METJU DŽONS, REDITELJ FILMA O DŽEJMSU LAVELU: Kako izgleda kada neverovatno mladi ostvarite najluđe snove

Jedan od posebnih događaja Festivala evropskog filma Palić (20-27. jula) biće specijalna projekcija britanskog muzičkog dokumentarca „Man from Mo’Vax“ koji govori o turbulentnom životu i karijeri ikone underground DJ scene Džejmsa Lavela. Festival će tim povodom ugostiti reditelja filma Metjua Džonsa, producenta Majkla MekMahona i glavnog protagonistu filma Džejmsa Lavela, koji će nakon projekcije, 25. jula u bioskopu Abazija na Paliću, odgovarati na pitanja publike.

U ovom atipičnom dokumentarcu, koji na krajnje iskren način prikazuje uspone i padove popularnog umetnika, gledaoci će moći da prođu kroz gotovo tri decenije koje su oblikovale savremenu britansku kulturu, a u filmu o Lavelovom uticaju na muzičku scenu govore brojni svetski poznati izvođači (DJ Shadow, Ian Brown, Massive Attack, Grandmaster Flash, Josh Homme, i drugi) koji su tokom karijere sarađivali sa njim.

Tim povodom smo razgovarali sa rediteljem filma Metjuom Džonsom, koji je za Espreso preneo svoje utiske o dugogodišnjem radu na filmu.

Kakav je bio vaš prvi kontakt sa muzikom i delom Džejmsa Lavela? Da li ste bili ljubitelj njegovog rada pre nego što ste ga lično upoznali?

Prvo sam ga upoznao preko rođaka. Bila je 2006. godina, a Džejms je imao probe sa svojim bendom UNKLE u studiju prekoputa rođakovog paba u Istočnom Londonu. Išli su na turneju i hteli su da snime film "iza kulisa", pa im je bila potrebna producentska kuća. Tako sam isprva i ušao u priču - kao producent neke vrste kratkih online dnevničkih filmova, što je raslo i evoluiralo tokom skoro čitave decenije, da bi na kraju postalo film "The Man from Mo'Wax".

Bio sam veliki fan ploče "Endtroducing" kojom je DJ Shadow debitovao na etiketi Mo'Wax. Bilo mi je tek 15 godina kada je album izašao, tako da sam bio veoma mlad. Prostorije izdavača Mo'Wax bile su samo kilometar daleko od mesta na kome sam odrastao, tako da je sve to bilo deo mog odrastanja tokom tinejdžerskih godina. Ko bi rekao da ću o tome naposletku da snimim film.

Kako ste odlučili da radite film o Lavelu?

Nije bilo početka u stilu "hajde da napravimo film o njegovom celom životu". Prvo su bili dnevnički filmovi sa turneje, potom smo ostali na snimanju četrtog albuma grupe UNKLE. Tada su stvari krenule naopako, i sve je malo "zapelo" dok nismo bili sigurni da imamo odgovarajući kraj. U startu sam znao da je Mo'Wax srce priče. Ovaj izdavač je postao legendaran i hteo sam da ispričam priču o njemu, ali i da ga povežem sa ljudskom pričom o mladom dečaku koji ide za svojim snovima. Bio je to veoma organski proces. Ali i pre nego što sam započeo montažu znao sam o čemu je film, kako je počeo, gde je otišao i kako je završio.

Da li je bilo teško ubediti Lavela da vam preda na stotine prethodno neobjavljivanih privatnih video snimaka? Da li je to to bila vaša ideja i kako je on reagovao?

Ni u jednom trenutku ga nisam pitao 'možeš li mi, molim te, dati svoje neobjavljene snimke'. Jednog dana mi je tek tako predao gomilu starih traka i rekao 'Mislim da ovde možda ima nečega'. Morali smo da gledamo sate gluposti i nebitnih snimaka kako bismo našli najbolje delove. Kao što je recimo snimak Toma Jorka koji snima "Rabbit In the Headlights", a koji sam našao na neobeleženoj mikroMV traci na dnu kutije. Džejms se čak ni ne seća da je to snimio.

Takođe smo našli ranije neobjavljene snimke sa MTV-ja, kao i snimke drugih reditelja. Isto tako, i privatne snimke od Swiftyja i DJ Shadowa. Sve to nije stiglo preko noći. Izgradio sam film kroz istraživanje, očuvavanje i kopanje. Kao što je DJ Shadow 'kopao' u potrazi za svojim semplovima, mi smo nešto slično radili sa snimcima za ovaj film.

Pomenuli ste da je rad na filmu trajao deset godina. Na koji način je vaš odnos sa Džejmsom evoluirao tokom te dekade? Da li ste sve vreme imali isti koncept filma ili se i on menjao sa vremenom?

