RAJ LORIGA: Orvel za NOVE GENERACIJE ili zašto nikad nećemo biti zreli za SAVRŠEN SVET

Raj Loriga, koji važi za "nestašnog momka" španske književnosti, jedna je od zanimljivijih figura aktuelne literarne produkcije, a kritičari njegov rad smatraju vrlo sličnim onome što rade Haruki Murakami i Mišel Uelbek, velike i potvrđene zvezde svetske književne scene.

Njegov poslednji roman "Predaja" nedavno je, u izdanju beogradske Booke, preveden i na srpski jezik, te predstavlja pravu poslasticu za literarne sladokusce. Iako je u svetu prilično cenjen i popularan, ovo je tek druga Lorigina knjiga, od ukupno deset (uz dva filma koja je režirao), koja je objavljena na našem jeziku. Njegov debitantski roman "Najgore od svega" pojavio se u našim knjižarama davne 1997. godine, ravno pet godina nakon pojavljivanja u španskim knjižarama. Loriga je već tada bio neordinaran književnik jer je sa dugom kosom, tetovažama, cigaretom u uglu usana, tamnim rejbankama i kožnom jaknom više podsećao na rok zvezdu nego na pisca.

"Predaja" je veoma neobičan, distopijski roman o svetu u bliskoj budućnosti zahvaćenom misterioznim ratnim sukobom koji dovodi do velikih razaranja. Glavni lik, u isto vreme i narator, jedan je ruralni tip, bivši nadničar, koji je ženidbom sa bogatom mladom udovicom dospeo do viših slojeva u seoskoj hijerarhiji i omogućio sebi život u velikoj kući na bogatom imanju. Njegova dva odrasla sina odlaze u rat, a on ostaje sa suprugom na imanju gde, maltene bez kontakta sa svetom izvan sela, živi život u prinudnoj oskudici prouzrokovanoj ratnim sukobima, snalazeći se i racionalizujući do krajnjih granica. U nekom trenutku pridružuje im se i dečak koji je zalutao u njihovo selo i kojeg su prihvatili kao svoje, jer mališan ništa ne govori, tako da praktično ne znaju ništa o njemu i njegovoj sudbini.

Priča počinje da se usložnjava kada sve troje, po nalogu vlasti (nepoznato koje), napuštaju selo i odlaze ka tzv. providnom gradu u kojem ih čeka novi život na misterioznom i nesvakidašnjem lokalitetu. Tako, nakon niza peripetija, dospevaju u džinovski grad od stakla, u kojem je sve providno, pa čak i zgrade i pločnici, te uređeno do savršenstva na kojem bi im pozavidele i arhitekte komunističke utopije... Nema novca, prodavnica, televizije, svi rade poslove za koje imaju predispozicije, školovanje je besplatno, garderoba jednolična, hrana je obezbeđena (i to sve zdravi obroci), lečenje zagarantovano, uvek je dan, klima je umerena i prijatna... Jednom rečju - raj. Ali, uprkos idealnim uslovima života ljudska priroda se ne može ukrotiti, pa se i ovom raju javljaju prozaični problemi karakteristični za svaku civilizaciju.

Loriga se odlučio da priču, kao što rekosmo, ispriča iz perspektive jednog prilično prostog čoveka, fizičkog radnika i kasnije upravnika seoskog imanja, tipa koji je, kako sam često ističe, navikao da egzistenciju obezbeđuje "u znoju lica svoga". Zato je stil prilično uprošćen, kao i u mnogim Loriginim romanima, maksimalno sveden, bez dijaloga, sa mnogo introspekcije i povremeno komičnim banalizovanjem toka pripovedanja. Nema kićenja, bujnih opisa, stilskih bravura, već puka faktografija koja ovoj distopijskoj verziji moguće stvarnosti u bliskoj budućnosti daje na dodatnoj autentičnosti.

"Predaja" se nalazi na sasvim jasnom tragu čuvene Orvelove "1984", kao i romana koji su takođe inspirisani ovom temom. Međutim, umesto Velikog Brata koji upravlja celim projektom, u Orvelovom slučaju, Lorigina verzija budućnosti nas uči da svetom ne upravlja jedan Mastermajnd, odnosno centar sa trustom mozgova u sredini, već haos u kojem je teško zaključiti šta je istina a šta laž, odnosno ko je agresor a ko žrtva... Svaki put kad autor "Predaje" odluči da nam otkrije jednu enigmu, momentalno nam u isto vreme servira još bar tri rebusa, što roman čini veoma napetim i interesatnim, pa čitalac želi da što pre okrene sledeću stranicu.

Iako je žanrovski roman smešten u neodređenu budućnost, sigurno ćete, čitajući ga, prepoznati i deliće aktuelne stvarnosti koji će vas uznemiriti i naterati da stavite prst na čelo. Upravo zato je Loriga toliko poštovan u Španiji i širom sveta, a kritičari ga nazivaju majstorom "prljavog realizma".

Stvarno je majstor.

I to onaj čisti majstor.

BONUS VIDEO: ANA ĆURČIN: Živimo u vremenu gde se ljudi osećaju sami (VIDEO)

(Espreso.co.rs / Dejan Katalina)