NAUČNICI PRONAŠLI ČESTICU KOJA ĆE NAM SVIMA PROMENITI BUDUĆNOST! Dugo se znalo za nju u teoriji, sad je TU!

Fizičari su potvrdili postojanje neobične, "ravne" čestice koja bi mogla biti ključ koji će nam otvoriti fantastične mogućnost kvantnih računara.

Šta je to retki i neverovatni enijon (ne treba ga meštati sa anjonom, negativno naelektrisanim jonom), i kako su ih naučnici verifikovali?

Ovi objekti nalik česticama pojavljuju se samo u oblastima koje su dvodimenzionalne, a i tamo samo pod određenim oklonostima, kao što su temperature bliske apsolutnoj nuli i uz prisustvo jakog magnetnog polja.

Naučnici su stvorili teorije o ovim ravnim, neobičnim objektima nalik česticama još pre 40 godina, ali sama njihova priroda ih je učinila gotovo nemogućim za verifikaciju. Ali kvaliteti za koje naučnici veruju da ovi enijoni poseduju takođe su ih učinili veoma vrednim za izučavanje kvantnog računanja i kvantnih kompjutera.

Ovi objekti imaju mnogo mogućih pozicija i "pamte", na jedan način, ono što se desilo. Naučnici sa Univerziteta Perdju su ranije ove jeseni objasnili nešto više o vrednosti ovih enijona.

"Enijoni imaju karakteristike koje se ne viđaju kod drugih subatomskih čestica, među kojima su pokazivanje frakcionalnog naelektrisanja i frakcionalne statistike koje čuvaju "saćanje" na njihove interakcije sa drugim kvazičesticama indukovanjem kvantnih mehaničkih promena faza."

Nobelovac fizičar Frenk Vilček, profesor na MIT-u, dao je ovim kvazičesticama zanimljivo ime "enijon", zbog njihovog čudnog ponašanja, jer za razliku od drugih čestica, oni mogu da usvoje "bilo koju" (any) kvantnu fazu kad im se razmene pozicije.

Baš ova frakcionalna naelektrisanja konačno pokazuju pravac ka pravim eksperimentima koji dokazuju postojanje pravih enijona.

Aparat za razvrstavanje novčica je dobra analogija za mnoge stvari, a tako je i sada: naučnici još nisu uspeli da pronađu pravu seriju "razvrstavanja" ideja, kako bi napravili eksperimentalnu postavku koja bi na kraju registrovala samo enijone. A kako oni imaju jedinstvene kvalitete koje im daju frakcionalna naelektrisanja, barem početak na radu sa ovakvim eksperimentima.

Nastavljajući se na aprilski rad o korišćenju minijaturnog akceleratora čestica koji primećuje enijone, istraživači sa Perdjua su u julu objavili svoj rad o korišćenju mikročipa koji je slao čestice kroz lavirint koji je "gasio" sve ostale čestice. Lavirint je bio kombinacije interferometra - uređaja koji koristi talase kako bi izmerio šta interaguje s njima - sa specijalno dizajniranim čipom koji aktivira enijone na stanje trećine.

Rezultat je bio izmerivi fenomen nazvan "enijonsko uplitanje". Ovo je iznenađujuće i dobro, jer potvrđuje da "česticoliki" enijoni pokazuju ovo specifično čestično ponašanje, i jer "upitanje" kao fenomen ima potencijal za korišćenje u kvantnim računarima. Elektroni se takođe "upliću", ali istraživači nisu bili sigurni da će mnogo slabije naelektrisanje enijona dovesti do istog ponašanja.

"Uplitanje" ne važi samo za elektrone i enijone: to rade i fotoni. "Uplitanje" je topološki fenomen koji se tradicionalno povezuje sa elektronskim uređajima", rekao je istraživač fotona Mikael Rehtsman u oktobru.

- Nadamo se da ćemo uspeti da pokažemo da cela klasa topoloških fenomena može biti korisna, ne samo za elektronske uređaje, nego i za fotonske uređaje, kao što su laseri, medicinsko pravljenje slika, telekomunikacije i drugo. Takođe očekujemo da će novi tip topološke fizike moći da se primeni u kvantnim informativnim sistemima, pogotovo onim zasnovanim na fotonima - rekao je Rehtsman.

Dakle, sada pribor za kvantnu informatiku uključuje elektrone, protone i enijone.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Popular Mechanics)