UMRO POZNATI PISAC: Ceo svet je sada u suzama

U svom domu u Saseksu prekjuče je preminuo dramski pisac Ronald Harvud (86), dobitnik Oskara za scenario filma "Pijanista" i autor čuvenih komada "Garderober", "Na čijoj strani", "Kvartet", "Majstor" - koji su imali pozorišnu verziju i na našim scenama.

Rođen je kao Ronald Horovic u jevrejskoj porodici 1934. godine u Kejptaunu (Južna Afrika), a u London se odselio da bi upisao Kraljevsku akademiju dramskih umetnosti. Tada je i promenio prezime u Harvud, pošto mu je mentor rekao da za budućeg glumca zvuči previše strano i "jevrejski". Po završetku studija pridružio se "Šekspirovoj kompaniji" ser Donalda Volfita, čiji je bio (od 1953. do 1958.) lični garderober. Baš ovo iskustvo biće mu dragoceno da napiše komad istog naslova, kao i biografiju "Ser Donald Volfit, život i rad u staromodnom pozorištu". Spisateljsku karijeru počeo je 1960. godine kao pisac romana i drama, a njihova tema često je bila teatar i svet oko njega. Tako se Harvudov potpis našao i na dramama "Šta ostane od lavova" (posvećena Sari Bernar), "Na čijoj strani" (o isleđivanju Vilhelma Furtvenglera, šefa-dirgenta Berlinske filharmonije) "Kvartet" (o ostarelim operskim pevačima), kao i knjigama "Sa svetske scene" i "Opšta istrija pozorišta". U njegovom filmskom opusu posebno je značajna saradnja s rediteljem Romanom Polanskim, za koga je napisao dva scenarija: "Pijanista" i "Oliver Tvist". Harvud je bio predsednik Svetskog PEN centra (1993-1997.), a 2003. postao je inostrani član Odeljenja jezika i književnosti SANU.

U ekskluzivnom razgovoru za naš list tada je, između ostalog, objasnio zašto se bavi temom nacizma i moralnim izborima u teškim vremenima:

- Rođen sam 1934. godine. Moje detinjstvo je obeleženo Drugim svetskim ratom, a adolescencija otkrićem Holokausta. Verujem da bi takvi periodi bili impresivni za bilo kog pisca... Nemoguće je definisati kakve junake volim, ali znam šta ne volim - priče smeštene u budućnost, horor i naučnu fantastiku.

Iako je na filmu ovenčan najpresižnijim priznanjem, Oskarom, našem novinaru objasnio je zašto prednost daje teatru: "Na filmu režiser je bog. U pozorištu, dramski pisac je bog. I može da istražuje ideje za koje smatra da su važne. Zbog toga toliko volim pozorište."

Jedno i drugo, u Harvudovoj bogatoj karijeri povezuje njegov najpoznatiji naslov "Garderober". Objavljen je 1980. (godinu dana kasnije, po njemu je snimljen film), a doživeo je i bezbroj pozorišnih verzija. Jedna od njih bila je u JDP, u režiji Dejana Mijača. U ulogama ostarelog glumca i njegovog garderobera, briljirali su Ljuba Tadić i Petar Kralj. Pisac je stigao na premijeru u januaru 1994. godine, a o tom uzbudljivom susretu svedoči, za "Novosti", naš ugledni reditelj.

- Pojavio se sa suprugom u vreme embarga. Beograd je bio, takoreći, potonuo u mrak. Ničega nije bilo u radnjama, u bankama, pa ni u kafanama. Ipak, organizovali smo jedno druženje, posle koga je u svom dnevniku zapisao da se nikada, nigde, u životu nije proveo kao u tom zamračenom i izgubljenom Beogradu! - seća se Mijač. - Upoznao sam izuzetno prijatnog čoveka koji je znao mnogo jezika i sa svima razgovarao na onom koji govori. Pa i na ruskom, jer mu je žena Ruskinja. Sve je bilo čudno i drago u vezi s njim... Ljuba Tadić je preko svojih prijatelja uspeo da otvori deo "Madere". Smestili smo se u jednom separeu, našli čak i sponzora da sve plati. Tu su bili samo kuvar, dvojica kelnera i dr Aca Obradović, koji nam je iznutra otključao "Maderu".

Naš sagovornik nam priča kako Harvud nije mogao da veruje šta se sve našlo na meniju, kao u najsjajnijim vremenima. Domaćini su naručili i muziku iz Skadarlije, jer je u "Maderi" nije bilo:

- Na kraju večere ponudili smo mu kolače, ali je kelner rekao da ih u "Maderi" ne prave. Na pitanje zašto, odgovorio je: "Pa, mi nismo restoran sa muzikom!" Harvud se oduševio ovom "logikom". Onda smo zvali kolegu Bracu Petkovića, koji je imao poslastičarnicu, da donese slatkiše. Gostu ništa nije bilo jasno. Pa ni to kako je "gazda" kafane lekar. Pitao je čega je dr Aca Obradović lekar, a mi kažemo da je direktor Fudbalskog kluba Crvena zvezda. A tek kad je saznao da je poslastičar dramski pisac i reditelj! Zblanuo se potpuno, naišao je na sasvim nadrealnu situaciju.

Jedna od najznačajnijih predstava JDP poslednjih decenija "Garderober", po rečima reditelja, pravljena je pomoću štapa i kanapa. U tim siromašnim vremenima sve je korišćeno iz fundusa (dekor, kostimi, rekviziti), ipak, to nije zasmetalo da se sa izuzetnim uspehom igra sve do smrti Ljube Tadića. I još se o njoj pripoveda.

Kovačević: Veliki trag u teatru

- Iz sveta pozorišta otišao je jedan od najznačajnijih autora druge polovine 20. veka. Ostavio je veliki trag kako u svetskom, tako i u našem teatru - kaže, za "Novosti", dramski pisac i akademik Duško Kovačević. - Kada je postao strani dopisni član SANU, uputio je pismo puno velikog zadovoljstva i poštovanja. Njegov "Garderober" je, zapravo, metaforična slika života u pozorištu. Mnogo više od priče iza kulisa jedne predstave. Po svojoj kamernosti i lepoti, podseća na komade koji su igrani u doba njenog nastanka, sa dva-tri lica, poput "Mušice", "Audijencije", "Ermitaža"... Lepi, značajni i laki za realizaciju. I nije čudo što je "Garderober" izveden u stotinama pozorišta širom sveta.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Novosti.rs)