Srbin koji je obišao Grenland otkriva šta misli tamošnji narod o Trampovim fiks idejama: Smatra da će se desiti ovo

Bila je dovoljna samo jedna izjava novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa, pa da se oči celog svetla usmere ka Grenlandu. Ideja o otimanju ledenog ostrva od Danaca, nikome se nije dopala, a svojih pet minuta su imali i Srbi, koji su se na Iksu (nekadašnjem Tviteru) dobro zabavili.

Iv Beserovac, odnosno, "Nomaddna" kako se potpisuje na mrežama, iz Beograda, jedan je od domaćih travel blogera koji obilazi destinacije koje nisu hit na Instagramu i TikToku, već pažljivo bira zemlje i avanture. Nakon što se smrzavao u najhladnijoj oblasti na svetu u Jakutiji, u pasošu je jednostavno morao da se nađe pečat Grenlanda. U tome je prošle godine napokon i uspeo.

Kako je Iv stigao do Grenlanda

Kako je rekao na početku razgovora za "Blic", to nije bilo lako, budući da avio-karte do nove tačke razdora političke elite sveta košta "kao svetog Petra kajgana".

– Uvek je bilo teško doći do Grenlanda, prvenstveno finansijski. I onda sam zaista imao sreće, uletela je ta jedna, dosta povoljna karta. Od Beograda do Kopenhagena, pa od Kopenhagena do Grenlanda, sve zajedno nešto manje od 500 evra. Samo sam rekao "Ovo je sad ili nikad, šansa da odem tako daleko za te pare teško da će se ikada ponoviti" – kaže nam Iv na početku razgovora.

Imaju autonomiju, ali i dalje zavise od Danske

Za ulazak u zemlju nije potrebna viza budući da se vodi kao teritorija Danske, baš kao i Farska ostrva. Uprkos tome, nije članica Evropske unije iz koje je svojevoljno izašla još osamdesetih godina prošlog veka. Kako kaže naš sagovornik, nakon burnog političkog života u 19. i 20. veku i represiji od Danaca koji su uveli obavezan danski jezik u obrazovne institucije ranih šezdesetih, starosedeoci Grenlanda Inuiti ipak su uspeli da se izbore za sebe.

– Oni danas imaju neku svoju vrstu autonomije, ali im je Danska u prošlosti, gledano kroz istoriju baš napravila problem. Udarili su im kvote za ribolov, za kitolov. Oni su se milenijumima bavili time i strpali su ih preko noći praktično u fabrike koje su im oni napravili. Danas oni pričaju sva tri jezika, danski, engleski i lokalni, odnosno inuitski – objašnjava nam.

Inuiti i kultura Grenlanda

Ono na šta nas upozorava kroz smeh jeste da Inuite nikako ne zovete Eskimima, jer iako su deo istočnog plemena Eskima, jednostavno ne vole da ih tako zovu.

– Iako su deo plemena. Na njihovom jeziku, kada se prevede reč Eskim, dobije se "čovek koji jede sirovo meso". To ih baš vređa – objašnjava nam Iv.

Kako Grenland izgleda danas

Prema njegovim rečima, Grenland danas podseća više na evropske države, posebno zbog svojih živopisnih boja koje dominiraju na fasadama kuća. U kontaktu sa lokalnim tinejdžerima pokušao je da upozna njihovu srž. Ispostaviće se, mladi se ne razlikuju uopšte od svojih vršnjaka iz Evrope.

– U tom turističkom gradu gde sam ja bio, Ilulisa, postoji jedan normalan tržni centar gde možeš bukvalno da nađeš proizvode iz celog sveta, naravno potencijalno šta oni najviše vole da jedu i piju. Grenland geografski pripada Severnoj Americi, a administrativno Evropi, zato što je deo kraljevine Danske. Mislim da su po svom kulturološkom nahođenju jednostavno ljudi za sebe, upravljaju, bave se ribolovom, totalno nemaju veze ni sa jednim ni sa drugima – svoji su – priča nam Iv navodeći kako let od Kopenhagena trajao par sati.

Tinejdžeri su, kao i kod nas, u velikoj meri na društvenim mrežama. Tradicionalno se ipak zadržalo u arhitekturi.

– Svi su, naravno, na Jutjubu, kao i ceo svet, i teško je reći da su Evropljani ili Amerikanci, jer im ponašanje ne odudara od tipa vršnjaka iz Beograda. Upoznati su sa svojom istorijom, otkrili su mi i značenje boja kuća. Naime, da bi se razbila monotonija koja usled vremenskih prilika, jer već u tri sata popodne može da krene apokalipsa, pa se sve zacrni, zasivi. Kroz istoriju svaka boja je označavala nešto. Primera radi, žute kućice su bile apoteka, crvene su bile prodavnice. Danas je već druga situacija, ali se vodi računa o tome da se razbije monotonija – priča Iv za "Blic".

Spoj tradicije i modernog života

Puteva nema mnogo, objašnjava nam, navodeći da se radi o tek tridesetak kilometara, budući da je dominantno prevozno sredstvo brod, što mu je upalo u oči budući da se radi o velikom ostrvu. Ono što mu je upalo u oko jeste savršena mešavina modernog i tradicionalnog načina života koji prema njegovim rečima, savršeno funkcioniše.

– U manjim mestima su održali ribarenje, tradicije, čak i koriste pseće zaprege kao sredstvo prevoza. Naime, imaju posebne vrste pasa koja živi tamo i ne dozvoljavaju mešanje rasa. Razlog je što je ona autohtona i može da podnese niske temperature koje vladaju tamo. Žive u normalnim kućama, nema preteranog raskoša, ali daleko je od sirotinje. Izgleda sve simpatično, baš kao u Skandinaviji i rekao bih, vode normalan život – kaže nam.

Geopolitička situacija i Grenland

Ono što je imao prilike da pročita, čuje od lokalaca, ali se i informiše unutar same zemlje, jeste činjenica da je Grenland usled globalnog zagrevanja zaista postao interesantan svima zbog rudnih bogatstava koja polako postaju dostupna nakon otapanja leda. Upravo to se navodi kao jedan od glavnih razloga političkog svojatanje ove države od strane Trampa, Danske, ali i Rusije. Upravo tu smo došli do onoga šta nas je najviše zanimalo – šta misle Grenlanđani?

– Imaju danske pasoše, pitaju se za unutrašnja pitanja, sudstva, imaju dosta autonomije, dok su im Danci i dalje nadležni za spoljnu politiku i vojsku. Temperamentom su mnogo su mirniji od nas, nekako su flegmatični, ali nakon ove situacije sa Trampom, moje mišljenje je da će da im proradi inat – da požele da budu svoji, da im ni Danska, ni Amerika. Međutim, tu su moguće razne političke igre, to nije moj fah, ali de fakto oni mogu iz cele priče oko rudnika da profitiraju. Sad, da li uz pomoć Danaca, Amerikanaca, to će biti na samom narodu koji, opet moram da kažem, nije baš blagonaklon prema kraljevini Danskoj zbog ružnih stvari iz prošlosti – kaže nam Iv na kraju.

Bonus video:

Espreso/Blic, Stevica Rajčetić/M.L.