u pripravnosti su
Ova evropska zemlja se sprema za rat! Premijer alarmirao građane, dižu se avionu i brodovi (FOTO)
Švedska je samo jedna od zemalja koje se nalaze u blizini Rusije, a koje pojačavaju bezbednosne mere zbog sve većih pretnji
Premijer Švedske Ulf Kristerson rekao je da njegova zemlja nije ni u ratu, ni u miru i najavio da će po prvi put poslati oružane snage u Baltičko more, kao deo pojačanih napora za nadzor, usred niza sumnji na sabotažu podmorskih kablova. Švedska je samo jedna od zemalja koje se nalaze u blizini Rusije, a koje pojačavaju bezbednosne mere zbog sve većih pretnji.
Švedska je objavila da će poslati do tri ratna broda i jedan osmatrački avion za napore NATO za nadgledanje kritične infrastrukture i ruske "flote u senci" dok Alijansa pokušava da se zaštiti od sabotaže podvodne infrastrukture, preneo je “Gardijan”. Govoreći o nedavnom prekidanju podmorskog kabla u Baltičkom moru, Kristerson je na otvaranju trodnevne godišnje konferencije u Salenu, na severu Švedske, rekao da se “neprijateljska namera ne može isključiti”.
Švedska šalje izviđački avion i do 3 ratna broda
U jeku hibridnih napada i “posredničkih ratova”, Kristerson je – ukazujući na navodnu iransku upotrebu članova švedskih bandi za činjenje zločina – rekao da “Švedska nije u ratu, ali nema ni mira”.
- Pravi mir zahteva slobodu i odsustvo ozbiljnih sukoba između zemalja. Ali mi i naši susedi smo izloženi hibridnim napadima, koji se ne sprovode sa robotima i vojnicima, već kompjuterima, novcem, dezinformacijama i rizikom od sabotaže – rekao je on, dodajući da oni koji žele mir “moraju da budu spremni na rat”.
Kristerson je nakon obraćanja na konferenciji “Ljudi i odbrana” rekao da će Švedska poslati izviđački avion ASC 890 i do tri ratna broda.
- Ovo je prvi put da je Švedska doprinela oružanim snagama u našoj neposrednoj blizini – rekao je on.
"Ne optužujemo nikoga, ali nismo naivni"
Komentarišući istragu o brodu “Igl S”, osumnjičenom za oštećenje kabla između Finske i Estonije prošlog meseca, Kristerson je rekao da je NATO “spreman da pomogne” i da je švedski brod za spasavanje podmornica na licu mesta i da je izvukao sidro.
- Švedska ne donosi preuranjene zaključke, niti optužuje bilo koga za sabotažu bez veoma snažnih razloga. Rad se nastavlja, i nacionalni savet za bezbednost se neprestano informiše. Ali, nismo ni naivni. Bezbednosna situacija i činjenica da se neobične stvari dešavaju iznova i iznova u Baltičkom moru takođe nas navode na zaključak da neprijateljska namera ne može isključiti – rekao je on.
- Malo je dokaza da bi brod slučajno i bez primećivanja vukao sidro sa lancem dugim 300 metara preko 100 kilometara, a da ne shvati da bi to moglo da izazove štetu – dodao je Kristerson.
On će se u Helsinkiju sastati sa šefovima država i vlada zemalja Baltika.
- Niko od nas ne iznosi neozbiljne optužbe. Ali svi to shvatamo ozbiljno – rekao je Kristerson.
"Oružani napad na Švedsku se ne može isključiti"
Uoči konferencije posvećene NATO-u pod novim rukovodstvom, Stokholm je najavio da će povećati tempo modernizacije svoje vojne odbrane, zbog “najozbiljnije bezbednosne situacije od kraja Drugog svetskog rata.“
- Oružani napad na Švedsku se ne može isključiti - rekla je vlada.
Ministar odbrane Pal Jonson najavio je da će Švedska testirati novu tehnologiju tzv. rojeva dronova i da ta tehnologija omogućava da se formiraju rojevi dronova različitih veličina i da oni zatim samostalno rešavaju zadatke.
- Takvi rojevi moći će da vrše i izviđanje, lociranje i identifikacije - rekao je on.
