PONAŠAO SE ODVRATNO U KAFIĆU, DOBACIVAO MI, VREĐAO: Sledeće nedelje je došao da radi u FIRMU u kojoj sam mu ŠEF...

Sigurni smo da vam se barem jednom u životu desilo, da se o vas neko ogrešio.

Nakon toga uglavnom ide ono: “Gde baš meni da se desi?!”, ali i, kada se pomirite sa situacijom: “Onaj gore gleda sve”.

Jer, karma zaista ume da bude nezgodna, ali kada pravda tog nekog konačno sustigne, kazni ga neretko i deset puta gore. Ipak, mnogi misle da ima i onih koji se izvuku.

Da nije uvek tako, dokazali su i neki ljudi koji su podelili svoja iskustva na Redditu i dokazali da pravda možda jeste spora, ali dostižna.

– Nekad sam bio čuvar u zoološkom vrtu. Jedan veoma bahat i nekulturan posetilac odlučio je da se “sprda” s izgledom naše lame koja je imala korektivnu operaciju vilice. Kada je ova žena pokazala na lamu i smejala joj se u lice, u sledećem trenutku, lama ju je pljunula. Dao sam lami poslasticu i rekao joj da je dobra devojčica.

– Moj otac je opisao ovu situaciju kao jednu od najprijatnijih stvari koje je ikada video. Vraćao se sa plaže kada je saobraćaj postao veoma loš zbog nesreće. Mnogi ljudi su počeli da voze po strani, po trotoaru, da bi zaobišli gužvu, a moj otac je rešio da učini pravu stvar i bude strpljiv. Kad se približio mestu nesreće, video je dva policajca – jedan je zaustavljao sve sporedne vozače, a drugi im je pisao kazne.

– Ovo se dogodilo pre 50 godina, ali i dalje se secam kao da je juče bilo. Dok smo bili mali, moja starija sestra i ja se nismo najbolje slagali. Jednom smo se vraćali autobusom i ona me je gurnula da bi izašla prva. Pao sam, ali istog trenutka kad je zakoračila na trotoar, sustiglo ju je iznenađenje od goluba i to preko celog lica. Najgore što niko nije imao maramicu, pa je sa ptičijom kakom morala da ide do kuće.

– Napustio sam kompaniju pre dve godine jer su nam umanjeni bonusi. Čuo sam sledeću frazu: “Bonusi su čista dobra volja šefova, a ako oni ne žele, ne moraju uopšte da ih isplate”. Ali problem je bio u tome što je novozaposlenima rečeno da će njihova plata iznositi određenu sumu novca, a nije. To je dovelo do činjenice da je 10 iskusnih specijalista zatražilo od kompanije da im isplati par stotina dolara više, a kad je menadžerski tim to odbio, dali su otkaz. Dakle, novi zaposleni je morao biti poslat da izvrši određeni zadatak bez potrebnog znanja, a njegovi postupci naneli su štetu naftnoj bušotini u vrednosti od nekoliko hiljada dolara. Tako su “uštedeli” novac.

– Radio sam u samoposluzi. Neke police sa namirnicama bile su previsoke, a ja sam imao samo neudobnu stolicu sa koje bih lako mogao da padnem. Kada sam zamolio kolegu da dođe do mene, kako bih se mogao osloniti na njegovo rame, nadređeni me nazvao “princezom”. Kasnije je i sam stavljao boce sokova na gornje police i pao sa te iste klimave stolice, slomivši ruku.

– Bila sam na razgovoru za posao da bih radila u studiju, a glavna menadžerka je vodila intervju. Pitao sam je za platu i spomenuo sam broj koji je naveden u objavljenom konkursu. Rekla je, “Pa, ne, moraćemo da vas naučimo svemu!”, i smanjila je broj na pola. Pitao sam šta me treba naučiti jer sam znao sve navedeno u konkursu. Nije odgovorila i samo je ponovila da će mi platiti 2 puta manje. Pozdravio sam se i nakon par nedelja već sam radio negde drugde. Pet godina kasnije, ova ista dama je došla na prag moje kompanije da se zaposli. Nakon što sam joj postavio nekoliko pitanja, shvatio sam da nije dobra za ovo radno mesto i ponovio sam baš onu frazu koju mi je rekla u vezi sa platom. Otišla je i zamalo razbila vrata.

– Sinoć je jedna nekulturna osoba toliko pojačala muziku u svom automobilu, da su se tresli svi moji prozori, a vibracije su se osećale i u zidovima. Nekoliko ljudi iz moje zgrade spustilo se do njih tražeći da je utišaju, ali su se suočili sa agresivnim odbijanjem, pa je problem rešen samo uz pomoć policije. A danas gledam kako vlasnik tog automobila menja gume (jer ih je neko isekao) posle te noći. To je baš lep pogled.

– Vozio sam se iza automobila sa potpuno zatamnjenim zadnjim staklom. Pokušao sam da ga prođem, uključio žmigavac, ali taj automobil je počeo da se pomera u istom smeru. Trubio sam jer je vozač možda zaspao, nikad se ne zna. Ali ispostavilo se da je odlučio da me spreči da ga zaobiđem. Uhvatio sam pravi trenutak, i stisnuo gas, a u tom automobilu sam video trojicu momaka kako prave bezobrazne face. Uspeo sam da napravim izvesnu razdaljinu između naših automobila i u povratku sam ih ponovo video. Ali više nisu pravili face – mahali su rukama kraj svog ulubljenog automobila, pošto su sleteli sa puta. Toliko o tome!

– Jedan momak ponašao se odvratno prema meni u kafiću. Nabacivao se, dobacivao me odvratne reči, simulirao odnose. Nakon par dana, u firmi u kojoj sam menadžer, pojavio se isti taj momak na razgovoru za posao. Rekla sam mu “Mislim da se znamo”, ali on je promrmljao da me ne poznaje, iako sam mu u očima videla paniku jer me je prepoznao.

– Bila sam u bolnici. Došao je hirurg, stavio mi kapi za oči, a kasnije je, ne prekidajući razgovor sa kolegom, počela nešto da radi sa instrumentima. Povredilo me je, ali ona je razdražljivo odgovorila: “Ni deca ne kukaju ovako!” Ali onda joj je medicinska sestra šapnula: “Niste joj dali anesteziju.” Rekla sam, čini mi se, sve najgore reči koje sam znala. Tada su me lečili o trošku klinike i to kod drugog hirurga. Da je bar ljubazno razgovarala sa mnom, tada bih imala drugačiju reakciju.

– Na ovo sam naišao u večernjoj šetnji. “Ako tražite sivi bicikl – ukrao sam ga nazad. Bilo je moj. Imam i fotografije i serijski broj za dokazivanje! Doviđenja! Ha – ha luzeru!”

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Objektiv.rs)