STARINSKI OBIČAJ ZA SRPSKU NOVU GODINU: Na 14. januar OVE REČI IZGOVORITE obavezno

Srpska Nova godina obeležava se 14. januara, a ono što bi svi Srbi trebalo da znaju jesu običaji koji ovaj praznik čine tako posebnim. Pored svečane trpeze i ukusne hrane, važno je da pravoslavnu Novu godinu dočekate u društvu najbližih i u veseloj atmosferi.

Međutim, običaj koji se najviše poštuje jeste odlazak u crkvu i molitva za srećnu i berićetnu godinu, kao i za zdravlje, ljubav i slogu najbližih. U veče 13. januara običaj je da se ukućani okupe oko svečanije trpeze, a tačno u ponoć svi prisutni se ljube i čestitaju jedni drugima.

Prvog dana nove godine, ručak se služi ranije, a starinski običaj je bio da se jede glava od božićnog pečenja. Obično se za ručak na Mali Božić peče neki lepši komad mesa i služi svečaniji obed.

Crkva ispraća staru i dočekuje novu godinu ne uobičajenim slavljima, već na duhovni način, molitvama i bogosluženjima, ali i blagosilja sve pristojne proslave, bez šunda i kiča, podsećajući da se u brojnim crkvenim domovima organizuju dočeci Nove godine.

U duhovnom smislu, Nova godina postoji onda kada neko, od onih koji žive u nebrizi, počnu da brinu za svoje spasenje.

Pošto je Nova godina, početak svih dana u godini, to bi u taj dan trebalo da čovek preispita sebe i svoja dela, kako bi prvog dana u Novoj godini krenuo i novim putem koji vodi u Carstvo Božije. U taj dan čovek bi trebalo da sabere svoje misli, ali misli dostojne hrišćanstva, koje bi mogle da upravljaju svim njegovim delima tokom cele godine. Suština pomenute promene sastoji se u tome da čovek, od toga trenutka, živi za Boga i bližnjega svoga, a ne više samo za sebe kao ranije.

(Espreso/Lepa i Srećna)