top 5
ESPRESOV VODIČ KROZ FEST: Pet filmova po preporuci DIMITRIJA VOJNOVA (VIDEO)
U našem specijalu filmove s predstojećeg izdanja FESTa- preporučuju i komentarišu renomirani filmski stvaraoci i kritičari
U susret 47. izdanju filmskog festivala FEST, koji će se održati od 22. februara do 3. marta 2019. godine. u Sava centru, Domu omladine, Kombank dvorani, DKC-u i Fontani, Espreso Kultura vas vodi kroz ovogodišnji program ove manifestacije.
U našem specijalnom vodiču filmove će preporučiti i komentarisati renomirani filmski stvaraoci i kritičari - Dimitrije Vojnov, Đorđe Bajić, Zoran Janković, Slobodan Vujanović, Miloš Cvetković...
Serijal započinjemo preporukama našeg poznatog scenariste i dramaturga Dimitrija Vojnova.
DIVLJI
DIVLJI jedan od dva filma sa Feliksom Maritoom u glavnoj ulozi na ovogodišnjem FEST-u. Prilično hardkor kad je reč o prikazu seksa, što je uostalom tradicija FEST-ovih ponoćnih programa, ali je iznad svega jedna moćna socijalna drama koja evocira uspomenu na PONOĆNOG KAUBOJA, jedan od najupečatljivijih filmova sa prvog FEST-a.
Glavni junak ovog filma je pariska muška prostitutka, junak krajnje neizvesne sadašnjosti, a naročito budućnosti, koji tavori na margini uličnog tržišta seksa. Čim se u dijalogu začuje srpski jezik, znamo da je junak na stranputici, a njegov sunovrat je totalan jer Srbi i jesu obeležili jednu davnu eru pariske prodaje tela sa krvavim posledicama.
Svet koji DIVLJI prikazuje naseljavaju žrtve i gubitnici, bilo da su klijenti ili seksualni radnici, a srećni ishodi su ponekad strašniji od katastrofalnih. Unutar svega ovoga autori uspevaju da naprave film koji je atmosferičan, ubedljiv, i uprkos tome što nema neke naročito agresivne melodramske preokrete, izrazito zaokružen. Premijera ovog filma u Kanu nije bila slučajnost, a njegov dolazak na FEST je fino podsećanje na prvo izdanje ovog festivala i utisak koji je ostavio Šlezindžerov klasik.
OSMI POVJERENIK
ŠAVOVI, REŽI, POSLEDNJI SRBIN U HRVATSKOJ ili PROCES U BIOSKOPSKOJ SALI još nigde nisu prikazani ali u regionalnoj ponudi ovogodišnjeg FEST-a ima naslova u čije smo se domete mogli uveriti. Tu se izdvaja OSMI POVJERENIK, ekranizacija kultnog romana Renata Baretića.
Reč je o uspešnoj ekranizaciji savremenog romana u kojoj Ivan Salaj zasigurno ima dosta prostora koji nije pokrio - pre svega film je mogao biti vizuelno uzbudljiviji, i svakako je mogao biti kraći, međutim, uprkos svemu tome, intrigantnost Baretićevog rukopisa je očuvana, prebacivanje proze u dramsku formu je skrupulozno ostvareno, i nastao je film koji se nenametljivo bori za gledaočeve simpatije. OSMI POVJERENIK je od same ideje da se adaptira savremeni i nagrađeni roman dobrodošlo staromodan. Odavno nismo imali uspešne filmove tog kova, a kad se tome doda da je i komunikativan, onda baš ovaj film bez srpskog upliva ponajviše podseća na Jugoslaviju.
ROBI MILER - ŽIVOT U SVETLOSTI
Nisam siguran koliko je dokumentarni film ŽIVOT U SVETLOSTI zanimljiv za širu publiku, ali smatram da filmofili i oni koji se bave filmom profesionalno ne bi smeli da ga propuste. Robi Miler je direktor fotografije koji je neizmerno doprineo svetskoj kinematografiji, i ostavio je dubok trag, od radova Vima Vendersa do američkog nezavisnog filma. U svemu tome vodio ga je jasan autorski koncept i specifični principi rada. Uz vrlo luksuzan izbor inserata, ovaj film pokušava da pronikne u Milerovu poetiku, način rada, ali i odnos sa najbližim saradnicima, kako rediteljima tako i rasvetljivačima, pokazujući koliku cenu u pogledu privatnog života plaćaju vrhunske svetske filmadžije koje su neizbežno i globtroteri i zaljubljenici u svoj posao. Na kraju ostaje i tema za razgovor - na kog američkog reditelja Miler misli kada majci objašnjava da je vrlo nesiguran. Ja tipuje da je to Džon Meknoton.
DOGMAN
Mateo Garone se u filmu DOGMAN vratio na Siciliju, u svet Koza nostre ali ovoga puta u jednom neorealističkom ključu. Naime, DOGMAN je deo Garoneove faze u kojoj produkuje filmove koji su na neki način kvintesencija bioskopskog ugođaja na festivalski način. DOGMAN svakako ne može pretendovati na status blokbastera ali jeste sve ono što zamislimo kada nam neko kaže da je reč o italijanskom festivalskom filmu na tu temu.
Rediteljski postupak je definitivno u duhu savremenog art hausa, ali pristup je u suštini muzejski. Naslovni lik u suštini plemenitog neuglednog sanjara, skoro jurodive figure kao da je prenet iz nekog starog neorealističkog rada, ili barem iz nekog ranog Kusturice rađenog na tom tragu. To što film nije avangardan, nimalo ga ne diskvalifikuje. Štaviše, nastupi na festivalima pokazuju da mu to ni art haus žreci nisu spočitali, čak naprotiv. U svom istraživanju mogućnosti festivalskog filma koji će kasnije živeti u bioskopu, Garone je našao mnogo zreliji materijal u ovoj svedenoj priči nego u svom ambicioznijem prethodnom filmu na engleskom jeziku.
PREPORUKA NA NEVIĐENO - GOSPODAR PARIZA
Ovaj film o Vidoku nisam gledao, ali svaki novi rad Žan-Fransoa Rišea predstavlja pokušaj francuske kinematografije da ne bude namenjena samo onima koji ne vole film. Vensan Kasel je u glavnoj ulozi i igra Vidoka kada je bio na prelazu od bitange do jednog od najuvaženijih detektiva u istoriji francuske kriminalistike.
BONUS VIDEO: NAŠ POSAO JE DA DECU UČIMO DA VOLE BALET: Kineski baletski pedagog Geng Weijie o igri, Srbiji, Aji Jung...
(Dimitrije Vojnov / Espreso.co.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!