Naš odnos je uvek bio profesionalan. Ne bih sebe definisao kao Džejmsovog prijatelja, pa čak ni kao jednog od njegovih najbližih saradnika. Ali mislim da je važno da ne budete previše bliski subjektu vašeg dela, kako vam tačka gledišta ne bi bila kompromitovana.

Od trenutka kada sam preuzeo ulogu reditelja filma, znao sam da želim da napravim brzopoteznu, "od bede do uspeha" priču. Da prvih 30-ak minuta bude o vrtoglavom usponu do slave sa izdavačkom kućom Mo'Wax, da bi potom videli kako se ta priča raspliće. Samo su se detalji promenili u međuvremenu. Kako sam intervjuisao sve više njegovih prijatelja i saradnika, priča je bivala sve detaljnija, jasnija, pa je istina o svemu isplivala jer su sagovornici popunjavali praznine. Struktura filma je na kraju bila kakvu sam od početka želeo.

Koji je vaš omiljeni deo filma? Šta vam je naročito bilo interesantno, a da možda nije toliko opštepoznato iz Lavelove karijere i života?

Puno je momenata. O nekima ne mogu da pričam sada, jer sam već previše otkrio. Volim intervju s mladim Džejmsom, dok je imao plavu kosu. Našli smo ga u MTV arhivi. Nije bio nikad emitovan jer je bio požar u njihovoj zgradi, u kome je izgorelo pola materijala koji su planirali za dokumentarac o Mo'Waxu još devedesetih. Nikad ga nisu završili, zbog svega toga. Samo je ostala traka sa Džejmsom dok je bio plavušan. To je pravi biser. Lavel u punoj snazi. K*rčevit, naivan, u potrazi za svojim snom. Volim taj snimak.

Koji je vama najinteresantniji muzički period Lavelove karijere? Kako vidite njegov uticaj na britansku scenu?

Sve što je snimljeno za Mo'Wax, veoma je raznovrsno. Duboko, pionirski, različito. Ako budete zavoleli ovaj film, nađite vremena da poslušate rane radove sa etikete, ima toliko mnogo sjajnih traka koje nismo mogli da iskoristimo. Možete da se bukvalno izgubite u njihovom ranom katalogu.

Njegov uticaj je ispod površine. On je izgradio čitavu kulturu oko muzike. To ga čini jedinstvenim. Uzeo je stav iz panka, i objedinio ga sa hip hopom i jakim uticajem Džordža Lukasa. Džejms je oduvek radio drugačije i bio ispred ostalih. Mislim da je njegova sudbina da bude potcenjen, često je bilo i dosta mržnje oko njega, sumnjičavih ljudi. Na svaku osobu koju je impresionirao, ima drugih koje sumnjaju u njegov doprinos. Zbog toga je film interesantan. On je veoma kontraverzan, enigmatičan, i teško ga je staviti u neku fioku.

Kako vidite Džejmsovu karijeru danas? Kada se priča i piše o njemu, uglavnom su to osvrti na devedesete i saradnju sa DJ Shadowom.

U Velikoj Britaniji je upravo bio na svim vestima povodom nove interaktivne izložbe "BEYOND The ROAD" u prestižnoj galeriji Saatchi. Pronašao je novi, originalan način da ljudima predstavi svoju muziku tako što ju je "izlomio" da bude sastavni deo interaktivnog dela. Potom saradnja sa Punchdrunkom. Mislim da je izuzetno inovativna. Ne vidim da ima mnogo ljudi koji su svoje albume pretvorili u neobična, apstraktna interaktivna iskustva. Njegova sposobnost da evoluira i ostane relevantan zadržana je, bez sumnje, i dan danas.

Vaš film putuje na mnoge filmske i dokumentarističke festivale širom sveta, gde publika možda nije toliko upoznata sa Lavelovim radom i značajem. Na koji način se ta publika može povezati sa filmom, i šta je ono što je "univerzalno" u njemu u smisli vizualnog jezika i lične priče?

To je film o sudaru prijateljstva i uspeha. Film o tome kako izgleda ostvariti najluđe snove u neverovatno mladom uzrastu. O tome da treba da budete oprezni šta želite. O hrabrosti da ostvarite vaše ambicije. Svi ti elementi priče mogu da dopru do publike širom sveta. Ona nije samo o Mo'Waxu, DJ Shadowu, trip hopu ili grupi UNKLE. Još je više o tome kako se predivna prijateljstva rađaju iz zajedničkih snova, i o tome kako ti snovi mogu da se tragično uruše. Način na koji reagujete kada se snovi raspadnu je ono što vas zaista određuje.

BONUS VIDEO: ESPRESO LIVE SESSION #6: Glib (VIDEO)

(Espreso.co.rs / Nikola Marković)