Zbog ovih lekova mogu da stradaju bubrezi: Ako ih uzimate nekontrolisano, napravićete kataklizmu

Bubrezi su vitalni organi čiji poremećaj rada može da dovede do ozbiljnih bolesti. Lekari kažu da lošim navikama često ugrožavamo zdravlje bubrega. Neadekvatna telesna težina, neselektivna primena lekova i suplemenata, nedovoljan unos tečnosti, mogu da dovedu do zdravstvenih problema sa bubrezima čiji je zadatak da izbacuju štetne supstance iz tela. Bubrezi su ograni koji održavaju ravnotežu vode, tečnosti, minerala, hemijskih supstanci, to jest, elektrolita kao što su natrijum, kalijum i slično, upozoravaju stručnjaci, okupljeni oko američkog udruženja National Kidney Foundation.

Zdrava ishrana i adekvatna telesna težina

Gojaznost je bolest koja u nekim slučajevima može da poremeti rad svih organa uključujući i bubrege. Gojaznim osobama se savetuje lečenje pod nadzorom stručnjaka i zdrav način ishrane u kojem nema mesta za industrijski prerađene namirnice sa dosta aditiva, soli, masnoća, šećera. Sve se mora dopuniti svakodnevnom fizičkom aktivnošću i adekvatnim količinama sna, jer i nedovoljno sna može da dovede do hormonskog disbalansa i osećaja gladi.

Kada se savetuje smanjen unos proteina?

Pacijenti sa bolestima bubrega zahtevaju određeni način ishrane, koji je i deo terapije hroničnih bolesti bubrega, sa ciljem da umanji nivo razgradnih produkata u krvi. Bolesni bubrezi nisu u stanju da filtriraju i uklone sve otpadne materije, zato je odgovarajuća ishrana način da se uspori bolest i sačuva dobra funkcija bubrega.

Opšta preporuka jeste da se smanje količine soli. Iz ishrane se izbacuju čitave grupe namirnica, na primer, neke vrste voća i povrća. Ograničenja u ishrani zavise od oblika i faze bolesti bubrega. U početnim fazama, ishrana se bazira na niskom unosu natrijuma, ovo je posebno bitno za osobe koje imaju pridružene bolesti, na primer, dijabetes tipa 2. Ukoliko dođe do napretka bolesti, pacijentima se savetuje smanjen unos proteina i namirnica bogatih kalijumom i fosforom.

Ne postoji jedan način ishrane koji će odgovarati svim bolesnicima

Stručnjaci kažu da je zadatak ishrane da rastereti bubrege čija je funkcija umanjena i spreči poremećaje u ravnoteži tečnosti i elektrolita. Ne postoji jedan način ishrane koji će odgovarati, na primer, svim pacijentima sa hroničnom bolešću bubrega. Ishrana se prilagođava stepenu bubrežne insuficijencije, mogućim pridruženim bolestima i opštem stanju pacijenta. Moguće je da će dijeta koja je bila odgovarajuća u jednom periodu, posle izvesnog vremena biti zbog promene stanja pacijenta nefunkcionalna.

Bubrezi su nekada posebno osetljivi na pojedine lekove

Generalna preporuka jeste da ukoliko imamo bilo kakvu bolest bubrega, ali i ako želimo da sačuvamo zdravlje ovih organa, izbegavamo upotrebu lekova bez prethodne konsultacije sa lekarom ili farmaceutom. Nesteroidni protivupalni lekovi koji se mogu kupiti u slobodnoj prodaji kao što su ibuprofen i naproksen mogu da budu štetni za bubrege, posebno ukoliko se piju često i u velikim dozama.

Lekari skreću pažnju i da dugotrajna upotreba lekova inhibitora protonske pumpe, za suzbijanje lučenja želudačne kiseline, može da bude faktor rizika za nastanak hroničnog oboljenja bubrega. Preporuka je da se ovi medikamenti uzimaju pod nadzorom stručnjaka.

Obratite pažnju i na antibiotike

Neselektivna primena antibiotika isto može da bude štetna za bubrege, posebno ako imamo već bilo koji oblik bolesti bubrega. Određene vrste antibiotika, kao što su penicilin, sulfonamidi, cefalosporini, mogu da budu pokretači oštećenja bubrega ako se ne koriste prema uputstvu stručnjaka.

Kako bismo sprečili bolesti bubrega bitno je da analgetike ne koristimo u neograničenim količinama, potrebno je da izbegavamo više lekova protiv bola u jednoj piluli. Ukoliko već koristimo analgetike bitno je da unosimo dovoljne količine vode, ne pijemo zajedno alkohol i analgetike, da sledimo uputstva koja su naznačena na svakom leku.

Raznorazni dodaci ishrani, suplementi, mogu da ugroze bubrege. U povećanom riziku su osobe sa bolestima bubrega. Preporuka je da ne uzimamo na svoju ruku ove proizvode, posebno ako već pijemo lekove.

Voda i zdravlje bubrega

Adekvatan unos vode bitan je za rad bubrega, jer nedovoljna količina tečnosti može dovesti do peska, kamena u bubregu, infekcija. Lekari upozoravaju da slana hrana, uz mali unos pitke vode pogoduje razvoju bolesti. Ukoliko ne unosimo dovoljno tečnosti u toku dana, postoji minus vode u organizmu i dolazi do stvaranja prezasićenog urina, mineralnim solima koji su osnova za stvaranje peska, naglašavaju doktori.

Lekari kažu da većina pacijenata sa peskom ili kamenom u bubregu popije dve do tri šolje vode dnevno iz gradskog vodovoda. Pojedini stručnjaci savetuju da uz česmovaču, pijemo na primer i uvin čaj kako bi se stvorila bazna sredina u urinu, koja ne dopušta kristalizaciju i spajanje minerala i samim tim nastanak peska ili kamena.

(Espreso/eklinika/D.T./Prenela PV)