Ivan je bio žrtva vršnjačkog nasilja, posle udarca u glavu ostao je SLEP: Njegova životna priča kida DUŠU (VIDEO)

Ivan Mikuljan (23) nekada je mogao sve, a danas mu je i za obavljanje najosnovnijih stvari potrebna tuđa pomoć. Kobnu povredu zadobio je u organizovanoj tuči koja se dogodila u avgustu 2018. godine u Vinkovcima i upropastila mu život.

- Ne mogu ništa. Mogu da šetam tu gde je ravno, gde mogu da opipam rukom ili se držim uz zid. Na ulicu se ne usuđujem, da ne bi naišao neki auto, biciklo. Ipak neko, brat, tata ili stric, od njih trojice neko ide da šetamo pa me uhvati za ruku, pa prošetamo po selu, po ulici. Teško mi je, jer ne mogu ništa sam - priča Ivan za "HRT", aprilog možete pogledati OVDE.

- Bio je društven, vredan, svakome je hteo da pomogne, radio je na montaži kombajna. Dođe kući, ide prijatelju da pomogne. Vredan i pošten, ništa drugo ne mogu da kažem - objašnjava otac kakav je njegov sin bio pre povrede.

U optužnici se navodi da je tuča bila dogovorena putem Fejsbuka, ali Ivan tvrdi da za nju nije znao. Ivan Kalauz, Ivanov advokat, kaže da u pomenutoj tuči mladić nikome nije zadao nijedan udarac, ali je primio jedan, kako će se kasnije ispostaviti - koban. On je u tuči zadobio višestruke prelome luka jagodične kosti, očne šupljine, sinusa gornje vilice, višestruka krvarenja, nagnječenje mozga, pa je u bolnici proveo više od tri meseca tokom kojih je bio i u komi i na respiratoru.

Ipak, Ivan još čeka pravdu, budući da su prva dva pokušaja suđenja bila neuspešna, a od četvorice optuženih samo jedan mladić se izjasnio krivim.

- Oni se tako ponašaju kao da ništa nije ni bilo. Tako se meni čini. Svi kažu: "On je", pa "nije on" i tako - priča mladić.

Tužan život i pre nesreće

Porodicu Mikuljan ni pre nesreće život nije mazio. Ivanova majka, Ankica, preminula je u 30. godini od srčanog udara, čime je otac ostao sa troje dece od tri, četiri i pet godina.

- Rano su bez majke ostali i sad ovo opet... Svakako je bilo odgajati ih sam, srećom bili su zdravi, pa nisam puno doktore posećivao. U početku je bilo teško, kasnije se čovek na sve privikne - priseća se otac.

Kako nesreća nikada ne ide sama, Ivan i njegova baka ležali su u istoj bolnici na različitim odeljenjima, ne znajući jedno za drugo, nakon čega je ona preminula.

- Ona me je othranila, stalno je bila uz nas. Kada je mama umrla bili smo mali, nas troje. Stalno je pitala gde sam ja, već je bila bolesna, ali ne toliko jako. To ju je ubilo verovatno, što je patila za mnom - kaže mladić.

Prijatelji su gotovo nestali nakon nesreće, a Ivan danas živi od invalidnine koju dobija, ne može sam da skuva ručak, pospremi kuću, ali pomoći i podrške od porodice mu ne manjka. Ipak, sva četvorica muškaraca imaju samo jednu želju - da se svetlost vrati u Ivanove oči.

Bonus video:

(Espreso/Blic)