Koliko bi Grenland koštao Ameriku? Ukoliko bi autonomna teritorija proglasila nezavisnost od Danske, sve je moguće!

Novoizabrani američki predsednik želi da stavi Grenland pod američku kontrolu, a iako Danska kaže da najveće evropsko ostrvo nije na prodaju, Trampov potpredsednik Džej Di Vens rekao je da “na Grenlandu treba da se sklopi dogovor”. Dok postoji više opcija prema kojima bi Amerika mogla da stavi ostrvo pod svoju kontrolu, uključujući kupovinu, teško je proceniti koliko bi SAD trebalo da se “otvore” za Grenland, ali stručnjaci kažu da bi to svakako bila “kupovina veka”.

Ako je Donald Tramp zaista odlučan da stavi ostrvo pod kontrolu, mogao bi da pokuša da ga direktno kupi - ukoliko autonomna teritorija proglasi nezavisnost od Danske, da napravi od njega komonvelt poput Portorika, ili da privoli Grenland na sporazum kakav SAD imaju sa Mikronezijom i Maršalskim ostrvima, koji američkoj vojsci daje neometani pristup u zamenu za odbranu i finansijsku pomoć.

Tramp, međutim, nije isključio ni vojnu invaziju da dođe do Grenlanda. Iako je to malo verovatno, stručnjaci kažu da je takva retorika zabrinjavajuća.

- To bi bilo preuzimanje stranice iz priručnika Sadama Huseina i (Vladimira) Putina… Ovakva Trampova retorika je zabrinjavajuća, jer je on dolazeći predsednik SAD i njegove reči same po sebi imaju posledice po spoljne odnose – rekao je Brajan Finukejn, bivši pravni savetnik u Stejt departmentu.

Šta je rekao Džej Di Vens?

Trampov potpredsednik Džej Di Vens rekao je u intervjuu koji je emitovan u nedelju na “Foks njuzu” da “na Grenlandu treba da se sklopi dogovor”. Vens je rekao da vojna sila nije potrebna na Grenlandu i ukazao da SAD već imaju svoje trupe stacionirane na ostrvu.

- Grenland je strateški zaista važan za Ameriku i ima sjajnih prirodnih resursa – rekao je Vens.

On je dodao da su ljudi koje je Trampov sin Donald Mlađi sreo na Grenlandu, tokom posete prošle nedelje, rekli da “žele da budu ovlašćeni da razviju” te resurse. Vens je takođe ocenio da danska vlada nije uradila dovoljno na obezbeđivanju ostrva.

Potencijalni sporazum sa Grenlandom – koji obiluje neistraženim mineralima i ugljovodonicima ispod ledenih ploča - mogao bi obezbediti SAD ekskluzivan vojni pristup i pravo da odrede koje druge nacije mogu da stacioniraju svoje trupe na ostrvu. To bi moglo omogućiti Pentagonu veće prisustvo u regionu, istovremeno ograničavajući kineski pristup arktičkim brodskim rutama kako se polarni ledeni pokrivač topi, kao i vazdušnim i pomorskim bazama Rusije u Murmansku, na obližnjem poluostrvu Kola.

Stavridis: Trampova ideja nije luda

Džejms Stavridis, bivši vrhovni komandant NATO snaga u Evropi, smatra da Trampovi komentari o Grenlandu “nisu ludi”.

- To nije luda ideja… Mogli bismo mnogo toga da uradimo u smislu poslovanja, investicija, isključivanja Rusa i Kineza, i da radimo vrlo blisko s Grenlandom - rekao je on u nedelju u intervjuu za radio WABC.

Izražavajući podršku Trampovoj ideji, Stavridis je rekao da misli da je Grenland “strateški rudnik zlata za SAD”.

- Leži na samom vrhu severnog Atlantika. Štiti pristupe našoj zemlji... Geografski je veoma važan. Pun je strateških minerala, retkih zemnih metala, verovatno ima mnogo zlata. Ima mnogo prirodnih resursa - rekao je on.

- Ne mora da postane 51. država (Grenland), ali svakako može da bude ekonomski cilj za nas. Mislim da je to način na koji će se stvari odvijati. ... Premijer Grenlanda je rekao: “Nismo na prodaju, ali smo otvoreni za poslovanje”. Mislim da bi trebalo da ga uzmemo za reč - zaključio je Stavridis, preneo je “Hil”.

Premijer Grenlanda Mute Egede rekao je u petak da je “Grenland za grenlandski narod”.

- Ne želimo da budemo Danci, niti Amerikanci. Želimo da budemo Grenlanđani – rekao je on, dodajući da je “spreman” da razgovara sa Trampom.

Koliko bi Grenland mogao da košta?

Dok je Tramp jasno stavio do znanja da je ozbiljan u vezi s postizanjem dogovora za Grenland, iako Danska kaže da teritorija nije na prodaju, ako bi zaista došlo do pregovora oko Grenlanda, to otvara pitanje šta bi Amerika ponudila – ili bi trebalo da ponudi.

Grad Asijat na Grenlandu

Dejvid Barker, investitor za nekretnine i bivši ekonomista Njujorške federalne rezervne banke, procenio je “brzinski” za “Njujork tajms” da bi Grenland mogao da vredi između 12,5-77 milijardi dolara, na osnovu cene Devičanskih ostrva i Aljaske kao početnih tačaka i njihovog prilagođavanja na osnovu nominalne promene BDP-a Danske ili SAD, kako bi se uzeli u obzir inflacija i ekonomski rast. SAD su 1867. kupile Aljasku od Rusije za 7,2 miliona dolara (oko 150 miliona danas), dok su SAD kupile Devičanska ostrva - tada Danske Antile - za 25 miliona dolara (oko 657 miliona danas) zbog zabrinutosti za nacionalnu odbranu.

Ali, ovakva procena ima manje smisla ako nacionalna odbrana nije glavni cilj. SAD su već vojno prisutne na Grenlandu, a Danska je NATO saveznica.

"Dogovor veka"

Dok je pristup zalihama minerala na Grenlandu - poput bakra i litijuma koji su korisni za ključne tehnologije kao što su baterije i električna vozila - možda važniji za SAD, određivanje vrednosti ostrva na osnovu njegovih resursa moglo bi da bude nešto teže.

Donald Tramp mlađi u poseti Grenlandu

- Ako Grenland zaista pomaže u odbrani SAD, tada njegova vrednost raste sa veličinom američke ekonomije. Ako je jedina vrednost Grenlanda u mineralima, tada veličina američke ekonomije ne bi imala veliki uticaj na cenu – rekao je Barker.

“Fajnenšel tajms” govori o vrednosti od 1,1 milijardi dolara, na osnovu resursa na Grenlandu, ali Barker kaže da je ta procena temeljena na sumnjivoj pretpostavci.

- Američka vlada ne bi ostvarila punu korist od eksploatacije resursa. Prodavala bi prava za bušenje i rudarstvo kompanijama čije bi ponude ostavile prostor za njihove sopstvene troškove i profite – rekao je on.

Stručnjaci su, međutim, složni u jednom.

Kupovina Grenlanda, kako je rekao Barker, “bila bi dogovor veka”.

Bonus video:

(Espreso/Blic/J.R)