Prema Jonasu, reč je o tehnologiji koja je razvijana tokom prošle godine, a biće uvežbana tokom predstojeće vojne vežbe “Arktički udar”, preneo je Rojters.
- Moraćemo da preduzimamo rizike kako bismo povećali odbrambenu sposobnost brže nego što smo to do sada činili - naveo je Jonson.
Švedska je postala članica NATO-a u martu prošle godine i planira da poveća nacionalna izdvajanja za odbranu sa 2,4 na 2,6 odsto BDP-a 2028.
Subverzivne aktivnosti
Do ovakvih najava došlo je u jeku hibridnih napada, a Rusija je optužena za niz subverzivnih aktivnosti, uključujući sabotaže podmorskih kablova i širenje nestabilnosti u Evropi. Ove akcije mogu imati ozbiljne posledice po bezbednost i ekonomiju evropskih država, a nedostatak adekvatne pripremljenosti za ovakve pretnje mogao bi da dovede do ozbiljnih posledica.
Optužbe se kreću od sabotaže energetskih gasovoda, kao što je Severni tok, do mešanja u izbore u Moldaviji i Gruziji, ometanja GPS signala aviona, pa čak i slanja eksplozivnih seksualnih igračaka u Zapadnu Evropu.
Nedavno su zapadni lideri optužili Rusiju za sabotažu vitalnih kablova u Baltičkom moru, što je izazvalo dodatnu zabrinutost.
Morski incidenti
Kao poslednji u nizu incidenata vezanih za kablove, gasovode i naftovode u Baltičkom moru, 25. decembra prekinuta je funkcija podvodnog strujnog kabla koji povezuje Finsku i Estoniju.
Iz finske elektromreže "Fingrid" je navedeno da je presečen kabl "EstLink 2" kojim je struja isporučivana Estoniji, a Arto Pahkin, menadžer kompanije, tada je rekao da nije isključeno da se radi o sabotaži.
- Incident sa oštećenjem podmorskih kablova za električnu energiju i prenos podataka u Baltičkom moru poslednji je u nizu sumnjivih napada na kritičnu infrastrukturu Finske - saopšteno je tada iz Diplomatske službe Evropske unije (EEAS).
Za sabotažu u Baltičkom moru osumnjičen je ruski brod.
- Oštro osuđujemo svako namerno uništavanje kritične infrastrukture u Evropi. Osumnjičeni brod je deo ruske flote u senci, koja ugrožava bezbednost i životnu sredinu, dok finansira ruski ratni budžet. Predložićemo dalje mere, uključujući sankcije, za ciljanje ove flote - navodi se u zajedničkom saopštenju Evropske komisije i visoke predstavnice za spoljnu politiku Kaje Kalas u decembru.
U novembru presečena 2 kabla koja povezuju Švedsku i Dansku
Dva telekomunikaciona kabla u Baltičkom moru, koji su povezivali Švedsku i Dansku, presečena su u novembru 2024. Sumnja za taj incident brzo je pala na kineski brod "Ji Peng 3", koji je navodno bio iznad kablova u trenutku kada su presečeni.
Evropski zvaničnici su saopštili da sumnjaju da je više incidenata u kojima je dolazilo do sabotaže povezano sa ruskom invazijom na Ukrajinu.
Moskva je negirala bilo kakvu umešanost u incidente sa kablovima.
Rusija: Ukrajinci napali gasovod Turski tok
U međuvremenu su iz Rusije stigle žestoke optužbe na račun Ukrajine. Naime, Rusija je u ponedeljak saopštila da je oborila devet ukrajinskih dronova koji su pokušali da napadnu deo infrastrukture gasovoda Turski tok, kojim ruski gas teče ka Turskoj i Evropi.
Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je napad bio usmeren na stanicu u Krasnodarskom regionu na jugu Rusije, ali da je objekat normalno radio i nije bilo žrtava. U ruskom saopštenju se navodi da su fragmenti koji su padali sa jednog drona izazvali manju štetu na zgradi i opremi merne stanice na kompresoru, ali su ekipe Hitne pomoći to brzo sanirale.
Ukrajina još nije komentarisala ove navode.
Bonus video:
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!