Ilustracija, Foto: EPA-EFE/PATRICK SEEGER

U SVETLU BREGZITA

NOVI UDARAC NA INDUSTRIJU ZABAVE: EU planira da ograniči broj britanskih filmova i televizijskih emisija!

Velika Britanija je najveći evropski proizvođač televizijskog programa i filmova i ta joj industrija donosi godišnje 1,4 milijarde funti

Objavljeno: 23.06.2021. 14:25h

Evropska unija namerava da preduzme mere zbog, kako smatra, nesrazmerno velike zastupljenosti britanskih televizijskih i filmskih sadržaja u Evropi, što će, u svetlu Bregzita, biti novi udarac za britansku industriju zabave i za uticaj Londona u inostranstvu.

Velika Britanija je najveći evropski proizvođač televizijskog programa i filmova i ta joj industrija donosi godišnje 1,4 milijarde funti, ali EU tu dominaciju vidi i kao pretnju "kulturnoj raznolikosti" starog kontinenta, navodi se u internom dokumentu Unije u koji je uvid imao britanski Gardijan.

Taj stav samo će pojačati tenzije koje postoje između Brisela i Londona od kako je Velika Britanija napustila EU, a time i evropsko jedinstveno tržište i carinsku uniju, piše portal Euraktiv Srbija.

Britanci su pre tačno pet godina, 23. juna 2016. na referendumu odlučili da napuste EU, a veze između Britanije i EU i formalno su presečene 31. decembra 2020. godine.

Od tada, sporna pitanja sežu od britanskih kobasica, ribolova u Lamanšu, pa do statusa jedine kopnene granice Britanije sa Unijom, između Severne Irske i Republike Irske.

U osnovi spora oko sedme umetnosti je da li britanska televizijska i filmska industrija sada može da se nazove "evropskim proizvodom" u skladu sa definicijom EU.

Prema Direktivi Evropske komisije o audiovizuelnim medijskim servisima, televizijske stanice u zemljama EU moraju većinu svog programa da ispune evropskim sadržajima, a i na platformama koje nude video na zahtev (VOD), kao što su Amazon ili Netfliks, najmanje 30 odsto naslova mora biti iz Evrope.

Neke su zemlje otišle i korak dalje, pa tako u Francuskoj čak 60 odsto sadržaja na VOD platformama mora biti evropskog porekla, a ti distributeri su dužni i da 15 odsto svoje zarade ulože u audiovizuelnu i filmsku produkciju u EU.

Prema dokumentu na koji se poziva Gardijan, zvaničnici EU sada smatraju da je u svetlu Bregzita uključivanje britanske produkcije u te kvote dovelo do nesrazmerne zastupljenosti britanskih programa na televizijama članica EU.

"Velika dostupnost britanskih sadržaja na VOD servisima, kao i privilegije koje donosi kvalifikacija 'evropsko ostvarenje', mogu da rezultiraju nesrazmernim prisustvom britanskih sadržaja na VOD, i da spreče veću raznovrsnost evropskih ostvarenja (uključujući i ona iz manjih zemalja ili na jezicima koji su manje u upotrebi)". navodi se u dokumentu koji je upućen članicama EU.

U dokumentu se ocenjuje da ta nesrazmerna zastupljenost može da utiče na ispunjenje ciljeva evropske Direktive o audiovizuelnim medijskim servisima, a to je "promocija evropskih ostvarenja i kulturne raznolikosti".

"Iako je Ujedinjeno Kraljevstvo sada za EU 'treća zemlja', njegovi audiovizuelni sadržaji se i dalje tretiraju kao 'evropsko ostvarenje' skladu sa definicijom iz AVMS Direktive, pošto ta definicija proizlazi iz Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji Saveta Evrope, čiji je Velika Britanija i dalje član", piše u dokumentu EU.

Evropska komisija, piše Gardijan, dobila je zadatak da sprovede studiju o uticaju britanskih sadržaja na "kulturni diverzitet" EU, što bi, prema diplomatskim izvorima britanskog lista, mogao da bude prvi korak u pravcu ograničavanja evropskih privilegija koje britanska filmska i televizijska industrija još uvek uživa.

Izvori iz britanske audiovizuelne industrije veruju da se više uopšte ne postavlja pitanje da li, već kada će se to dogoditi, i da britanska vlada tu gotovo ništa ne može da učini.

Prema izvorima iz EU, inicijativa će verovatno dodatno dobiti na težini kada početkom 2022. predsedavanje Unijom preuzme Francuska, koja u tom pitanju uživa i podršku Španije, Grčke, Italije, Austrije i drugih zemalja Unije. ; Redovno preispitivanje i ažuriranje Direktive EU o audiovizuelnim medijskim servisima na dnevnom redu je za tri godine, pa se veruje da bi tada mogle da budu usvojene i eventualne izmene.

Bonus video:

(Espreso/Agencije)