OVO POVRĆE SE KASNO SADI, JOŠ UVEK IMATE VREMENA: Traži TOPLOTU i dosta SVETLOSTI, evo KAKO ga UZGAJATI

Pasulj (Phaseolus vulgaris L.) je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice mahunarki. Po svojoj hranjivoj vrednosti bogat je izvor biljnih belančevina važnih u ljudskoj ishrani. Prilagodljiva je kultura pa se može uzgajati u različitim klimatskim područjima. Osim po morfološkim osobinama, pasulj razlikujemo i po tome da li je niskog ili visokog tipa.

Vreme setve i plodored

Vreme setve zavisi od područja na kojem će se uzgajati. Tako se u severnim delovima seje krajem aprila ili početkom maja, a u južnim krajevima se može posejati i mesec dana ranije. Izuzetno je osetljiv na mraz, pa pre setve treba proći opasnost od kasnih prolećnih mrazeva.

Na istoj površini pasulj se može sejati nakon četiri godine, a dobre predkulture su mu krompir, paprika, kupusnjače, paradajz i žitarice. Najbolje ga je sejati posle okopavina. Posebno treba paziti da se ne seje na površinu gde je prethodna kultura bio kukuruz. Razlog je što postoji opasnost od ostataka korišćenog herbicida. Pasulj ima kratku vegetaciju pa se može sejati i kao postrna kultura. Nakon pšenice ili ječma tlo treba preorati, pripremiti i posejati jednu od sorti niskog pasulja. To se mora obaviti brzo, kako bi se sačuvala vlaga u tlu posle žetve. Ostane li jedan dan nepoorano može se izgubiti dosta vlage pa zrno neće moći da pusti klicu.

Uslovi uzgoja

Pasulj od svih mahunarki ima najveće zahteve prema tlu pa je važan izbor mesta setve i važna je priprema tla. Najbolje će rasti na dubokim zemljištima rastresite strukture, a pH vrednost treba da bude od 5.4 - 6.0 što znači da preferiraju blago kisela tla. Teška i kisela tla spečavaju stvaranje kvržičnih bakterija, a time i fiksiraju azot iz vazduha. Zbog tih bakterija pasulj ne treba prihranjivati stajskim đubrivom, a on se dodaje samo u početnoj fazi kada bakterije nisu još razvijene, jer nedostatak azota u toj fazi može dovesti do manjeg prinosa.

Visoki pasulj tetovac treba snažnu potporu

Treba izbegavati setvu u hladnom i previše vlažnom tlu jer tada može doći do propadanja semena. Zato ga treba sejati u toplo tlo jer će nicanje u tom slučaju biti brže, a spečiće se i pojava bolesti. Ukoliko se odlučite za uzgoj ranog pasulja, za setvu je bolje izabrati lakša tla, a kod kasnog pasulja preporučuju se teža tla koja bolje zadržavaju vlagu.

Setva pasulja

Setva se obavlja kada je temperatura tla 10°C. Jesenja obrada zemljišta obavlja se na dubinu od 25 do 30 cm, a nakon nje sledi primena NPK đubriva u razmeri 10:30:20 u količini od 500 kg/ha. U proleće tlo je potrebno podrljati i uneti 250 kg/ha NPK đubriva u razmeri 15:15:15. Nakon toga se obavlja setva.

Ako se seje na velikim površinama, onda se setva obavlja pneumatskim sejačicama međurednog razmaka 50 cm, a razmak u redu između semena je pet cm. Seje se na dubinu od pet cm. Za jedan hektar zavisno od sorti i krupnoći semena treba od 80 do 100 kg semena kod niskih vrsta, a kod visokih manje. Minimalna temperatura klijanja je od 7 do 14°C, a najpovoljnija je temperatura od 18 do 23°C kada nicanje traje samo 4-6 dana. Optimalne temperature za cvetanje i formiranje mahuna su od 20 do 28°C, a zakržljalost mahuna mogu uzrokovati temperature iznad 30°C.

Na manjim površinama se seje ručno u gredice. Prethodno se motikom iskopaju rupe na udaljenosti od 40 do 50 cm, a u svaku se poseje otprilike pet semenki pasulja na dubinu od pet cm. Zatim se zalije i rupe zagrnu. Ako ste posejali visoku sortu pasulja, potrebno je biljkama postaviti potporu, a zbog toga se pasulj najčešće seje uz kukuruz koji mu pruža oslonac. Takođe, prilikom rasta je važno barem dva puta zagrnuti biljku.

Pasulj zahteva dosta svetlosti, posebno u početnoj fazi, jer i najmanja senka može dovesti do formiranja izduženih biljaka i slabijeg prinosa. Potreba pasulja za vodom menja se tokom vegetacije, a najveća potrošnja biljke je u vreme cvetanja. Ipak, nedostatak vode može uticati i na formiranje mahuna te se smatra da je za dobar rast i razvoj grašku potrebo 250-400 mm tečnosti.

U početku rasta biljke postoji velika potreba za kalcijumom i azotom sve dok se ne razviju ranije spomenute kvržične bakterije na korenu.

SINIŠA (21) DAJE NADU DA SELA NEĆE OSTATI PUSTA: Sve učio od DEDE, a njegovi proizvodi POZNATI su i van Srbije:

(Espreso/ Agroklub)