim što mnogi prosečni zapadnjaci prirodno praktikuju, a to je da jedu mali doručak kom nedostaju hranjive supstance ili da ga uopšte ne jedu, dok veće obroke čuvaju za ostale obroke u danu, prenosi Index.hr.

Još jedna velika razlika po kojoj se mnogi od ovih stogodišnjaka izdvajaju od ostatka sveta je ta što jedu zdravu, celovitu hranu. Iako mnogi ujutru posežu za pecivom iz pekare, žitelji "Plavih zona" u jutarnjim satima jedu celovite žitarice, povrće, voće, unose proteine, vlakana i antioksidans

(Espreso/Blic žena/Viktor Velićković/Prenela P.V.)