Novi momenti! Upravo se oglasio premijer Grenlanda nakon najnovijih poteza Trampa: Ovo će odjeknuti, ko bi rekao?!

Premijer Grenlanda, ogromne arktičke teritorije bogate rudama u sastavu Danske, rekao je danas da njegovi stanovnici ne žele da budu Amerikanci, ali da on razume interesovanje izabranog predsednika SAD Donalda Trampa za to ostrvo s obzirom na njegovu stratešku lokaciju i da je otvoren za dublju saradnju sa Vašingtonom.

Grenland je autonomna oblast Danske i nalazi se severoistočno od SAD a severozapadno od Evrope i Danske, države Evropske unije kojoj to ostrvo pripada. Nadavno je Tramp izjavio da ne isključuje ekonomski pritisak pa čak ni vojnu silu da bi učini Grenland delom SAD, jer se navodno radi o "pitanju nacionalne bezbednosti".

Premijer Mut B. Eged je rekao da Grenland svakako jeste deo severnoameričkog kontinenta i "mesto koje Amerikanci vide kao deo svoga sveta". Takođe je rekao da nije razgovarao sa Trampom, ali da je otvoren za razgovore na temu "onoga što nas ujedinjuje".

"Kod kooperacije radi se o dijalogu. Kooperacija znači da se radi u pravcu iznalaženja rešenja", rekao je Eged.

Lider Grenlanda se zalaže za nezavosnost Grenlanda i na Dansku gleda kao na kolonijalnu silu koja njegovo lokalno stanovništvo, Inuite, ne tretira uvek valjano.

"Grenland pripada narodu Grenlanda. Nećemo da budemo ni Danci ali ni Amerikanci. Hoćemo da budemo Grenlanđani", rekao je Eged na zajedničkoj konferenciji za novinare sa danskom premijerkom Mete Frederiksen u Kopenhagenu.

Trampova žudnja za Grenlandom raspalila je uznemirenost u Danskoj i širom Evrope. ; SAD je transatlantski vojni i politički saveznik Evropske unije i vodeći član NATO alijanse, pa su mnogi Evropljani bili šokirani sugestijom izabranog američkog lidera da on razmatra i najmanju mogućnost da koristi silu protiv saveznika.

Fredriksen je rekla da vidi pozitivan aspekt diskusije o Grenlandu.

"Debata o nezavisnosti Grenlanda i poslednja saopštenja iz SAD pokazuju veliko interesovanje za Grenland. Ti događaji su pokrenuli mnoga razmišljanja i osećanja mnogih na Grenlandu i u Danskoj", rekla je ona i dodala: "SAD su naš najbliži saveznik, i učinićemo sve da nastavimo snažnu saradnju".

Dvoje lidera dali su izjave na redovnom zasedanju Danske i dve njegove autonomne teritorije - Farskih ostrva i Grenlanda - i sastanak nije bio organizovan povodom Trampovog istupa.

Na Grenlandu živi samo 57.000 ljudi ali je to ostrvo, najveće na svetu, pokriveno snegom i ledom bogato naftom, gasom i retkim rudama. Strateška je lokacija na Arktiku na kojem Rusija, Kina i druge zemlje žele da prošire uticaj kako klimatske promene dovode do topljenja leda.

Zašto Tramp želi Grenland? Ključne su klimatske promene

Ogromni ledeni pokrivači i glečeri Grenlanda brzo se povlače kako se Zemlja zagreva zbog ubrzanih klimatskih promena. To topljenje leda moglo bi omogućiti bušenje nafte i rudarenje minerala kao što su bakar, litijum, nikl i kobalt. Ovi mineralni resursi su ključni za brzo rastuće industrije koje proizvode turbine na vetar, dalekovode, baterije i električna vozila.

Zbog viših temperatura, oko 28.500 kvadratnih kilometara grenlandskih ledenih pokrivača i glečera se već otopilo u protekle tri decenije, što je površina otprilike veličine američke države Masačusets.

Potencijalno vredno nalazište minerala, ali i novi pomorski putevi

Danska vlada je 2023. objavila izveštaj u kojem je detaljno opisan potencijal Grenlanda kao bogatog nalazišta vrednih minerala. Arktičko ostrvo ima "povoljni uslove za formiranje rudnih naslaga, uključujući mnoge kritične sirove minerale".

Topljenje leda na Arktiku otvara i novu stratešku, geopolitičku prednost – kraće i efikasnije morske puteve. Na primer, plovidba Arktičkim morem od zapadne Evrope do istočne Azije je oko 40 odsto kraća u poređenju sa plovidbom kroz Suecki kanal. Brodski saobraćaj na Arktiku je već porastao za 37 odsto u protekloj deceniji, prema nedavnom izveštaju Arktičkog saveta.

Kina je pokazala značajno interesovanje za novu rutu kroz Arktik, a u novembru su se Kina i Rusija dogovorile da sarađuju na razvoju arktičkih pomorskih ruta.

"To je auto-put od Arktika do Severne Amerike"

Tramp je više puta nazvao klimatske promene "prevarom". Ali jedan od njegovih bivših savetnika za nacionalnu bezbednost, Robert C. O'Brajan, sugerisao je da je, između ostalog, upravo zbog posledica ovih promena Tramp zainteresovan da Grenland postane američka teritorija.

"Grenland je auto-put od Arktika pa sve do Severne Amerike, do Sjedinjenih Država", rekao je za Foks njuz.

"Strateški, to je veoma važno za Arktik, koji će biti kritično bojno polje budućnosti, jer kako klima bude toplija, Arktik će biti ruta koja može smanjiti upotrebu Panamskog kanala", dodao je on.

Bonus video:

(Espreso/Beta/Preneo: V.Š)