ZBOG OVOG RECEPTA JE ALBERT AJNŠTAJN PRESTAO DA STARI: Tvrdio da je "PROVALIO" DUGOVEČNOST, nećete verovati šta je

Obeležava se sutra 145 godina od rođenja Alberta Ajnštajna, čuvenog teorijskog fizičara, koji se smatra jednim od najvećih umova u istoriji iako njegova dostignuća prate i kontroverze među kojima je i ona da je za njegov rad bila najzaslužnija njegova supruga Mileva Marić. A šta je čuveni naučnik i univerzitetski profesor izdvajao kao najvažnije životne lekcije?

Ovi saveti izdvajaju se kao lekcije Alberta Ajnštajna, koji je smatrao da na ovaj način možete da promenite životnu perspektivu.

1) Mašta, intuicija i inspiracija moćniji su od znanja

“Znanje je ograničeno. Mašta okružuje sveet, pokreće napredak, rađa evoluciju.”

Prilično je iznenađujuće čuti kako Ajnštajn maštu, intuiciju i inspiraciju stavlja na pijedestal jer se od naučnika očekuje da cene znanje iznad svega. On se uvek razlikovao od većine svojih vršnjaka i verovao je da bez mašte ne bi postigao išta istinski vredno.

Koliko god da je cenio naporan rad i racionalno razmišljanje, isto tako ga je smatrao previše ograničenim bez mašte koja otkriva mogućnosti i budućnost. “Mašta je sve. To je pregled nadolazećih životnih atrakcija".

2) Prava znatiželja nadmašuje talent i inteligenciju

“Nemam poseban talent. Samo sam strastveno radoznao čovek", rekao je o sebi.

Dok ga istorija smatra genijem, on je sebe smatrao prosečnim u smislu talenta. Najviše je cenio znatiželju i upornost kao izvor svega što je postigao u životu.

Za njega je bilo važno zadržati um deteta koji nikada ne prestaje da bdue zadivljen svim čudima koja nas okružuju, posebno kako stičemo iskustvo i starimo.

“Ljudi poput tebe i mene nikad ne stare. Nikada ne gubimo radoznalost poput znatiželjne dece pred velikom misterijom, u kojoj smo rođeni".

3) Uživanje u samoći

“Iako sam tipičan usamljenik u svakodnevnom životu, moja svest o pripadnosti nevidljivoj zajednici onih koji teže istini, lepoti i pravdi sačuvala me od osećaja izolovanosti".

Kao dete patio je od onoga što je danas poznato kao "Ajnštajnov sindrom" koji opisuje decu koja kasne u govoru, ali su nadarena i napredna u drugim područjima.

Od svoje mladosti, on je iz prve ruke iskusio bol izolacije, ali kako je postao zreliji, počeo je da uživa u samoći.

Dok većina ljudi definiše uspeh time da je važno biti okružen sa mnogo ljudi, on je pridavao ogromnu vrednost samoći i tišini zbog njihove moći da podstaknu njegov kreativni um.

“Biti usamljenik. To vam daje vremena da se pitate, da tražite istinu. Imajte svetu znatiželju. Učinite svoj život vrednim življenja".

4) Poštujte ono što vas čini jedinstvenim i izvanrednim

“Verujem u standardizaciju automobila. Ne verujem u standardizaciju ljudskih bića".

Verovao je u negovanje razlika koje svaku osobu čine jedinstvenom, a ne u standardizaciju ljudskih bića kao da su mašine. To znači preispitivanje društvenih normi i izbegavanje konformizma jer iako to znači da život neće uvek biti lak, dobićemo šansu da budemo zaista ono što jesmo i da to ponudimo svetu, kao što je on učinio. "Veliki umovi su uvek nailazili na nasilno protivljenje osrednjih umova".

5) Greške su deo učenja

"Svako ko nije pogrešio, nikada nije probao išta novo". Dok većina ljudi provede svoje živote dajući sve od sebe da ne pogreše, ovaj naučnik je greške video kao deo pionirskog puta učenja.

Ajnštajn je dosta grešio u svom ardu i to je prihvatio kao deo svoje nesavršenosti i činjenice da je čovek.

6) Prihvatite ograničenja

"Jednom kada prihvatimo svoje granice, prelazimo ih".

Iako ovo zvuči kao paradoks i suprotno popularnom savetu o samopomoći da nema granica, on je čvrsto verovao u samosvest da u potpunosti razumemo svoja ograničenja u svim aspektima - bilo da su fizička, mentalna, psihološka ili emocionalna.

Kada ne prihvatamo svoje granice, na kraju postajemo iscrpljeni ili jednostavno nesrećni i frustrirani. Imao je imao energije za rad do duboke starosti, a poznato je i da je odneo nacrt govora u bolnicu neposredno pre nego što je preminuo u 76. godini.

7) Zastanite i doživite strahopoštovanje

“Onaj ko više ne može da zstane da se zapita i bude zanesen strahopoštovanjem, isto je kao da je mrtav,oči su mu zatvorene". Pol Persal definisao je strahopoštovanje kao neodoljiv i zbunjujući osećaj povezanosti sa zapanjujućim svemirom koji je obično daleko izvan uskog pojasa naše svesti.

Sposobnost da ostanemo neopterećeni životom bez obzira kroz što prolazimo i da i dalje iskusimo sve višeslojne osećaje ugrađene u strahopoštovanje, drži naše umove otvorenima.

8) Odaberite život služenja

“Obveza svakog čoveka je da vrati svetu barem onoliko koliko je od sveta uzeo".

Njegov život pun zapanjujućih otkrića nije bio motivisan ličnim uspehom već konceptom služenja svetu. "Samo život koji se živi za druge je život vredan truda", rekao je. Kontroverze koje ga prate kažu nešto drugačije, da je iskoristio dostignuća svoje supruge u ličnu korist.

9) Provodite vreme u prirodi

“Gledaj duboko u prirodu i tada ćeš sve bolje razumeti".

Razmišljao je o teorijama dok je bio u prirodi. Voleo je šetnje, plovidnu brodom, okreteo se prirodi uvek kada je bio zbunjen. U prirodi je mogao da utišati svoj um. U tom prostranstvu mogao je da vidi da su problemi koje je smatrao prevelikima mali naspram prirode.

10) Oslobodite svoj um

“Naš zadatak mora da bude da se oslobodimo ovog zatvora širenjem našeg kruga saosećanja kako bismo zagrlili sva živa bića i celu prirodu u njenoj lepoti". Verovao je u slobodan um jer je smatrao da bez toga neće biti napretka niti bilo kakve nadahnute misli, piše hackspirit.com

(Espreso/Blic žena/Jelena Milenković/Prenela P.V.)