vaŽno
JEDETE OVU RIBU, A ŽIV JE OTROV! U sebi ima NAJOPASNIJU STVAR
Jedna konzerva tunjevine u sebi sadrži 18.11 mikrograma žive, dok ista količina Albakor tunjevine sadrži 49.53 migrograma žive
Verovatno volite da jedete tunjevinu, pogotovu tokom posta. Odličan je izvor proteina i hranjivih supstanci koje vam pomažu da regenerišete telo.
Međutim, sigurno ste čuli da tunjevina nije baš zdrava. Postavlja se večito pitanje: koliko štete tunjevina iz konzerve može da nanese našem telu?
Tunjevina, kao i druge morske ribe, u sebi sadrži malu količinu žive. Svi znamo da je živa neverovanto otrovna i opasna po ljudski život. Na sreću, ribe u sebi sadrže male količine žive. Problem nastaje kada ljudi počnu da unose preveliku količinu tunjevine. Dakle, ako previše konzumirate tunjevinu postoji šansa da se otrujete živom i na taj način ugrozite sebi život. Naravno unos tunjevine mora da bude ogroman kako bi došlo do ovakvog trovanja.
Živa je jedan od najzastupljenijih toksina u ribljim produktima i izuzetno je štetna za sve, potogovo za žene koje planiraju trudnoću, trudnice i decu. Dozvoljen maksimalni unos žive je 1.6 µg po kilogramu telesne mase i to nedeljno!
Zapanjujući je podatak da tunjevina, u zavisnosti od vrste i mesta sabiranja u proseku sadrži oko 30 µg žive u 100 g konzerviranog proizvoda, a maksimalno može da sadrži čak i dva i po puta više. Nasuprot tome, konzervirana sardina sadrži oko 10x manje žive tj. oko 3 µg u 100 g proizvoda i taj odnos je više-manje konstantan.
Ranije je dijetetičarka objasnila i kakvu tunjevinu ne bi trebalo uzeti u prodavnici.
Trebalo bi da riba bude u vodi, ne u ulju, ali dobro pazite na još jednu stvar koja piše na konzervi. Dženifer Fiski, dijetetičarka iz Dalasa, objasnila je kakvu konzervu ribe nikada ne bi trebalo kupiti.
Ona je podvukla tri slova koja ne bi smela da se nađu na konzervi, odnosno savetovala da potražite konzerve na kojima je jasno naznačeno da ne sadrže "BPA".
- Supstanca bisfenol A (BPA) vezuje se za masti, pa tražite tunjevinu ili sardine na kojima piše da ne sadrže tu hemikaliju. Ako imate mogućnost, kupujte ribu u tegli, a ne konzervi - rekla je ona.
Bisfenol A je supstanca o kojoj se mnogo priča poslednjih dvadesetak godina. Uneta u prekomernim količinama, može da poremeti balans hormona zbog čega je u nekim proizvodima, kao što su flašice za bebe, zabranjenjena.
Evo nekoliko smernica prilikom kupovine ribe.
1 Rečne ribe vs. morske ribe
2 Velik rizik
2.1 AJKULA
2.2 SABLJARKA
2.3 SKUŠA
2.4 ALBAKOR TUNA
2.5 PANGASIUS
2.6 BABUSKA
2.7 ODRESCI OD TUNE I KONZERVISANA TUNA
3 Dobar izbor
3.1 LOSOS
3.2 SARDINE
3.3 INĆUNI
3.4 SOM
3.5 BAKALAR
3.6 PASTRMKA
3.7 OSLIĆ
Rečne ribe vs. morske ribe
Velik rizik
AJKULA
Ova vrsta ribe se nalazi na vrhu lanca ishrane i hrani se drugim ribama. Dakle, hrana koju jede ajkula je često već zagađena živom, pa se tako povećava i nivo žive u njenom mesu.
SABLJARKA
se bas kao i ajkula hrani drugim ribama i nalazi se na samom vrhu lanca ishrane, te i nju treba izbegavati.
SKUŠA
Iako je mnogi preporučuju, skušu treba izbegavati, jer je predator i ne bira šta jede, pa postoji velika verovatnoća da je puna žive.
ALBAKOR TUNA
Ova vrsta tune može sadržati povišen nivo žive, pa se preporučuje da je zamenite tunjevinom u konzervi, koja nema toliko žive.
PANGASIUS
Ova vrsta soma je prepuna hemijskih otrova i bakterija, jer se uzgaja u reci Mekong, jednoj od najzagađenijih reka na planeti, koju velikim delom čini industrijska otpadna voda. Hrani se ostacima drugih riba.
BABUSKA
pripada porodici šarana. Ova slatkovodna riba, poreklom iz Sibira, veoma je prilagodljiva, a kod nas je donesena iz Kine. Budući da ne zahteva posebne uslove života i da je svaštojed, može biti potencijalno štetna ukoliko se lovi u zagađenoj reci.
ODRESCI OD TUNE I KONZERVISANA TUNA
obično sadrže više žive od konzervirane light tune (tunjevina u sopstvenom soku). Preporučuje se ograničavanje unosa tune na 170 g nedeljno. Ili drugim rečima, tuna iz konzerve se može jesti najviše jednom nedeljno.
Napomena: Ribu i morske plodove izbegavajte da jedete u sirovom stanju, između ostalog i zbog virusa i bakterija koje jedino visoka temperatura može da eliminiše.
Dobar izbor
LOSOS
treba jesti jer sadrži puno vitamina D, vitamina B12, selena, omega-3 masnih kiselina. Ali uvek birajte onaj organski, koji ima mnogo svetliju, bledoružičastu boju, nije jarkoružičast ni narandžast kao losos iz uzgoja.
Gajeni losos hrane veštačkom bojom kantaksantinom da bi dobio izražajnu ružičastu boju i upravo takav losos najčešće viđamo u našim ribarnicama.
Naučnici su još 1990. upozorili da je ova boja otrovna i savetovali su da se zabrani njeno korišćenje u uzgoju životinja, ali to nije prihvaćeno.
SARDINE
su jeftina i pristupačna opcija, a ujedno su i veoma zdrave. Izuzetno su bogate vitaminom D, zdravim mastima i kalcijumom, budući da sadrže sitne kosti.
INĆUNI
sadrže znatno manje žive od skuše, a sadrže puno gvožđa.
SOM
Iako nema dovoljno masti kao losos, tunjevina, skuša i ostale masne ribe, som ima dovoljno omega-3 masnih kiselina i zaslužuje da se nađe na trpezi.
BAKALAR
je riba bogata ne samo omega-3 masnim kiselinama već i aminokiselinama. Isto važi i za haringu.
PASTRMKA
je slatkovodna vrsta ribe koja ne može živeti u zagađenom okruženju, pa zbog toga spada u najkvalitetnije ribe. Sadrži izrazito veliki procenat gvožđa, pa se preporučuje ljudima koji pate od anemije.
OSLIĆ
je najzastupljenija morska riba kod nas jer dobro “podnosi” zamrzavanje, ali i zbog povoljnog odnosa cene i kvaliteta. Meso oslića je sočno, nemasno, izuzetno bogato belančevinama, kao i fosforom.
(Espreso/ Stil)